Leto 2016. ... kasno veče ... negde u Beogradu ... "set" za snimanje filma o Vladi Divljanu

Za klavirom Aleksandar Šandorov, pred mikrofonom Dušan Strajnić, grupa statista sedi za stolovima i čekaju ...

Ton! ... Ide!
Kamera! ... Ide!
<klapa>

Scena kreće, razvija se radnja, jedan od statista pali cigaretu ... i ... REZ! ... mora da se ponovi čitava scena.

 
2016-06-25 04:38:43
Planeta| Tehnologija| Život

HAARP po drugi put medju Srbima

a_jovicic RSS / 25.06.2016. u 05:38

Kad nas je onomad strefila "Tamara" (to je onaj ciklon koji nam je doneo "hiljadugodišnje" poplave) društvene mreže su se "usijale" od raznih teorija zavere, počev od HAARP-a, preko chemtrails "zaprašivanja", pa sve do sukoba belih i crnih magova oko prevlasti nad "srBskim energeCkim poljima". "Presudu" je donela naša politička elita i za sve na kraju bi kriv sam Gospod Bog.

U ponedeljak, dvadesetog juna, leta Gospodnjeg 2016. nad prestonicom naše "nebeske" Srbije, desio se još jedan dogadjaj (po prvi put u novijoj istoriji ... ali stvarno). Ovako je na satelitskom snimku izgledalo formiranje super-ćelije ...

A šta je super-ćelija? E pa to je ono što u Americi izaziva tornada. Mi smo još i dobro prošli pošto konfiguracija našeg terena nije takva da nas tornada vole (mada je u Pančevu primećena "tromba" a.k.a "pijavica"). Doduše grad je napravio lom po mestima gde je nevreme prošlo ali prave nevolje su zadesile naše komšije gde je super-ćelija skupljala dodatnu snagu i na kraju stigla do bratske Rusije (i posle čik da neko kaže da mi nikada u istoriji nismo bombardovali Ruse!)

 

86e94fa71840ec36e13bc6f9fec12845.jpg

Leteo čovek balonom i shvatio da se izgubio. Odluči da se spusti niže i primeti čoveka na zemlji pa povika:

- Izvinite, možete li mi pomoći? Obećao sam prijatelju da ću se sresti sa njim za sat vremena ali ne znam gde sam.

Čovek mu odgovori: Nalazite se u balonu na nekih 10 metara od tla, na poziciji 44°48'45.85" severne geografske širine i 20°27'2.79" istočne geografske dužine.

- Vi mora da ste inženjer, povika balonista.

- Da jesam, odgovori čovek. Kako ste znali?

- Pa, sve što ste mi rekli je tehnički ispravno ali ja i dalje ne znam šta da radim sa vašom informacijom ... u stvari i dalje sam izgubljen. Iskreno rečeno niste mi ni od kakve pomoći povika balonista.

Čovek mu odgovori: Vi mora da ste menadžer.

- Kako ste znali?! zapita balonista.

- Pa, ne znate ni gde ste ni kuda idete. Popeli ste se na poziciju zahvaljujući toplom vazduhu. Obećali ste nešto a nemate pojma kako da obećanje ispunite i još očekujete od drugih da reše vaš problem. Činjenica je da ste u istoj situaciji u kojoj ste bili i pre nego što smo se sreli ali nekako sam sada ja kriv za to.

 

... ili što bi stari Latini rekli "Ploviti se mora, živeti (baš i) ne"

 bh12.png

Skoro tri četvrtine površine planete na kojoj živimo je prekriveno vodom. Zato nije ni čudno što je ljudsko biće od davnina koristilo mora i okeane za transport dobara sa udaljenih tačaka poznatog im sveta. Jedna od prednosti pomorskog transporta je što nije bilo potrebno graditi puteve i pruge, probijati nepristupačne planinske vence pa čak ni obezbedjivati energiju za pokretanje prevoznog sredstva (dugo se za to koristila snaga vetra) a količina robe, koju je na ovaj način moguće transportovati, u poredjenju sa ostalim vidovima transporta, čini pomorski transport najjeftinijim.

Medjutim, za razliku od putovanja kopnom, gde najveća greška koju možete načiniti jeste da skrenete pogrešno na nekoj raskrsnici i da time produžite vreme provedeno u putu (što naravno takodje može da bude nezgodno ako ostanete bez goriva), putovanje morem u pogrešnom smeru može lako da dovede do nesreća koje mogu imati mnogo šire posledice po okolinu (npr. izlivanje nafte iz nasukanih tankera ili prekid podmorskih komunikacionih kablova koji povezuju kontinente)

Iz tog razloga se pomorskoj navigaciji posvećuje mnogo veća pažnja nego kopnenoj a ovaj tekst će pokušati da pruži samo maleni uvid u izazove koje navigacija morima i okeanima nosi.

 
2016-06-12 05:01:37
Društvo| Moj grad| Politika

Matematika (ni)je bauk

a_jovicic RSS / 12.06.2016. u 06:01

 

U jučerašnjem saopštenju SNS-a povodom protesta gradjana, javljeno nam je da su "organizatori" uspeli da dovedu hiljadu ljudi manje nego pre dve nedelje.

U sličnom saopštenju pre dve nedelje, dobili smo (dez)informaciju da je na skupu bilo jedva 2000 pristalica (i to iz cele Srbije).

Matematika kaže da je 2000 - 1000 = 1000 a takodje i da je 1000 / 2000 = 1 / 2 = 0.5 = 50% ... znači na jučerašnjem skupu je bilo jedva polovina učesnika u odnosu na onaj pre dve nedelje.

Tako "maloj" izlaznosti je verovatno doprinela i jučerašnja najava RHMZ-a o očekivanim pljuskovima.

 
2016-04-01 23:40:05
Eksperimenti u blogovanju

Hello World!

a_jovicic RSS / 02.04.2016. u 00:40

Svaki "računardžija" kada počne da uči novi programski jezik (a bog'me i kada se posle dužeg nekorišćenja vrati na neki koji je davno učio), prvu stvar koju uradi je da napiše program koji ispisuje tekst "Hello World!" ... samo to ... ništa manje i ništa više. Čemu?! ... ako mu sve to prodje znači da je pripremio okruženje i alate, uspeo da program "protera" kroz iste i dobio nešto što radi ... pa makar i samo ispisivalo obično "Hello World!"

apple1-hello_world.png 

 
2016-08-23 21:57:51
Istorija| IT| Tehnologija

Kako se kalio Web

a_jovicic RSS / 23.08.2016. u 22:57

Na današnji dan pre 25 godina, Tim Berners-Lee je omogućio javni pristup prvom World Wide Web (WWW) serveru i načinio Internet dostupan i ljudima koji nisu računarski stručnjaci. Iz tog razloga neki ovaj datum slave kao Dan Internauta (Internet - "astronauta").

Naravno da Web nije nastao u jednom danu i da je bilo potrebno još neko vreme da WWW tehnologija postane besplatno dostupna svima no ja bih se ovde bavio jednom drugom pričom ... Kako i kada je Web došao na ove prostore.

WWW nije isto što i Internet. Web je samo jedan od Internet servisa te da bi ova tehnologija mogla da se "uvede" i kod nas bilo je potrebno da imamo Internet. Ali avaj, SR Jugoslavija je u to vreme bila pod sankcijama UN i zvanično smo bili "isečeni" od ostatka informatičkog "globalnog sela". To nas naravno nije sprečilo da "švercujemo" razne Internet sadržaje uz pomoć naših ljudi širom belog sveta. Kako se ovo radilo pogledajte u sjajnom dokumentarcu "1 Internet, 3 domena, 4 države" koji je nedavno emitovan povodom 20 godina zvanične istorije Interneta u Srbiji.

 

 
2018-01-20 03:09:40
Društvo| Roditeljstvo| Zdravlje

Morbilli ante portas

a_jovicic RSS / 20.01.2018. u 04:09

 ... tj. nisu više ni pred vratima ... već su došle!

Džabe su lekari "krečili" mesecima i upozoravali kako je obuhvat vakcinacije protiv malih boginja opasno nizak (čak i u sredinama koje sebe smatraju "urbanim" ), naš narod je izgleda više voleo da sluša razne Jece i Cece te nas je zadesila epidemija do koje nije moralo doći. Ovde je već mesecima ... još od oktobra ... i već smo imali dva smrtna slučaja zbog komplikacija ("prvi put u novijoj istoriji", tj. posle 20 godina). Medjutim izgleda da upravo ulazimo u "galopirajuću fazu" pošto broj novoobolelih u Beogradu i Nišu poprima odlike eksponencijalnog trenda.

svi_gradovi5.png

Broj obolelih po gradovima
 

Juče je stupila na snagu Uredba Vlade Srbije o pomoćnoj policiji.

 

Tokom angažovanja nose oružje, policijske uniforme i službenu legitimaciju, koja se razlikuje samo u natpisu - umesto „Policija" piše „Pomoćna policija".

 

Dok epidemija malih boginja u Srbiji jenjava (uz trenutni bilans od skoro 5000 obolelih i 15 žrtava) a domaći mediji objavljuju naslove u stilu "Bil Gejts izjavio da će 30 miliona ljudi umreti za šest meseci" (naravno navodeći čitaoce da pomisle da će se to desiti u narednih 6 meseci a ne tokom neke buduće pandemije), reči Luja Pastera iz naslova ovog teksta deluju više nego opominjujuće.

A nije Bil ništa novo otkrio. Države se mnogo više pripremaju za ratove nego za epidemije. Epidemiolozi i infektolozi na to upozoravaju već godinama čekajući samo da se desi "fatalan splet okolnosti". Da neki patogen mutira, preskoči "barijeru vrste" i krene da se širi po nezaštićenoj populaciji.

Iskoristiću ovo kao povod da predstavim dve knjige iz oblasti epidemiologije ... ali malo drugačije pisane od klasičnih medicinskih udžbenika. Knjige koje se ne bave samo etiologijom bolesti, opisima simptoma i suvoparnim statistikama morbiditeta, mortaliteta i letaliteta već i životnim pričama ljudi koji su sa epidemijom bili suočeni ... sa obe strane "izolacione barijere".

Prva je knjiga prof. dr Zorana Radovanovića "Variola vera - Virus, epidemija, ljudi" a druga dr Ali S. Kana "The Next Pandemic: On the Front Lines Against Humankind's Gravest Dangers"

mikrobi.png

 

a_jovicic

a_jovicic
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  22.09.2010 VIP izbora:  3 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana