Otisla sam u "Usce" dan po otvaranju.... kupoholicar na delu!

Cula sam juce razgovor dve devojke u autobusu da je novi centar losiji od "Delta sitija", jer je, kao, pretrpan i natrpan i nezgodan - nije uopste!!!

Danas mi je prijateljica porucila da joj pogledam sta ima u Monsoon-u (jer sam ja mislila da cu ga naci u novom centru), ali ne nadjoh tu radnju!

A sta sam nasla? Sta sam videla?

Prvo, osecaj mi je bio dobar, cim sam krocila- prijatna atmosfera. I sama zgrada dobro izgleda i svetli i bas se lepo uklapa u celokupan ambijent (taj deo grada).

A

Ova se knjiga cita zbog cuvenja, zbog prica o njoj i ranijih odusevljenja, pa se proveravaju misljenja prethodnih citalaca unapred. Knjiga je cuvena. Po njoj se vec snima film. Evropski bestseler broj 1 je, najcitaniji roman u Francuskoj u proteklih neoliko godina.
U pocetku je citanje iskusenje, jer nije tako ocekivano magneticna kao sto govore vasi prijatelji. Mada, od tog istog pocetka se vec nailazi na mudre misli i razmisljanja (recimo, "Sta znaci obrazovati? Neumorno nuditi kamelije na mahovini, za skretanje paznje s nagona vrste, posto on nikad ne prestaje da deluje i neprestano

Prvi uput za naocare dobila sam na sistematskom pregledu u OS u petom razredu. Nisam otisla na pregled. Nisam ni rekla. Drugi je usledio u sedmom. U osmom sam pocela da nosim naocare.

I tako do fakulteta, kada su me prijateljice ubedile da pocnem da nosim sociva, jer to nije nista strasno. I nije strasno. Samo da ja nemam osetljive oci. Super osetljive.

Epizoda sa mekim socivima je trajala nekoliko godina, kada se prvi put neslavno zavrsila na Ocnoj klinici i zabrinutim pogledom dr Sime Marjanovica...A onda: "Vi imate osetlljive oci i ne mozete nositi sociva" I jos plus ostrina

Radila sam u prepodnevnoj smeni. Izasla sam nekoliko minuta ranije sa poslednjeg casa jer me je M cekao na Terazijama, kao i obicno. Moje odeljenje je bilo dezurno, tako da sam pred zbornicom srela Simu, jednog od mojih djaka, koji me je obavestio da su pucali u Djindjica. Naravno da prvo nisam mogla da verujem. Odakle mu to, mislila sam, i kako je mogao cuti?

            Secam se da nisam mogla da verujem sve do samog kraja, kada sam cula vest na televiziji.

            Pozurila sam na Terazije. Nosila sam

Ruzdi lomi englesku recenicu vec u prologu. O, kakva avantura!
U romanu o carobnici i volsebnici iz Firence osecamo uticaj i tragove magijskog realizma. O!
Kako Ruzdi pise? Njegova proza je niska reci, zlatno-biserna, ima puno skrivenih aliteracija, citanje se dozivljava grlom. Vec je prva recenica magicna: “In the day’s last light the glowing lake below the palace – city looked like a sea of molten gold.”
Snovi… snovi su glavni u ovom romanu. “What if the whole world became a single waking dream? If we could awake in other men’s dreams and change them.”

Vladimir Pistalo nas vesto uvodi u svoj roman opisima raznoraznih odrednica (Majka, Otac, Drvece…). U uvodnim pricama uvek promice i cucuri svetlost. Razumljivo, Tesla je u pitanju. Nikola Tesla.
Pistalova proza je mozaik koji mudruje, menja boje, ljeska se.
Koracamo dalje. Opet svetlost. Blestavi sneg. Blestava macka. Blestavi viziri koji sa sobom donose i slike.
Nikola Tesla.
Pisac nam polako uzdise njegov lik.
U ranoj mladosti je video jasno svojim unutrasnjim okom. Taj Vid bi podstakla Rec.
Pistalo nam je ponovo ispricao price o Nikoli Tesli,