Autocenzura je izgleda jedan zaista veoma složen fenomen.

Evo sada recimo, vidimo da se, osim novinara, i neki naši ministri svesno autocenzurišu.

To kažem ovako blago, jer da sam oštriji rekao bih da se prave nevešti, ludi, zbunjeni ...

A znam da nisu, i pitam se šta im sve to treba u životu?

No, krenimo redom. 

Uvek sam smatrao da je lepo biti kulturan i uljudan. Tokom odrastanja ako nesto dobro pamtim - to je zelja svim mojih bliznjih da budem uredan i fin. Nesto je ocigledno krenulo po zlu! 

I 

Jutros  zovem neku skolu radi neke informacije i pojma nemam sta mi bi krenuh odmah sa:

"Skola?"

"Da"

"Treba mi sekretarica.". 

"A ko trazi? Valjda treba prvo da se predstavite

Konačno je poznat datum premijere "Šišanja". Posle tri godine rada na filmu, "Šišanje" stiže pred domaću publiku. Premijera će biti održana u Sava Centru 6. oktobra 2010. godine. Film će distribuirati Tuck.

Zanimljivo kako tema navijaca, nacizma, rasizma i nasilja za ove tri godine ne da nije postala prevazidjena vec je sada jos aktuelnija

... tri su zablude u tvom životu.

Skolovanje

Kao malom kažu ti: uči, bilduj sposobnosti i veštine, juri za najboljim školama, školuj se na najboljim smerovima, vijaj stipendije i kredite ... i kada završiš sa time, kada postaneš obrazovan bice sve OK. Lakše ces se zaposliti, radiceš ono što voliš, bice ti lako da promeniš posao ili čak i zanimanje, generalno - umeces da se snadjes u životu.

Džon Hjuz, režiser i scenarista kultnih filmova kao što su Ferris Bueller's Day Off, Weird Science, The Breakfast Club, Sixteen Candles, Pretty in Pink, Planes, Trains and Automobiles, kao i megahita Home Alone, preminuo je juče u 59. godini života.

Iako se nikada nije oporavio od ogromnog uspeha koji mu je doneo film Sam u kući, Hjuzovi filmovi

U principu nisam imao neki poseban stav oko rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića. Smatram da je to jedna politička odluka i da ce odredjene političke okolnosti pre ili kasnije dovesti do odluke za (ili vec protiv) rehabilitacije pripadnika JVuO.

Ono što se mora shvatiti je da ovo nije pitanje samo istorijske nauke (iako bi naravno trebalo da bude). Ovo je pre svega politička odluka i stvar postojanja ili nepostojanja političkog konsenzusa za takvo nešto.

Danas je SNS konačno preuzeo vlast u Kovačici.

I da, sve je bilo kao u scenariju za Game of Thrones.

Lokalni SNS koji je u skupštini opštine imao samo 7 od 39 odbornika je u borbu pošao od najmanjeg - od korisnih idiota iz LDP-a i nekih manje važnih lokalnih GG, Ostaci ostataka propalog LDP-a uhvatili su poslednji voz za ikakvu relevantnost na srpskoj političkoj sceni i svesni da im je ovo poslednja prilika za ozbiljno bavljenje politikom - jer već sada je jasno da ih na sledećim izborima neće biti ni na nivou statističke greške - rešili su da se kako god mogu okoriste i naplate svoje dosadašnje uspehe (uvek su prolazili cenzus i imali članstvo) iako su uvek bili deo vlasti u Kovačici i mogli su da rade ako su imali ideje.  

Grupe građana su i ovde takve da dođu i prođu i ne ostave većeg traga. Tako je i sada nekoliko odbornika u skupštini predstavljalo neke opskurne grupe građana, koje je kao takve bilo veoma lako izmanipulisati i naterati u novu većinu. S time što je iz redova GG nađen pogodan kandidat za novog predsednika opštine - ali je ovaj evo već u danu glasanja prešao u SNS, nemoćan da sam ozbiljnije vodi svoju politiku. 

Ima ona anegdota o onoj noći negde pedesetih, kada je Josip Broz Tito pobegao svom obezbeđenju da bi otišao u neki hotel da tamo u restoranu jede i pije slobodno celu noć.

Ja sam je davno čuo u nekoj TV emisiji od pisca Dušana Kovačevića, ali nisam više siguran da li se taj događaj stvarno desio (tj. da je on prepričavao nešto što je čuo od nekog) ili  je on autor anegdote (napisao u nekoj drami ili priči)  ...