2019-04-18 22:50:44
Ljubav| Moj grad| Nostalgija| Sex| Život

Osmeh preko celog neba

jednarecfonmoi RSS / 18.04.2019. u 23:50



Hodali smo delom Vracara gde se ne hoda tako cesto. Posmatrali kroz kapije ona divna stara beogradska dvorista. Smejali se se nad novim zgradama cudovisnog stila i pitali se ko li tu zivi. 
Povuces me za kosu pa te jurim niz ulicu, pa ja tebe kao udarim, pa me zaboli saka na sekund. A kazes da je sramota ljubiti se na ulici.

Onda mi pokazes jedno drvo ispod koga nema nikog bas. 

To drvo je nase skloniste. 
Poljupci. 

Trenutak kad nestane buka, autoput, hiljade ljudi u zurbi, torbe, kese, oblaci, nervoza, zbrkane misli.

Sve

 
 "Molim te mi ti napisi sastav na engleskom o Beogradu" potrebno je sutra za projekat (sad to zovu projektima).Posle cu da prebacim na USB, bla,bla.

"Ok, ali da sve recenice procitas naglas i prevedes."

I onda ono cuveno kako da napises a da ne izgleda da je "neko" pisao plus da se ipak iz toga nesto nauci. I onda, ko me tera na to, ali da to ipak ima i neku dusu, da ne bude samo nabacan tekst.

I stvori se tu Beograd na brzinu preko cele strane male sveske.

Malo o zalasku
 
2018-11-12 11:20:59
Ljubav| Moj grad| Nostalgija| Reč i slika| Život

OgledalO

jednarecfonmoi RSS / 12.11.2018. u 12:20
Mirror mirror on the wall, who's the fairest of them all?

Nebrojeno puta sam pustila snimak zle kraljice iz Snezane.Tu me sve odusevljava, i energija narcisoidne kraljice, i boja glasa magicnog ogledala, njen ocaj sto postoji lepsa, prisecanje te scene me izmestila iz stvarnosti na kratko bar kad god je se setim.

Postoje ogledala draga dusi i ona druga koja bi najradje razbili, a znamo da se to ne sme.

U salonu moje drage snajderke godinama je stajalo jedno koje je sirilo! Da li mozete da zamislite
 


Duga letnja noc, ucestvujem u snimanju jednog sjajnog filma, sticajem okolnosti, deo sam ekipe.
 
U nekom trenutku odlazim svojim putem i narucujem picu po preporuci.Dok cekam ispred kioska brze hrane, ugledam bice koje je pola musko pola zensko. Dobro, nije prvi put da ugledam tako nekog. Ne umem da objasnim zasto, ali vuce me nesto da popricamo malo. Dobacuju joj iz kola, ona odbrusi i tu pocnemo razgovor, ogovaramo vozaca.
 
Ja joj hvalim sandale, zaista fantasticne, crvene, antilop, visoka stikla, kaze
 


Mozda ste procitali, mozda niste ali nje vise nema od pre neki dan...

Prvi put sam cula njene pesme negde u sestom razredu osnovne skole, mozda i ranije, mislim da su ploce bile u pitanju, daleko je to sad u secanju. Od tada pa do dana danasnjeg slusam je toliko cesto da je odavno deo mene. Kad god nesto hocu da otpevam, bilo gde, pevam najcesce nesto sto je pevala za mene najbolja pevacica francuskih sansona svih vremena.

 "Je suis seule çe soir" - i kad sam bila tuzna i patila za nekim,
 



Ovih dana sam imala prilike da posmatram i donekle ucestvujem u nekim kupoprodajnim transakcijama. Mnogo toga moze tu da se uoci.

Naporno mi je kao i uvek da zamaram mozak i izigravam enciklopediju al kroz maglu nesto se secam - robna razmena, nekad davno kako je to sve pocelo. 

Razmisljam o trgovcima na isticnjackim bazarima od kad je sveta i veka i njihovim posebnim nacinima cenjkanja. O putu svile koji je kinezima u krvi i gde se, verujem, nacinima kako su trgovali tada,
 




Da li je moguce uzivati u prolaznosti postojeceg dana bez stalnog dodira proslosti...

Misli, opsesivne ili nametnute jasno nam govore da proslo ne mora u potpunosti da nestane. Osecaj damara koji je u daljini vec okruzen sivim oblacima, neuhvatljiv a istrajan u svom nemilom postojanju.

Postoji proslost mila kao zagrljaj, ona koja ti daje osecaj sigurnosti kao kad te neko uhvati za ruku i povede. Takva nas ispuni setom.

Sadasnjost je nekad tako intenzivna
 




Kad sam bila u tinejdzerskim godinama, glavno je bilo da se vracas iz izlaska i onda sretnes nekog sa iste putanje i dok polako odmice letnja noc, prepricavate ko je gde bio i koga sreo.

U nekom trenutku polako odrastamo, bavimo se mozda vaznim poslovima, a jos imamo neke mlade godine. To je vreme kad "klupa iz kraja" postane neka vrsta sramote i onda je zaobilazimo nocu. Danju je drustveno ispravno da kratko sacekas nekog, nocu je prilicno -faux pas.

 Pojavi
 


Kisa i dalje pada, sada nekako drugacije""""""""


12 dana.

Ne zove on nju, ne zove ona njega. Prkos, inat, dostojanstvo prizvano iz nekih davnasnjih ubedjenja. On zatrpan poslom, ona dobija snagu svakim danom koji prodje.
Necu ja prva(prvi) Misli pred drugima skrivene, o njemu, o njoj. Tisina.

Ulica, blizu njegove. Kisa rominja. Ona treci dan zaredom u blizini poslom, ne javlja mu se. Istrajava.
Hoda  uzdignute glave, polako (sa namerom) i odjednom ga ugleda. Zove ga. On staje, zatecen, ne mrda. Prividno miran.Prilazi mu.

Poljupci izmedju

 



(Atmosfera u ovom tekstu je kao u pesmi " Ovo nije san" U skripcu.
Nesto je tu misao samo, nesto stvarnost. Jedna noc kad je sneg vejao dugo,bas dugo.
Izostavljeno -  oko braon boje, oko plave boje.)


Kao da nema tise ulice u Beogradu kada se proredi saobracaj a noc zaigra taman mistican ples kao kontrast snegu. Kad drvoredi deluju damski elegantno pod velikim pahuljama koje su ceo dan zauzimale odredjeni polozaj.Iznad tvoje glave je bal. 

Ta mocna ulica spusta se sigurno i nadmocno ka centru sa visine, ukrasena smetovima.Siroka ulica  secanja

 

jednarecfonmoi

jednarecfonmoi
Datum rоđenja:  - Pol:  - Član od:  25.03.2011 VIP izbora:  5 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana