Zaista, živim u mračno vreme!
Bezazlena reč je glupa. Bezbrižno čelo
Znak je neosetljivosti. Onaj ko se smeje
Samo još nije primio
Užasnu vest.

Kakvo je to vreme u koje je
Razgovor o drveću gotovo zločin
Zato što podrazumeva ćutanje o tolikim zlodelima!
Zar onaj što tamo mirno prelazi ulicu
Zbilja nije kod kuće za svoje prijatelje
Koji su u nevolji?

Istina: još zarađujem za život.
Ali verujte mi: pukim slučajem. Ništa 
Od svega što činim ne daje mi za pravo da se sit najedem.
Slučajno sam pošteđen.

Nema velike priče o funkcionisanju katastra nepokretnosti u Srbiji. Od donošenja zakona 2009. pa i potonjih izmena, onoliki su izbori prošli a niko se nije pohvalio bilo kakvim rezultatom. Dakle, nema ga.

U medijima ne cirkulišu nikakve solidne brojke, vesti ili analize. Tek poneki bizaran detalj poput onog da je opština Stari grad upisivana u katastar punih pet godina!

Ili: Svetska banka je povukla kredit dodeljen Bugarskoj jer tamo nije bilo volje da se knjige dovedu u red. S druge strane, Srbija je za sličan kredit od Svetske banke pohvaljena. Premda, kao žrtva katastarskog

„U svakoj državi ima korova, samo se u Srbiji on zaliva“. Od svih Đindjićevih metaforičnih dijagnoza, ova mi je ubedljivo najjača, zato što imamo pleve oglednih primera.

Recimo, nelegalna porodična vikendica predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Nije li i vama, kao i meni, ceo slučaj apsolutno bizaran i neverovatan?

Čovek koji pretenduje na najviše političke funkcije, mrtav hladan, podiže nelegalnu kuću na obali Save. Nema straha od bilo kakve posledice, političke ili materijalne. Čovek zna da će, kad se dokopa najviše državne funkcije taj objekat

Rade Ljubojević je Srbin iz užičkog kraja i to se nekako odmah prepozna, ne samo po fizionomiji, akcentu, nego i mentalno. Čvrsto prizemljen, slabo filozofira izvan polja svojih „prozaičnih“ problema. Njih, s druge strane, odlično artikuliše, što se vidi u ovom video zapisu.

Ljubojević je vlasnik kompanije “Sirogojno”. Karijeru je započeo kao komercijalista u firmi “Inex Zlatiborka Sirogojno”.

Sećate se onih teških vunenih džempera s kraja 70-tih i 80-tih? E još ih štrikaju kod Radeta i izvoze u hladne

Znala sam da se Engels rodio bogat a da je Marks bio siromašan, ali nisam znala razmere te bede dok nisam pročitala knjigu Fransisa Vina «Marksov Das Kapital».

Od sedmoro Marksove dece, detinjstvo je preživelo troje. Žena mu je stalno bila trudna ili bolesna. Život mu je bio neuredan, noću je radio, danju spavao, u istoj onoj kuhinji u kojoj se kuvao ručak i radio domaći. Spavali su na smenu a prežiljvavali uglavnom od prijateljskog dobročinstva Fridriha

Apple je ogledni primer veličanstvenog preduzetništva. Ta priča je, tako romantično, počela u garaži. Godinama je siroti mali David kaskao i posrtao za Microsoft Golijatom. A onda je odlučio da promeni strukturu i samu kičmu svog posla. Iz fokusa je izbacio kompjutere i ubacio mobilne uređaje. Sledile su genijalne inovacije i uspeh epskih razmera.

Ovoj priči nedostaje jedan detalj. Apple-ov uspeh ne bi bio moguć bez uloge države. I to kakve uloge! Država je razvila i u svojim rukama godinama držala „smart“ tehnologiju koja je posle ubačena u Apple smartphone. Tu tehnologiju

„Preduzetnici su luzeri. To su oni koji nisu uspeli da se uvale u stranu banku, niti da dobiju državni posao. To su ljudi bez ikakvog izbora u životu. Takva je percepcija preduzetništva u našem društvu“.

Ok,  jasno mi je, na osnovu ovih reči, da ta percepcija strahovito smeta novom blogeru na „klikerima“ Srđanu Janićijeviću. Istovremeno, ne znam čoveka koji bi mogao bolje da utiče na promenu te percepcije. Možda je ovaj njegov nastup na "klikerima" neki početak u tom pravcu. 

Janićijević ima bogato korporativno i

Trenutno stanje na tržištu ne ide na ruku svinjarima. Cena tovljenika je značajno pala. Svinje se prodaju i za manje od evra po kilogramu, što dovodi u pitanje isplativost te proizvodnje. U sred tog klizanja, stiže krupna vest.

U Srbiju dolazi kompanija Klemensa Tenisa sa obećanjem da će u narednih pet godina uložiti 300 miliona evra i da će uvećati fond za oko četiri miliona svinja. U ovoj zemlji svaki posao je državni posao, pa tako i dolazak nemačke privatne kompanije. Punih godinu dana Srbija čeka Tenisa. I on izgleda, u junu dolazi

 U maloj takoreći prepisci nakon blog posta Arisa Movsesijana na www.klikeri.rs poteglo se pitanje dentalnog turizma. Aris je tu imao dobro objašnjenje, neću da prepričavam. Pogledajte.

E sad tema za vas koji živite i radite u inostranstvu: Da li vam se isplati da dolazite u Srbiju radi stomatoloških intervencija? I da li neko od vas to praktikuje? 

Aris Movsesijan vam je verujem svima poznat. I ja sam ga ovde uočila. Budući živopisan i nalik onim renesansnim likovima, pozvala sam ga da nekada

Daniela Boehija sam zapazila u trenutku kada je izgovorio rečenicu “Can you please get to the point. (Molim vas, predjite na stvar)”.

To se dogodilo tokom Vivaldijevog prolećnog foruma na Mokroj Gori. Boehi, inače predsednik Founder instituta u Srbiji, vodio je diskusiju o preduzetništvu. Njegov institut se bavi podrškom u toj oblasti. Tip iz publike je tražio mikrofon i nije znao da stane. U jednom trenutku i sama sam počela da tragam za smislom i poentom. Tada je Boehi izgovorio pravu rečenicu. Morala sam ga imati u klikerima.

A šta je zapravo bila poenta? Svaki