Zaista, živim u mračno vreme!
Bezazlena reč je glupa. Bezbrižno čelo
Znak je neosetljivosti. Onaj ko se smeje
Samo još nije primio
Užasnu vest.

Kakvo je to vreme u koje je
Razgovor o drveću gotovo zločin
Zato što podrazumeva ćutanje o tolikim zlodelima!
Zar onaj što tamo mirno prelazi ulicu
Zbilja nije kod kuće za svoje prijatelje
Koji su u nevolji?

Istina: još zarađujem za život.
Ali verujte mi: pukim slučajem. Ništa 
Od svega što činim ne daje mi za pravo da se sit najedem.
Slučajno sam pošteđen.

Sedam nedelja pre nego što se Amerika uključila u Drugi svetski rat, novinar Vilijem Harlan Hejli je, u radijski mikrofon, izgovorio reči:

 “Ovo je Glas Amerike. Danas, i svaki dan od sada, pričaćemo vam o Americi i o ratu. Vesti možda budu dobre za nas. Vesti možda budu loše. Ali mi ćemo vam preneti istinu”.

Prva 15-minutna emisija Glasa Amerike emitovana je iz malog studija u Njujorku, počela je intonacijom američke

Pre oko godinu dana pala mi je na pamet ideja da formiram video blog koji će se baviti ekonomskim temama. 

 Konkurisala sam za grant američkog demokratskog komiteta i prošla sam na konkursu.

Razmišljajući o tome kome ću se, zajedno sa jednom grupom vama poznatih blogera, obraćati, imala sam, izmedju ostalog, na umu i društvo koje se ovde redovno okuplja. Na moju radost i zabavu :) 

Volela bih da vas imam na svojoj stranici, u svom klubu polemičara "klikeraša". Neke od vas bih volela da "ugostim" pošto bolje od mene kažete ono što

Daleko sam od stručnjaka za spoljnu politiku. Uglavnom sam fokusirana na kretanja kursa i kretanje Srbije. Al nekako se horror u Pakistanu potrefio sa mojim gledanjem četvrte sezone serijala Homeland. I tako gledam ja to. I mislim se, hvala ti Bože što sam rodjena u ovoj šugavoj Srbiji. Zamisli da me je sudbina bacila u Kabul, Peševar, Islamabad, Siriju, Irak, Iran. Danteov vodić kroz pakao mi iz tog ugla izgleda kao prospekt egzotičnog rizorta sa sedam zvezdica. 

 Evo šta mi se vrti po glavi:

Pucanje deci u glavu, uopšte tretirati decu kao

Nema velike priče o funkcionisanju katastra nepokretnosti u Srbiji. Od donošenja zakona 2009. pa i potonjih izmena, onoliki su izbori prošli a niko se nije pohvalio bilo kakvim rezultatom. Dakle, nema ga.

U medijima ne cirkulišu nikakve solidne brojke, vesti ili analize. Tek poneki bizaran detalj poput onog da je opština Stari grad upisivana u katastar punih pet godina!

Ili: Svetska banka je povukla kredit dodeljen Bugarskoj jer tamo nije bilo volje da se knjige dovedu u red. S druge strane, Srbija je za sličan kredit od Svetske banke pohvaljena. Premda, kao žrtva katastarskog

„Smoki“ je najjači srpski brend. Ne samo da je jedan od najprodavanijih na Balkanu nego je i sinonim za čitavu kategoriju flips grickalica. „Smoki“ se proizvodi u beogradskom Soko Štarku. Soko Štark je 2008. preuzela slovenačka Droga Kolinska. Potom je dve godine kasnije, Drogu kupila hrvatska Atlantic grupa za nekih 380 miliona evra.

„Smoki“,  „čokoladna bananica“, „najlepše želje“ – to više nisu ekskluzivno srpski proizvodi, ali su ostali srpski brendovi. Brend je, pre svega, stvar percepcije.

Atlantic grupa je vodeći kolekcionar balkanskih

Avgust 1888. godine. Bilo je sveže pred zoru te nedelje u Manhajmu. Berta se iskrala iz bračne postelje, pokupila sinove Eugena (15) i Riharda (13) i uz njihovu pomoć, tiho izgurala vozilo iz garaže. Nije ga uključila sve dok se nije našla izvan zvučnog dometa sopstvene kuće.

U kratkoj poruci koju je ostavila za sobom, objasnila je da je krenula kod majke koja živi u Forchajmu, udaljenomm 118 kilometara.

Znala je da će, kada pročita

Za generaciju rodjenu poslednih godina 20-tog veka upotrebljavamo različite reči: milenijalsi, generacija ja, net generacija, digitalni urođenici. Ti ljudi će do 2020. zauzimati 40 odsto ukupnih poslova. Kakva je to „ekipica“, šta o njoj treba da znamo, kakav odnos imaju prema poslu?

Sudeći po magazinu Forbes, koji se neobično lepo ovim pitanjima bavio, milenijalsi ne žele posao, oni žele život. I tu je osnovna pukotina u percepciji izmedju njih i menadžera koji, kao stariji i iskusniji tretiraju deobu poslova kao izvorište velike moći. „Klince“ to jednostavno uopšte

„U svakoj državi ima korova, samo se u Srbiji on zaliva“. Od svih Đindjićevih metaforičnih dijagnoza, ova mi je ubedljivo najjača, zato što imamo pleve oglednih primera.

Recimo, nelegalna porodična vikendica predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Nije li i vama, kao i meni, ceo slučaj apsolutno bizaran i neverovatan?

Čovek koji pretenduje na najviše političke funkcije, mrtav hladan, podiže nelegalnu kuću na obali Save. Nema straha od bilo kakve posledice, političke ili materijalne. Čovek zna da će, kad se dokopa najviše državne funkcije taj objekat