Imao sam gotov tekst (u glavi, a to je najvažnije) za završnicu ovogodišnjeg US Opena vezan njujorško rivalstvo Đokovića i Federera, ali je Brizbejnski kralj vlage (:P) - Milman raspršio moje planove (donekle), tako da ćemo te pikanterije ostaviti za neku drugu priliku. U projektovanom četvrtfinalu smo uskraćeni za reprizu finala iz 2015. (ovako je bilo na kraju, bitnije je kako se do toga došlo B-))

 (ili kako bi Petrović možda preferirao - l'été,

čemu ;)).

Jedino godišnje doba koje može da se meri s prolećem :)

Leto je lepo i po tome što se ide na letovanje :)

Da se ne bih raspisivao (što ili numem ili me mrzi :P),

biće ovo uglavnom blog u sličicama...

...najviše o tome kako je priroda na Sitoniji dočekala leto.

Već je bilo reči o ovome (o uvođenju osvetljenja u potpalublje, čak je i Sirotanović Alija AlijaS UNF podizao svoj glas i ja sam mislio da je to gotova stvar). Dakle, kako nevidljive blogere učiniti vidljivim (JA SE VIDIM!)? Evo jednog predloga (onomad kod Kru na Novogodišnjem blogu Gazda M im'o predlog, ja malčice razradio):

Da Blogooci naprave stranicu sa linkovima na sve tekstove (SVIH blogera) hronološki od najnovijeg ka najstarijima (npr. poslednjih 50, nebitno).Nešto slično kao što sa desne strane vidimo "Najnovije - blogeri", da, recimo,

...otišao tako daleko, da samo pomisli da bi planeta u trenu ostala bez takve sportske legende... :( 

Ceo sportski svet, ali i one koji uopšte ne prate sport je pomračila tragična vest o pogibiji jednog od najvećih košarkaša  i ne samo košarkaša nego i sportista uopšte.  Kobi Brajant je juče nastradao u padu helikoptera zajedno sa svojom 13-ogodišnjom ćerkom i još sedmoro ljudi. 

Lično mi nije bio među najomiljenim košarkašima, ne zbog košarkaške veštine koja je bila apsolutno neosporna, nego najverovatnije zbog nekih potpuno subjektinih utisaka... 

Lepo je neko napisao da je svaka generacija imala svog idola, okvirno 60-ih Čembrlen, 70-ih Džabar, 80-ih Medžik, 90-ih Džordan, 2000-ih Kobi, 2010-ih  LeBron...

Moj košarkaški idol je svakako bio Džordan, to je prilično određeno pripadnošću nekoj generaciji + što je 90-ih NBA košarka bila u najvećoj ekspanziji (u velikoj meri zahvaljujući i našemo Bori Stankoviću i  nedavno preminulom Dejvidu Šternu), a Kobi je došao kao naslednik, kao neko ko je svrgnuo s trona obožavanog kralja, neko ko je "kopija"... 

Ovih dana situacija dolazi do tačke usijanja, a mi smo svedoci nekih događaja o kojima pre samo par godina nismo mogli ni da sanjamo!

Kao što se iz naslova vidi

ili ipak, ne?

Počinje AO i praktično počinje nova teniska sezona, koja preti da bude najzanimljivija u novijoj istoriji. Pitanja koja se nameću su da li će se Novak (i kada) vratiti na vrh, da li će Mari moći da održi nivo iz prethodne sezone, da li  će se Rodžer i Rafa vratiti u vrh (i koliko će uopšte izdržati), da li će se još neko priključiti (Raonić. Nišikori, Vavrinka...), koliko će moći da se uzdignu mlađi (Tim, Kirjos, Zverev...), da li se konačno vraća del Potro (i Tipsa :)), kako će Kecmanović da se snađe među seniorima...

...a naši će fudbaleri da letu! 

Ovo bi trebalo da bude nastavak reprezentativnih uspeha koje smo ispratili u poslednjih mesec i po dana:

Počinje svetsko prvenstvo u atletici

Iako je ovo blog pre svega o košarci, prvo na red dolazi (nešto kao) četvrtfinale u vaterpolu (i baš kao i u košarci igramo protiv branioca titule). A u isto vreme dočekujemo Sloveniju na Marakani i u 50. jubilarnoj utakmici reprezentacije Srbije imamo priliku da pobedimo, posle tri remija od kojih je najspektakularniji bio onaj 3:3 na EP2000. Posle čevrtfinala u košarci protiv Španije sledi i Novakovo četvrtfinale na US Openu.