Rođena sam početkom avgusta, odmah posle Ilije gromovnika, koji skoro svake godine zagrmi i saopšti da vlada oblacima. Radujem se rođendanu iako je, nažalost, baš na taj dan pala prva atomska bomba više decenija pre mog rođenja.
 
 Pamtim sve moguće rođendane i jedna sam od onih koja ponekad iznenadi komšije čestitanjem. Takođe, tajnim pozivima porodici saopštavam ko bi trebalo koga da zove. O ovome, molim vas, ćutite,

  Bila je to jedna od onih noci kada je bilo vrlo tiho, a saobracaj samo neznatan huk u daljini.

  Mogla sam da pustim svoje misli u pravcu u kom zelim jer me sama ta atmosfera ispunjavala mirom.

  Krenula sam da vracam oblake unazad dok nisam dosla do jednog davnog leta u Beogradu.

U knjizi Viktor Frankla " Zašto se niste ubili?" on opisuje kako je preživeo nemački logor smrti, te napominje da su uvek vise snage, volje za život, imali ili religiozni ljudi ili oni koji su nekog mnogo voleli. I ta pokretačka struna nije bila zanemarljiva u poredjenju sa onima bez izraženih ta dva osećanja.
Ipak, da li je mir, onaj za kojim uvek nesvesno tragamo zaista u tim segmentima. Kod duboko religioznih možda. Jer vera ne bi trebalo da

 Da, da, vruce je, oooopasno vruce, prosto nemoguce, odjednom.

 Kao da je Beograd zagrlila Sahara i stisnula jako u taj zagrljaj pa ne pusta. Kaldrma, ocuvana u nekim delovima grada deluje kao da ce se istopiti od vrucine a beton isparava nezaustavljen u tome ponekim drvetom i mikro naletima vetra.

 Kretati se po centru Beograda postaje sve veci i veci stres, kao negde daleko preko granice sto vidjasmo. Kao da svi voze automobile, a ti isti bi trebalo i da se parkiraju. Po zonama. Ograniceno. Ne mozes ti tu da zasednes pet sati, pa nije to tvoja prcija. "Ma,

 Kratko i jasno, kako je Skajp izmenio nase živote?

 Odjednom smo svi tako blizu, tu smo negde kao u komšiluku, pijemo čaj i kafu zajedno, sviramo, pravimo ručak uz savete.Sa bitnom razlikom da možda u tom trenutku neko sedi u Japanu a druga osoba u sred Srbije.Razdaljine, nema ih..
 Kao da nestaju gradovi i svi se spajaju u jedno mesto.
Izmislio ga je švedski gospodin u duetu sa dancem.Nije ni čudo da je sunce od početka medu ikonicama.
 Skajp

   Jednom davno mama mi je rekla da su dvorske dame čuvale latice cvetova koje su dobijale od udvarača u malim kutijama. Kasnije sam saznala da mogu da se poprskaju parfemom. Kao što fotografija zarobi vremenski trenutak, tako latice zapamte nečiju naklonost, sačuvanu u kutijici.

   Nekog cveće voli, nekog ne. Mama je obozavala cveće, a i ono nju. Sve joj je uspevalo. I sve bi bilo u redu da me jednom nije probudila u šest da vidim kako se "otvorila" ruža.

   Prolog...

  "Posmatrao sam je s prozora, nije bila daleko pa sam mogao dobro da je vidim. Njen osmeh, ruke u vazduhu dok nešto objašnjava. Nešto je isijavalo iz nje, a ona toga nije bila svesna. Mogla je i da ćuti, isto bi bilo. Dva muškarca i jedna devojka netremice su gledali u nju i upijali svaku njenu reč. Sišao sam malo kasnije dole, njena nesumnjiva lepota nije bilo prvo što mi je zakovalo pogled za tu scenu. Prišao sam na trenutak, javio se kratko