Moji projekti su moj religiozni put. Verovatno najbolji mogući odgovor svim budalama koje su se baš pitale kojem se bogu moli Emir Kusturica.

Od religije se, ipak, ne živi, a pitanje je glasilo: Od čega živite?

Možda malo na ivici pristojnosti, ali mislim da umetnici koji znaju da zaradjuju, o tome treba glasno da govore.

Dakle, da li reditelj Emir Kusturica živi od umetnosti ili od poduhvata koji nemaju veze sa tim – odgovor je u video klipu.

Ja bih da proširim temu. Zašto su novac i umetnost

 U maloj takoreći prepisci nakon blog posta Arisa Movsesijana na www.klikeri.rs poteglo se pitanje dentalnog turizma. Aris je tu imao dobro objašnjenje, neću da prepričavam. Pogledajte.

E sad tema za vas koji živite i radite u inostranstvu: Da li vam se isplati da dolazite u Srbiju radi stomatoloških intervencija? I da li neko od vas to praktikuje? 

Aris Movsesijan vam je verujem svima poznat. I ja sam ga ovde uočila. Budući živopisan i nalik onim renesansnim likovima, pozvala sam ga da nekada

Apple je ogledni primer veličanstvenog preduzetništva. Ta priča je, tako romantično, počela u garaži. Godinama je siroti mali David kaskao i posrtao za Microsoft Golijatom. A onda je odlučio da promeni strukturu i samu kičmu svog posla. Iz fokusa je izbacio kompjutere i ubacio mobilne uređaje. Sledile su genijalne inovacije i uspeh epskih razmera.

Ovoj priči nedostaje jedan detalj. Apple-ov uspeh ne bi bio moguć bez uloge države. I to kakve uloge! Država je razvila i u svojim rukama godinama držala „smart“ tehnologiju koja je posle ubačena u Apple smartphone. Tu tehnologiju

Kod frizera Kize često srećem jednog zgubidana, ne znam mu ime, svi ga zovemo Čupa. To je čovek od 30 i kusur godina bez ikakve formalne i praktične kvalifikacije. Godinama krade bogu dane. Na tom, neobično lepom licu, vidiš da su ponestale ideje, ako ih je ikad i bilo.

Uglavnom, Čupu, sa takvom reputacijom često vidjam s metlom u ruci kako čisti ispred salona. Ili šiša živu ogradu. Ponekad opere nekoj mušteriji kosu. Jutros sam ga zatekla kako „gazdi“ čuva parking mesto.

Za te sitne dobrovoljne gestove, Čupa dobije i neku sitnu kintu.

Ovako izgleda toalet putničkog voza u Srbiji. 

Posledica turske vladavine? Urodjene štrokavosti? Depresije? Odustali smo od života?

 Ili je ovo ipak posledica partijskog zapošljavanja?

Subvencije železnici u 2015 su 11.7 milijardi dinara.

 Hoće li preteći

"Ja sam Monika, rodjena sam u Nemačkoj i  došla sam u Ameriku 1992. pošto sam se udala za Amerikanca. Sad imamo tri dečaka koji su 20, 18 i 16 godina stari. Moj muž je imao nervni slom 1998. i od tada nije sposoban za rad. Ja sam ta koja donosi hleb u kuću što je ponekad zaista teško, posebno kad imate troje dece".

Monika je žonglirala sa nekoliko kreditnih kartica i ukupnim zaduženjem od nekih 20-tak hiljada dolara duga. A onda je saznala da joj se dvojica od trojice sinova drogiraju. Usledilo je lečenje I prebacivanje dečaka

Daniela Boehija sam zapazila u trenutku kada je izgovorio rečenicu “Can you please get to the point. (Molim vas, predjite na stvar)”.

To se dogodilo tokom Vivaldijevog prolećnog foruma na Mokroj Gori. Boehi, inače predsednik Founder instituta u Srbiji, vodio je diskusiju o preduzetništvu. Njegov institut se bavi podrškom u toj oblasti. Tip iz publike je tražio mikrofon i nije znao da stane. U jednom trenutku i sama sam počela da tragam za smislom i poentom. Tada je Boehi izgovorio pravu rečenicu. Morala sam ga imati u klikerima.

A šta je zapravo bila poenta? Svaki

Ima puno zabave u povezivanju totalno nebitnih informacija sa realnim životom. Mislim na podatke koji stvarno ovde nikog ne interesuju. Kao na primer planovi Evropske komisije o energetskoj efikasnosti. Koga je briga?

A onda, posle pete stranice elaborata, stiže se do nekih brojki. Koliko će ta energetska efikasnost da košta, koga, kako, kojom dinamikom, koliko ljudi će da usisa, iz kojih industrija?… U svakom slučaju, igra velikih brojki. O tome sam pričala ove nedelje na klikerima .

Srbija je podstaknuta da se prikloni evropskoj