Otisla sam u "Usce" dan po otvaranju.... kupoholicar na delu!

Cula sam juce razgovor dve devojke u autobusu da je novi centar losiji od "Delta sitija", jer je, kao, pretrpan i natrpan i nezgodan - nije uopste!!!

Danas mi je prijateljica porucila da joj pogledam sta ima u Monsoon-u (jer sam ja mislila da cu ga naci u novom centru), ali ne nadjoh tu radnju!

A sta sam nasla? Sta sam videla?

Prvo, osecaj mi je bio dobar, cim sam krocila- prijatna atmosfera. I sama zgrada dobro izgleda i svetli i bas se lepo uklapa u celokupan ambijent (taj deo grada).

A

1984. Cetvrti razred osnovne. Cas muzickog. Nastavnica uporedjuje Mocarta i Betovena. Prica nam o rodjenju, zivotima i sahrani obojice. Vec tada formiram misljenje, koje je ostalo i do danas. Vec tada nastaje osecaj u vezi Mocartove muzike....Nastavnica nam pusta Turski mars. I njegovu rok obradu. Letnje je vreme. Verovatno maj. Zamisljam beskrajne klavijature ispred sebe i "sviram". Hvatam ritam, nemustim sviranjem. Zavolela sam.

Stariji razredi osnovne... citam Ocevu knjigu "Ajnstajn" od Kuznjecova. Ajnstajn (Albert) je voleo Mocarta. Sa razlogom. Bilan Hans je napisao: "Kada je zapevala

Prvi uput za naocare dobila sam na sistematskom pregledu u OS u petom razredu. Nisam otisla na pregled. Nisam ni rekla. Drugi je usledio u sedmom. U osmom sam pocela da nosim naocare.

I tako do fakulteta, kada su me prijateljice ubedile da pocnem da nosim sociva, jer to nije nista strasno. I nije strasno. Samo da ja nemam osetljive oci. Super osetljive.

Epizoda sa mekim socivima je trajala nekoliko godina, kada se prvi put neslavno zavrsila na Ocnoj klinici i zabrinutim pogledom dr Sime Marjanovica...A onda: "Vi imate osetlljive oci i ne mozete nositi sociva" I jos plus ostrina

Vladimir Pistalo nas vesto uvodi u svoj roman opisima raznoraznih odrednica (Majka, Otac, Drvece…). U uvodnim pricama uvek promice i cucuri svetlost. Razumljivo, Tesla je u pitanju. Nikola Tesla.
Pistalova proza je mozaik koji mudruje, menja boje, ljeska se.
Koracamo dalje. Opet svetlost. Blestavi sneg. Blestava macka. Blestavi viziri koji sa sobom donose i slike.
Nikola Tesla.
Pisac nam polako uzdise njegov lik.
U ranoj mladosti je video jasno svojim unutrasnjim okom. Taj Vid bi podstakla Rec.
Pistalo nam je ponovo ispricao price o Nikoli Tesli,

Ruzdi lomi englesku recenicu vec u prologu. O, kakva avantura!
U romanu o carobnici i volsebnici iz Firence osecamo uticaj i tragove magijskog realizma. O!
Kako Ruzdi pise? Njegova proza je niska reci, zlatno-biserna, ima puno skrivenih aliteracija, citanje se dozivljava grlom. Vec je prva recenica magicna: “In the day’s last light the glowing lake below the palace – city looked like a sea of molten gold.”
Snovi… snovi su glavni u ovom romanu. “What if the whole world became a single waking dream? If we could awake in other men’s dreams and change them.”

Ova se knjiga cita zbog cuvenja, zbog prica o njoj i ranijih odusevljenja, pa se proveravaju misljenja prethodnih citalaca unapred. Knjiga je cuvena. Po njoj se vec snima film. Evropski bestseler broj 1 je, najcitaniji roman u Francuskoj u proteklih neoliko godina.
U pocetku je citanje iskusenje, jer nije tako ocekivano magneticna kao sto govore vasi prijatelji. Mada, od tog istog pocetka se vec nailazi na mudre misli i razmisljanja (recimo, "Sta znaci obrazovati? Neumorno nuditi kamelije na mahovini, za skretanje paznje s nagona vrste, posto on nikad ne prestaje da deluje i neprestano