B92 Blog

Pretpostavljam da se svi vi pridržavate osnovnih pravila bontona u real life-u. Zanimljivo je da je prva knjiga na temu bontona nastala u 16. veku, a autor je bio monsinjor Delakaza. Naravno, kako je vreme teklo, menjala su se i pravila bontona. Međutim, suština je ostala ista: cilj bontona jeste da se osetite prijatno u društvu, da vaši maniri i ponašanje budu primećeni kao kulturni, elegantni, sa stilom, i da ne uznemiravaju ili sablažnjavaju druge. Živeti sa drugima bez međusobnog uznemiravanja. Kako dosta vremena provodimo i na blogu, možda ne bi bilo loše razmotriti i kodeks ponašanja na istom, kako bi nam vreme provedeno na njemu bilo kvalitetnije. U tom cilju, danas vam predstavljamo predlog BLOGONTONA (tj. bontona na blogu).

Ovih dana primećene su

Imam veliko zadovoljstvo & čast da ugostim, a vama predstavim blogokolegu i blogodrugara Zeks92. Nadam se da ćete uživati u ovom putopisu:

 Crvena pustinja, zemlja...crveno nebo na Zapadu,na zalasku Sunca...seoske bele kuce sa ravnim krovovima, crnomanjasti do pasa goli decaci koji trce sa kozama i ovcama...veliki gradovi sa bulevarima i drvoredima palmi...okean, penusavi talasi i osvezavajuci vetar...drevne gradske Medine, zidane na bregu, urbanizovane uskim sokacima, bazarima, arapskom muzikom i polumrakom ... Visoke planine na Istoku, plantaze konoplje, sverc, krijumcarski kanali i velike pogace masnog hasisa ...

Pre obilaska marokanskih gradova i putovanja vozom,na relaciji Tanger-Rabat-Casablanca-Marackesh, u Afriku presli smo iz Spanije, trajektom iz Algesirasa. Nas dvojica, sa gomilom ostalih turista, svi sa rancevima i inter-rail kartama, zeljni avantura i dobrog duvanja, prebacili smo se u Tanger. U luci nas je docekala gomila prevejanih decaka: mali, cr

„Ja se zovem ***** i
želim da dobije loptu i slatkiše.
Ajde Deda Mraze što pre."

„***** voli 4 čokolade!
Bilo bi dobro da to bude Milka.
Voli vas sve *****!
Deda Mraze dođi brzo!"

„Za Deda Mraza od *****
Voleo bih da dobijem jedna kola na daljinski
i šal, kapu, rukavice
i dve čokolade Milke."

„Od *****
Dragi Deda Mraze,
voleo bih da mi doneseš
- velikog medu
- slatkiše
- šal, kapu, rukavice"

„ Deda Mrazu od *****
Molim te za:
- komplet trenerka (plava)
- patike plave
- neka jaknica plava (extra)
- jedan miris
- slatkiše"

„Deda Mraze donesi
auto na daljinski
šal, kapu, rukavice, patike na federe,
Ne ljuti se čoveče.
*****"

„Želeo bi
dres od Kasiljasa
slatkiše
*****"

„Dragi deda Mraze za Novu godinu bi želeo:
reperske pantalone (široke)
slatkiše
*****"

„Dragi Deda

Ove godine smo izbistrili mnoge teme više-manje uspešno, svađali se, mirili se, družili se, slavili rođendane i druge velike i male svečanosti. Vaša podrška je donela i neke bitne promene: sačuvali smo 5-i park, sačuvaćemo i Svratište, Krugolina je započela ozbiljnu kampanju...

Naučili smo i šta znači voleti Zvezdu kod Vracarca i tajne pecaroškog zanata kod The Unfuckable-a, osvežio & obrazovao nas (raznim temama) Omega68, Edi-va nam nedostajala, Anjale nas raznežila svojim blogovima, MilutinM nas darivao duhom drugih zemalja, Jeremija nas radovao tekstovima o pisanoj reči, Spiridon ostavljao bez daha, Черевићан oduševio originalnošću, Budimac nam približio Tursku, Krugolina objasnila nerotkinjama šta znači doneti dete na svet u ZemljiSrbiji (sačekaću još malo sa bebironom, taman dok njene reforme ne prorade), Margos (ThePartyOrganizatorka

Moj gost danas je naša blogokoleginica & blogodrugarica dzudi. Ona nam dolazi pravo iz Kotlarnice (Potpalublja) i svim srcem podržava akciju za očuvanjeSvratišta. Imate priliku da pročitate (a ja čast & zadovoljstvo da predstavim) njen ugao viđenja ovog problema:

 Pratim projekat " Svratište za decu sa ulice " od samog početka. Žao mi je što mi zdravlje i posao oduzimaju vreme, te ne mogu da se volonterski uključim u celu priču.

Zbog toga, ovim postom se priključujem svima koji se bore da deca sa ulice ponovo dobiju svoj kutak u kome će provoditi dane i lepše dočekati Novu godinu.

Svakoga dana ih srećemo, na ulicama, u podzemnim prolazima, na ulazima u kafiće ili restorane.

Željni ljubavi, gladni, oskudno obučeni sa tužnim osmesima, vape za pomoć.

Nerazumna politika nadležnog gradskog Sekretarijata, oduzela im je ono što im je najpotrebnije: hranu, mesto gde će se okupati, ugrejati, dobiti pažnju.

Jedna poslovica kaže &quot

Mnoge od vas zanima šta se dešava sa Svratištem. Da krenem redom:

Dugo nije bilo dešavanja. Sve je stajalo u mestu. Onda se prošlog petka pojavio Gradonačelnik i rekao da podržava Projekat (bravo za njega!). Na otvoreno pismo nije odgovorio, ali je isto prosledio Sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu da odgovori (ovo su mi rekle Milica i Mila).
U petak sam, takođe, saznala da će devojke da idu na sastanak sa sekretarom, Vladanom Đukićem. Ljubazno su me zamolile da ne pišem blog pre sastanka da se nešto ne bi pogrešno shvatilo, te otežalo pregovore (kao što ste i primetili, nisam ni pisala blog). Međutim, šta se desilo na sastanku? Rekla bih da se desilo mnogo toga, ali da se Rešenje nije desilo.

Sastanak je trajao 2 sata i istom su prisustvovali:

1. Vladan Đukić, sekretar za socijalnu i dečju zaštitu u gradskoj skupštini
2. Ljiljana Radović, pomoćnik (ili pomoćnica) sekretara za socijalnu i dečju zaštitu u gradskoj skupštini
3. Slavica Rodić, inspektor (i

Dragi moji blogodrugari & blogokoolege,

 'Centar za integraciju mladih' je poslao danas otvoreno pismo gospodinu Đilasu.

Pismo u celosti prenosim ovde:

 
"Gradonačelniku Beograda                                                               U Beogradu, 26. novembra 2008.

gospodinu Draganu Đilasu

OTVORENO PISMO

Poštovani gospodine Gradonačelniče,

Uvažavajući Vašu brigu koju ste pokazali u praksi kada su u pitanju deca koja se nalaze u stanju socijalne potrebe i/ili potiču iz marginalizovanih grupa i veoma siromašnih slojeva društva, molimo Vas da se lično zauzmete da se slučaj trajnog rešenja pitanja finansiranja Svratišta za decu uključenu u život i/ili rad na ulici reši pozitivno. Uvereni smo da ste kao lider tima koji rukovodi Beogradom spremni da svima ukažete na prioritete, pa tako i Gradskom sekretarijatu za dečju i socijalnu zaštit

RADNI SASTANAK U CIM-u

Danas sam bila u CIM-u na radnom sastanku. Juče na blogu, od pojedinih blogokomentatora, bilo je prozivki da CIM ima ovde prostorije, onde, da je zakup ovoliko ili onoliko, da su devojke ovakve i onakve...

Prvo želim da kažem da cure rade u vrlo skromnim uslovima i da su vrlo prijatne i požrtvovane. Teško je u današnje vreme srestri osobu koja radi nešto zarad nekog drugog ne očekujući nikakvu korist...

Drugo, želim da se zahvalim svim potpisnicima peticije. Za sada imamo 55 potpisa. Takođe, zamolila bih da dalje potpise za peticiju šaljete na:

cim.kancelarija@gmail.com

Ovo je zvaničan mail CIM-a.

E, sad, šta sam sve saznala. Za početak, Komitet za prava deteta redovnim razmotranjima izveštaja dostavljenih od strane država ugovornica u skladu sa članom 44 Konvencije o pravima deteta 06.06.2008, razmatrao je i izveštaj iz naše zemlje. Zaključne primedbe Komiteta za prava deteta se između ostalog odnose i na

Znate i sami koliko mrzim politiku, političare i sve na tu temu... E, sad imam razloga da ih mrzim malo više nego pre. 'ajd što SKC vratiše pod SPS okrilje i to ni manje ni više nego u ruke Slavoljuba Veselinovića (dobro se sećate kuj je on faktor bio i, verovatno, ostao), nego je i GradBeograd odbio trajno finansiranje Svratišta za decu ulice!

Koliko sam shvatila, ovaj sektor je u kandžama, pardon, ‘oću reći rukama PUPS-a. Kako CIM kaže, članovi PUPS-a koji su na rukovodećim mestima u Gradskom sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu nemaju uopšte razumevanja za mehanizme funkcionisanja Svratišta i suštinu projekta, koji je osmišljen na bazi svetskih iskustava i koji je dobio brojna priznanja stručne javnosti. Možda ima logike što PUPS-u deca nisu važna - ipak oni okupljaju penzionere oko sebe... Ne kažem da penzioneri nisu bitni

Mnogo sam besna! Besna sam toliko da se sve puši!
Šta znači biti potrošač u Srbiji? Znači biti stalno na oprezu, znači urlati da bi ostvario potrošačka prava, znači gubiti živce svakodnevno, znači... Al' da krenem redom:

Danas odem u kupovinu u supermarket JednogVelikogTrgovinskogLanca. I šta se desilo? Prvo što sam primetila je da nema cena ispod svakog artikla (prim. aut. Čini mi se da to nije baš po Zakonu...). Tačnije rečeno, ispod nekih proizvoda su cene za neke druge, a neki proizvodi uopšte nemaju cenu. Ženske čarape su izvađene iz prateće ambalaže (čitaj: kesica u kojima su bile spakovane) i razvučene su svuda po polici... Pitam lepo FinuTetuKojaRadiUSupermarketu šta je to sa čarapama i koje su to čarape (prim. aut. pomislila sam da su na nekoj akciji zato što su tako razbucane), kad će ona meni:

- A što mene pitaš?
- A koga da pitam? - upitah.