„Izuzetna stvorenja" Trejsi Ševalije

Ne možete da ne poželite da čitate novu knjigu Trejsi Ševalije, toliko su jaka krila „Devojke sa bisernom minđušom", jača i od tri već proživljena saznanja da posle „Devojke" Trejsi nije napisala tako dobar roman.

Šta govori četvrti pokušaj? O kome je?

O Meri Aning, prvoj ženi koja je bila sakupljač fosila i jedna od retkih žena paleontologa u devetnaestom

Prvo i pre svega, istraživanje zmija na fasadama Beograda dovelo me je do novog saznanja da je Beograd grad boga Merkura... Merkur je "najčešći antički motiv u arhitektonskoj plastici Beograda" (Darko Šarenac "Mitovi i simboli"). Merkur, dalje, najčešće drži kaducej, jedan od atributa koji određuje njegov božanski identitet. Kaducej (caduceus) je štap oko koga su obavijene dve zmije u suprotnim smerovima.

No,

Ostrvo Krf.

Prva asocijacija je, naravno,

Juce sam u prevozu razmisljala da li da pisem o ovoj temici, kad se pojavi pored mene devojka sa tirkiznom majicom na kojoj ima jedno tridesetak zutih smajlija - i odluka je pala!

Smajliji su postali sastavni deo komunikacije, sto je ok, medjutim, primetila sam da su toliko usli u upotrebu da se ljudi ne razumeju ako, recimo, naprave salu u "kuckanoj" komunikaciji, a ne stave nekog smajlija.... Onda druga strana ume i da se naljuti!

Znaci...

Inace, cesto razmisljam o njima kao o modernim hijeroglifima.... Zamisljam nekog istrazivaca za jedno hiljadu godina koji je negde,

Neverovatno! Opet... nema broja 38.

Stojim danas pored svih kolportera u Knez Mihajlovoj, u zelji da kupim novi broj casopisa "Story", u kome su poklon baletanke pastelnih boja... trazim broj 38. Ni kod jednog nema!!!!!

Da li je moguce? Da li sve zene ovog grada nose broj 38? Ponekad mi se cini tako. Pisala sam o tome pre 3 godine u svom romanu, ali situacija se nije promenila...Ih, koliko sam puta i posle toga naisla na situaciju da eto, nema bas broja 38 za cipele koje mi se svidjaju... Ali danas... danas je dospeo casopis na

"Zavet" je pravi primer muske proze (koja, nazalost, postaje retka). Recenice su ni dugacke, ni kratke, bas onakve kakve bi trebalo da budu, i prilicno sigurne i skladne. A o cemu govore?
"Osecaj casti i ponosa" je potenciran.
O cemu jos govore?
O ocevima i sinovima, o muskoj grcevitoj liniji. Otac Andrija, prek, ponosit, nepokoren i sin Milic, njegova krv, na neki nacin suprotstavljen njemu, bori se protiv njega u sebi, a to je borba sa ljubavlju, borba slicnih.
Citanje o "hrabrosti, spremnosti, karakteru, beskompromisnosti" zaista prija.
Roman pocinje 11. avgusta

Saturday, November 24, 2007   

ELLE  fenomen

ELLE casopis je elegantan. I otmen.

Ranije, dok nije izlazio kod nas, sporadicno, slucajno listanje mi je otkrivalo na kratko glamur i dah uredjenog, galantnog dela Evrope za kojim sam ceznula.

Sada je poplava casopisa kod nas.

A jedan je ELLE.

Naslovna strana je uvek izuzetna. Boja slova u nazivu se uklapa u godisnje doba. Zimi je cesto zlatna, kao ukrasi i sjaj Nove godine. Leti su boje jake i uocljive. A u svakoj sezoni je ELLE magican, jedistven i oproban modni detalj. ELLE u

Vienna, grad muzike, kocija i jorgovana, grad koji je 489.28km udaljen od Beograda, bio je moja preostala velika evropska zelja. U njega sam krenula sa onoliko godina koliko je Mocart imao kada je umro.

Palata Senbrun je lepa. Mada, moglo bi se reci i standarno lepa, sto mozda umanjuje njen znacaj i lepotu, ali tako je. Pogled sa Gloriette zasluzuje jedan raskosniji pridev - mocan je, osuncan, dalek, prodoran, prelep. I sama Glorietta... posebno je to mesto, vidikovac, brdasce, kolonada....

Trg Marije Terezije je pocetna tacka u gradu koju sam naucila. Trg = platz.

Secanja na Pariz, ziva i ovog prvog maja.

Jul 2008

Pariz je, pored Londona, mesto koje sam zamisljala od ranog detinjstva, i oduvek, nekako, smatrala svojim, citajuci o njemu, njegovoj istoriji i stanovnicima, proucavajuci njegove raznolike istorijske periode, dozivljavajuci, u masti, njegovu atmosferu i duh. Francuska je moja "druga ljubav", tj. "ljubav na drugaciji nacin", zbog Teofila Gotjea, Madam de Lafajet, Luvra, ulice sv.Katarine, Katarine Medici, Anrija III, Fransoa II, Kraljice Margo, Luja XIV, Amelije Pulen, Vinsenta Pereza, Monmartra, filma "Kralj igra", musketara,

1984. Cetvrti razred osnovne. Cas muzickog. Nastavnica uporedjuje Mocarta i Betovena. Prica nam o rodjenju, zivotima i sahrani obojice. Vec tada formiram misljenje, koje je ostalo i do danas. Vec tada nastaje osecaj u vezi Mocartove muzike....Nastavnica nam pusta Turski mars. I njegovu rok obradu. Letnje je vreme. Verovatno maj. Zamisljam beskrajne klavijature ispred sebe i "sviram". Hvatam ritam, nemustim sviranjem. Zavolela sam.

Stariji razredi osnovne... citam Ocevu knjigu "Ajnstajn" od Kuznjecova. Ajnstajn (Albert) je voleo Mocarta. Sa razlogom. Bilan Hans je napisao: "Kada je zapevala