Jedan deo UK javnog sektora se zove Civil Service. Ja ne znam kako se ove dve reči prevode na Srpski, ali evo kratkog, proizvoljnog i uskog objašnjenja:

    - Civil Service zapošljava oko 400,000 ljudi od ukupno oko 6 miliona ljudi u javnom sektoru. Znači, nešto manje od 7%.

    - Oni su apolični u poslu iako, naravno, svaka vlada vrši pritisak neke vrste na mnoge pojedince koji su pri vrhu Civil Service piramide.

    - Oni su, najčešće, ona pamet koja objašnjava kako neka država može da funkcioniše i pored toga što političari, najčešće, nemaju ni minimum iskustva i znanja potreban da se vodi i mala firma, a kamo li cela država. Tipične organizacije koje pripadaju ovom delu javnog sektora u UK su (kopiram nekoliko od mnogih, sortiranih po imenu, za mnoge ne znam šta tačno rade):

Na šta bi mogli ličiti svet i život u vreme kad naša deca i njihovi vršnjaci budu imali unuke?

Zatim, dok njihovo "ja", tj "ja" tih praunuka, bude razmišljalo o sličnim pitanjima šta li će "ostali" u njihovim glavama raditi? U kojoj će njihovoj pop-istorijskoj fijoci stajati brendirani praroditelji? Kako će, emotivno, biti vezani za prošlost?

„Art washes away from the soul the dust of everyday life" - Pablo Picasso

Dok jednog dana i ta prašina ne postane umetnička!?

Iskoči jutros na FBu TED Conversations na temu "How would we treat each other if we were not controlled by a need to be right?".

Ako me nikakvo pamćenje dobro služi već se pričalo o ovome, nego mi odmah padne na pamet ona stara gde otac ima dva sina i na samrti svo imanje ostavi onom sinu čija kamila poslednja stigne na cilj!

Mudrac im kaže da zamene kamile, ....

... zapošljavaju hiljade ljudi i kojima se vrednost meri u milijardama dolara?

Potrebni sastojci:

    1. Jeftina radna snaga

    2. Dovoljno nezaposlenih na raspolaganju

    3. Minimalne investicije

    4. Politička garnitura sa minimalnom pameću

Povod za ovaj blog je planirana  flotacija (prodaja akcija na tržištu) US firme Zynga koja zarađuje 90% novca preko Facebook igara. Ili samo jedne igre, ja nisam upoznat, koja se zove FarmVille. I zarađuje ga tako što u igri prodaje virtuelne stvari, dok je sama igra besplatna.

Vrednost firme je procenjena na 14 milijardi dolara, iako će se akcije prodavati po sniženoj vrednosti firme od oko 9 milijardi.

Gost bloga: Pandovisia

Pandovisia - Girl From Facebook

Da li se prilikom upoznavanja preko neta težimo videti sa drugom osobom, ili sa sopstvenim odrazom u kompjuterskom ogledalu? Trebamo li sa chata preći na „pravu stvar", ili nam je noć uz miša i monitor prihvatljivija kao komfornije i svakako jefitnije rešenje? Da li je interaktivni odnos bolji od asinhronog, ili su samo lenjost i aseksualnost ti kojima nove tehnologije idu pod ruku? Iluzija garantovane privatnosti ima opuštajuće dejstvo na komunikaciju, medjutim dokazi ukazuju da na netu upravo nema privatnosti, i da se oni koji je tamo traže sakrivaju u pogrešnoj rupi.

Kako se ljudi organizuju u lokalne grupe, manje, srednje, a često i veće, njih je, odjednom, moguće simulirati na kompjuteru, a isto tako je moguće i manipulisati ih donekle, bez obzira na kvalitet takvih grupa u nekom specifičnom kontekstu.

Simulirati jednu osobu je teško do nemoguće, zato što je jedna osoba specifična na mnogo raznih načina. U grupi sa mnogo pojedinaca te male razlike se donekle ili dobrim delom poništavaju.

U inženjeringu su simulacije korisne i ja sam se tim dosta bavio u karijeri, uglavnom u elektronici. Simulacija nam pomaže da neke grube greške u dizajnu primetimo i ispravimo dok je to još jeftino, pre produkcije.

uzašo fixer:. 

....uz dobar provod, izuzetno malo novca, u skoro slobodno vreme i uz izuzento mali rizik?!

Zašto ovo pišem:

   • Pojava je interesantna i doživljava bum u svetu poslednjih godina.

   • Pošto je trend relativno nov oni koji se prvi uključe imaju veće šanse na uspeh.

   • Potrebne investicije su unutar granica koje mogu da pokriju i učesnici iz Srbije.

   • Potrebne investicije su dovoljno male da ako ideja i propadne učešće u pokušaju će ostati u prijatnoj uspomeni, a potrošeni novac može brzo da se zaboravi.

   • Sve što je potrebno je dobra volja, veliko uzbuđenje idejom, tvrdoglavost, odsustvo nekih formi srama (nema ništa nemoralno u pokušaju) i vredan rad u slobodno vreme.

   • Rizik vrednog rada u slobodno vreme se lako pokriva tako što se u priču uvede neko ko je nezaposlen, s punim radnim vremenom, ali mu se oprosti finansijsko učešće.

"U svetlija vremena streljaćemo pobornike gej parade"

Prost blog, uskoro će izbori, političarima su važni naši glasovi. Za koju partiju ne treba glasati zato što dopuštaju neonacistima da se razmahuju ovakvim pretnjama?

(Ovo je provokacija, da nam se kolektivni genije ne uspava!)

Ovaj put nije teško pronaći i pratiti: svetionici na sve strane, ljudska jednačina u nama, put lak za hodanje.

Meni je šala bila zabavna u početku (prvo sam pomislio na njuz.net - kreativno, to im je "posao") dok se nije pojavilo objašnjenje.

I objašnjenje, bar za mnoj ukus, je ko začin nabacan u eksperimentalno jelo lopatama.

Po strukturi meni objašnjenje spada u istu kvalitativnu kategoriju kao i onomad objašnjenje poziva na bombardovanje Srbije od strane nekih Srba (nije bitno što sam suzio domen, da ne upetljavam nepotrebno druge grupe i odnose). Kvantitativno ova dva "objašnjenja" ne mogu da se porede, naravno.

Pomalo je "radikalno" poređenje, iako samo u strukturi.