Aris Movsesijan u novom blogu na www.klikeri.rs  govori o masovnom odlaženju, naročito mladih ljudi u inostranstvo. Parafraziraću jednu njegovu rečenicu: Toliki broj ljudi koji rade u inostranstvu su kapital koji treba iskoristiti.

Kako? U mikrosvetu, na individualnom nivou, ta "eksploatacija" se sigurno, masovno dogadja a, nagadjam, često i na obostrano zadovoljstvo. Evo kako:  

Imam intenzivne kontakte sa našim ljudima koji žive u raznim zemljama. Koristim i sve te čudesne kanale za komunikaciju

Početkom leta grejala me, jedno vreme, estetika komunizma. Ali ne ova srpska, hardcore varijanta nego sam se pitala: kako to zaista izgleda s bezbedne distance? I tako sam se, u potrazi za tim materijalnim ostacima, zatekla, par dana u Pragu.

Na prvi pogled, od istočnog bloka, kamen na kamenu nije ostao. Mase turista dolaze da gledaju mostove, katedrale i cele ulice iz 12-og, 15-og, 17-og veka. Tu su restorani, pivnice, prodavnice, kafići, poslastičarnice. Sve je skockano da zadovolji svaku turističku potrebu. Šta tu može da se ne dopada?

Ali, kad se čovek izmakne malo

Za generaciju rodjenu poslednih godina 20-tog veka upotrebljavamo različite reči: milenijalsi, generacija ja, net generacija, digitalni urođenici. Ti ljudi će do 2020. zauzimati 40 odsto ukupnih poslova. Kakva je to „ekipica“, šta o njoj treba da znamo, kakav odnos imaju prema poslu?

Sudeći po magazinu Forbes, koji se neobično lepo ovim pitanjima bavio, milenijalsi ne žele posao, oni žele život. I tu je osnovna pukotina u percepciji izmedju njih i menadžera koji, kao stariji i iskusniji tretiraju deobu poslova kao izvorište velike moći. „Klince“ to jednostavno uopšte

Daniela Boehija sam zapazila u trenutku kada je izgovorio rečenicu “Can you please get to the point. (Molim vas, predjite na stvar)”.

To se dogodilo tokom Vivaldijevog prolećnog foruma na Mokroj Gori. Boehi, inače predsednik Founder instituta u Srbiji, vodio je diskusiju o preduzetništvu. Njegov institut se bavi podrškom u toj oblasti. Tip iz publike je tražio mikrofon i nije znao da stane. U jednom trenutku i sama sam počela da tragam za smislom i poentom. Tada je Boehi izgovorio pravu rečenicu. Morala sam ga imati u klikerima.

A šta je zapravo bila poenta? Svaki

Pre oko godinu dana pala mi je na pamet ideja da formiram video blog koji će se baviti ekonomskim temama. 

 Konkurisala sam za grant američkog demokratskog komiteta i prošla sam na konkursu.

Razmišljajući o tome kome ću se, zajedno sa jednom grupom vama poznatih blogera, obraćati, imala sam, izmedju ostalog, na umu i društvo koje se ovde redovno okuplja. Na moju radost i zabavu :) 

Volela bih da vas imam na svojoj stranici, u svom klubu polemičara "klikeraša". Neke od vas bih volela da "ugostim" pošto bolje od mene kažete ono što

Ovako izgleda toalet putničkog voza u Srbiji. 

Posledica turske vladavine? Urodjene štrokavosti? Depresije? Odustali smo od života?

 Ili je ovo ipak posledica partijskog zapošljavanja?

Subvencije železnici u 2015 su 11.7 milijardi dinara.

 Hoće li preteći

Rade Ljubojević je Srbin iz užičkog kraja i to se nekako odmah prepozna, ne samo po fizionomiji, akcentu, nego i mentalno. Čvrsto prizemljen, slabo filozofira izvan polja svojih „prozaičnih“ problema. Njih, s druge strane, odlično artikuliše, što se vidi u ovom video zapisu.

Ljubojević je vlasnik kompanije “Sirogojno”. Karijeru je započeo kao komercijalista u firmi “Inex Zlatiborka Sirogojno”.

Sećate se onih teških vunenih džempera s kraja 70-tih i 80-tih? E još ih štrikaju kod Radeta i izvoze u hladne

Nema velike priče o funkcionisanju katastra nepokretnosti u Srbiji. Od donošenja zakona 2009. pa i potonjih izmena, onoliki su izbori prošli a niko se nije pohvalio bilo kakvim rezultatom. Dakle, nema ga.

U medijima ne cirkulišu nikakve solidne brojke, vesti ili analize. Tek poneki bizaran detalj poput onog da je opština Stari grad upisivana u katastar punih pet godina!

Ili: Svetska banka je povukla kredit dodeljen Bugarskoj jer tamo nije bilo volje da se knjige dovedu u red. S druge strane, Srbija je za sličan kredit od Svetske banke pohvaljena. Premda, kao žrtva katastarskog

Poslednji blog na www.kikeri.rs posvećen je web marketingu. Tu se ja žalim, durim i trupkam nogicama što od nedavno, po prirodi posla, moram da vodim računa o usmeravanju svačije pažnje na ono što blogeri okupljeni u klikere rade.  

A onda se, medju komentatorima ponovo našao jedan (ako vas interesuje ko, pogledajte) koji mi je dao ono što mi treba... zgodna objašnjenja na pitanje:

 Imate li neki recept kako da se u toj šumi laži prepozna PRAVA STVAR?

 "Pitanje

„U svakoj državi ima korova, samo se u Srbiji on zaliva“. Od svih Đindjićevih metaforičnih dijagnoza, ova mi je ubedljivo najjača, zato što imamo pleve oglednih primera.

Recimo, nelegalna porodična vikendica predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Nije li i vama, kao i meni, ceo slučaj apsolutno bizaran i neverovatan?

Čovek koji pretenduje na najviše političke funkcije, mrtav hladan, podiže nelegalnu kuću na obali Save. Nema straha od bilo kakve posledice, političke ili materijalne. Čovek zna da će, kad se dokopa najviše državne funkcije taj objekat