Ma kakav (crveno-) crni dijalog u društvu!
Samo polilog. I unutrašnji monolog.
To može.
Dijalog nikako ne dolazi u obzir.
Jer, išao bih i ja u Zagreb, ali ne smatram sebe intelektualcem.
A i odbijam da raznosim čvarke po Dedinju.

Ма само нека смо сви ми вазда здрави и насмејани!

А све друго ћемо већ и сами постићи.

Па докле траје...

Само опуштено... Права срећа је уживати у малим стварима.

'Оћемо још по једну? Ево ја ћу да вичем туру...

Лепа пролећна ноћ, башта једне кафане, око нас пролеће се разуларило, мирише све расцветано по баштама, не могу тај мирис убити ни сви издувни гасови аутомобила и људи у овом граду у којем нас се толико скупило.

Ми сви зајапурени још увек после једног сата  играња фудбала и туширања. Матори смо, па нам треба много више времена да нам се организам смири после физичког напора него што је то био случај док смо били млади и такође играли тај фудбал који толико волимо.