Moj dobar prijatelj ima starog roditelja u poodmaklim godinama koji boluje od Alchajmerove bolesti- progresivna demencija, uprošćeno rečeno i naravno mora da uzima permanentno lekove koji navodno ovu bolest donekle usporavaju. Radi se naravno o penzioneru, koji je predano radio do poslednjeg radnog dana, kao sve generacije tog vremena, i kako obično znaju da se pohvale otišao u penziju bez i jednog dana bolovanja. Sa uredno overenom knjižicom i „izabranim doktorom“ čije je ime upisano na poleđini knjižice, dobija recept za lek koji je na „ pozitivnoj listi“, što znači da se lek može podići sa „državnim receptom“ a koji je za lečenje osnovne bolesti. Pomenuti lek se zove Ebixa od 10 mg. i ima 28 tableta u jednom pakovanju. Moj prijatelj odlazi u apoteku, predaje recept i zdrav. knjižicu roditelja i čeka da mu se izda lek. Apotekarica izdaje lek i naplaćuje participaciju od 2710 din (!!??). Na pitanje prijatelja zašto toliko i kakva je to participacija, apotekarica odgovara da je za taj lek predviđeno učešće od 75%.

Bolesti vena nogu i karlice spadaju danas u najrasprostranjenije bolesti savemenog čoveka. Ogroman broj obolelih od različitih poremećaja venskog sistema upućuje na zaključak da varikozni sindrom ( proširene vene nogu) nije samo medicinski već i socijalni i ekonomski problem u svetu pa i kod nas. Smatra se da oko 15% ukupne naše populacije boluje od proširenih vena nogu.Iako se i kod nas prate svetska dostignuća iz ove oblasti , organizacija službe , počev od nivoa ambulante lekara opšte prakse pa do specijalističkih ordinacija , nije organizovana najbolje , te ne čudi podatak da smo među vodećim zemljama u svetu po broju odsustvovanja sa posla i procentu invaliditeta zbog venskih poremećaja.