Lep jesenji dan pre osam godina. Sahabadin, preduzimljiv, poslovan I simpatičan šofer me pokupio na aerodromu u Damasku. Ulazimo u grad, deca se igraju   na ulici, žene pričaju ispred drevnih kapidžika, muškarci puše šišu I vode politiku u mnogobrojnim kafanama. Policajci regulišu saobraćaj, čistači metu ulice i sve teče mirno... A u susednom Iraku nakon više od pola godine rata, krvi već do kolena, škole zatvorene, policijski čas vlada, nasilja posvuda. A šta bi bilo, pomislih, ako bi se nešto slično desilo u Siriji? Jadna deca i izgubljene generacije.

 E

Svaka zemlja, svaki grad ima svoje praznično doba. Na primer, nekada je u bivšoj Jugi to bio osmi mart, prvi maj, 29. novembar ili 24. decembar (Dan JNA). Nova godina je pak bila vreme prasetine. I ruske salate (ili te „olivier" kako se zove u Rusiji). Pa onda je naprasno došao na velika vrata (pre toga na mala vrata) sveti Nikola, Jovan i oni ostali iz Biblije, pa Božić sa svim žitom, postom i slatkim. Da bi se povratili ovi običaji i mladje srpske generacije tradiciji naučile, sećate li se, Beogradom su cirkulisali fotokopirani rukopisi kako se slave srpske pravoslvne svetkovine.

Dugo nisam bila u gradu Tunisu. Zaželela sam se njegove beline, kuća sa ravnim krovovima, medine i suka, Bardo muzeja i mozaika, prizivanja mujezina na jutarnju molitvu sa Ben Ali džamije u Kartagini, brick a l'oeuf (recept dole). I stvorila se nova prilika. 

Mada je  pet godina od moje poslednje posete, grad je za neprepoznati. Nove četvrti, ulice uredne, a drvoredi po najboljem francuskom hortikulturnom uzusu dobro oblikovanih i potkresanih krošnji. Nove vile, blisteći bele petospratnice gradjene u arapskom stilu sa portalima, ovalnim prozorima, balkončićima

Početak oktobra. Vreme lepo, toplo ali vlažno. Barcelona još u letnjem švipsu. Moderan grad, ponosan svoje dvehiljadite istorije i ekcentrične, avangardne arhitekture i umetnosti. Stranih turista na pretek, ali bogme i domaćih turista.

Velika ta zemlja Španija od 45 miliona, raznovrsnih, stanovnika. Nema greške - sasvim je jasno da li ste iz Baskije, Andaluzije ili Katalonije. Da li govorite castellano (ili te španski koji je danas maternji za oko 360 miliona ljudi u svetu) ili catalan (koji navodno potiče iz vulgarnog latinskog ali je mešavina španskog, francuskog

 Mnogo se kod nas govori o makrobiotici, zdravoj i organskoj hrani, babskim lekovima, oblozima (posebno od rakije iznutra i izvana), travama koje leče sve. Mnogi su se i obogatili na šarenim lažama makrobiotičkog izlečenja.Tako je moja rodjaka godinu dana pasla i prežvakavala zob ne bi li izlečila meniskus da bi na kraju završila na laserskoj operaciji.

BBC je poklonio dve tročasovne emisije želeći da sazna da li stvarno sva ta makrobiotika i bajanja daju rezultate. Nažalost, odgovor je negativan - da li davali nekom placibo ili lekoviti čaj jedino što ide nabolje je

Dragi blogeri, blogerice, blogisti, blog-čitaoci, blog-komentatori i ostali,

Baš kad se odlučih da promenim blogersku maršrutu i skrenem fokus sa, za nas, učmalog, dosadnog, hladnog, vetrovitog, konzerva severa Evrope i usredsredim se na letovanje na hrvatskom Jadranu u ciči turističke (ne)sezone 2010., naletih na razmišljanja istoričara (autora istaknute savremene povesti Evrope), mislioca, profesora, vaspitača, levičara (u Srbiji omražen pojam) Tony Judt-a, engleskog, američkog, i bogme svetskog, uma. Baciše me u sadašnji savremeni očaj njegova sećanja na školovanje

PS: Hvala na svim doprinosima. Da razjasnim termin Skandinavija na pertinentno pitanje "fropiusa".  Dok je tačno da Skandinaviju sačinjavaju Norveška, Švedska i Danska, Finska, pa čak i Estonija se često takodje smatraju delom Skandinavije iz istorijsko, kulturoloških, političkih i ekonomskih razloga. Isto se odnosi na termin "nordijske zemlje" koji se odnosi na Norvešku, Švedsku, Dansku ali i Finsku i Island kao "pridružene" teritorije. Dok su švedski, danski i norveški jezici iste lingvističke grupe, finski je za sebe (Finno-Lapic) deo uralske grupe jezika.

Jel'

 Ovo je moj prvi blog. I glede ni manje ni više pišem ga iz Brisela, prestonice Evropske unije koja nas hoće, pa neće, pa onda pritišće, gura, a mi se svako toliko ne damo, ritnemo, pa opet hoćemo... Mislimo možda će biti bolje. Pa kad čujemo kako se steže kaiš, glede naše ne više susedne ali zato pravoslavne Grčke, malo nas podilaze žmarci...  

Ali da budemo odmah načisto - ovo nije blog o Briselu - to dolazi na red neki drugi put.

Pa ipak, ozbiljno porazmisliš o svemu kada odletiš  u Finsku (Suomi), uzmeš evro, lupe ti pečat u pasoš, pa dostojanstveno