... egzistencijalna analiza pomere polako u stranu i ustupe mesto ... ?! Kome, čemu - nije baš najjasnije!

Bol i užitak na dva kraja dva konopca, čije druge krajevi drži svako od nas, i ne sme da ispusti ni jedan u strahu od bolno-nepoznatog odletanja izvan naše komfor-zone, iza divljeg fronta, su počeli toliko da se vrte oko nas, spinuju, da samo što nismo ušli u našu novu Guliver-fazu sa paučinom sve neizvesnije mekoće.

Uvezivanje naučno-tehnološke realnosti oko nas je toliko ubrzalo da je preskočilo i najoptimističnije maratonce. Mašti pojedinca je počelo da ponestaje vazuha i mreža umreženosti ljudi, znanja i tehnologija samo što nije pala na njega i onda se stegla spretnom rukom fenomenološkog, inteligentnog, organizacionog čuda koje je iz te čudne supe izronilo i odavno prestalo da bude analitičko u prirodi, dekonstruktabilno, da bi mi imali bilo kakve šanse da ga razumemo.

HAARP je „egzotična" tema velikom broju ljudi po svetu. Prosto, HAARP se vrti oko elektromagnetike, a ona nije mnogo prisutna u opštem obrazovanju. Oko HAARPa se, zatim, vrte i neke cifre koje na prvi pogled i nenormalizovane zvuče kao izuzetno velike i rezultat svega je „asortiman" konspiracionih teorija koje periodično privlače više ili manje pažnje.

Želji za verovanjem u ove teorije pomaže i odsustvo želje za boljim znanjem iz fizike u širem smislu.

Sunce na Zemlju isijava oko 1 KW po kvadratnom metru (ja ću da zaokružujem cifre) i to je, ako se uzme u obzir da Sunce nije tačno iznad Srbije nego je pomereno prema ekvatoru, energija koja pada samo na Srbiju za koju bi bilo potrebno više od 10,000,000 HAARPova (deset miliona, da ne bude zabune sa zarezima)

Nadam se da će neka pojašnjenja i cifre ovde pomoći da se bar malo približimo, iako na popularniji način, fizici radio talasa i atmosfere.

Uz svest da rizikujem širenje pogrešnih informacija, pa molbu da sve čitamo uz zdravu dozu sumnje, prenosim text, link, podlogu za diskusiju sa društvenih mreža.

 "Odmah da razjasnimo sledeće: narodu ove zemlje svaka čast. Da nam nije nas, propali bismo odavno. Gledajući silu solidarnosti i samoorganizacije koja se podigla za vrlo kratko vreme, čovek ne može a da ne oseti ponos i da mu momentalno ne postane jasno zašto smo izdržavali sve i svašta kroz istoriju.

Zato što smo, na kraju dana, u najgorim situacijama tu jedni za druge. Možda u normalnim okolnostima to uzimamo previše zdravo za gotovo. Umislimo da smo sami, da se svako bori za sebe, ali to, vidimo ovih dana, i nije baš tako.

Sa druge strane, država je pokazala je neviđenu tromost, nespremnost i potpunu, ali potpunu dezorganizovanost. A kome takva država treba?

Traže se polu-dobrovoljci!

Sećam se kako mi je 1987. kada sam došao da radim u UK brzo privuklo pažnju prisustvo lanaca kooperativnih banaka i samoposluga. U svom neznanju i amaterizmu meni je reč „kooperativa" išla uz mešavinu „socijalistički" obojenog sentimentalnog koje se vrtelo oko priča mojih roditelja koji su radili u zadrugama kada su posle Drugog Svetskog Rata kolonizovani u Prigrevicu i kobajagi podozrivog koje se vrtelo oko toga da je „pravi" način „ono" što radi zapad, a ne scoijalistočke kooperative.

Svako ko drži do sebe u modernom svetu može ko iz rukava da potegne bar jedan razlog da s punim pravom bude primljen u ludnicu. Samo svet tako ne radi, super simetrija to ne dozvoljava, tj previše ludaka, iako neki navijeni logičar ili topologičar može da primeti da danas ima potpuno neobjašnjiva neravnoteža sa previše "normalnih" u svetu. Pa tako menadžeri, kilavi kao što često umeju da budu, nisu pripremili dovoljno "kapaciteta" u tim objektima od posebnog društvenog značaja.

... objavite na Tviteru ili Fejsu!

Metaforičan naslov: zgrada je Srbija, požar je tamošnja ekonomska situacija, a tvitovanje i fejsovanje je iznošenje mišljenja, analiza i sugestija nemetaforničnih virtuelno-realnih prijatelja na previsokim nivoima svesti i bitisanja.

Izvinjenje: ja bih sada morao da radim, baš frka na poslu, ali kako to često bila baš mi se sada i pričitalo blogova, i prikomentarisalo, a i zasvrbelo da nešto "više" iscedim iz malo znanja, uglavnom neproverenog, i puno pretpostavki, pa logike sumnjivih strukturalno-dinamičkih osobina.

Kada smo mi, nas tri ortaka, u prvo .com pucanje ušli pre više od deset godina sa oko 100 zaposlenih u firmi to je bila "divna" prilika da teorijsko znanje nižeg kvaliteta koje je bilo ispod časti nama "intelektualcima", pa značajnim "teoretičarima" i "ideolozima", ipak proverimo i u praksi - kako preživeti bez otpuštanja nama dragih i pametnih, pa vrednih kolega i prijatelja.

"Povredio sam palac na nozi i to me je podsetilo na konja što mi je stao na stopalo, a on na magarca sa kojeg sam jednom pao, isto kao što sam prošle nedelje pao sa bicikla dok sam se zaustavljao da bih propustio patke, one žute koje je moj drug iz detinjstva gađao kamenjem, pošto je umeo dobro da nišani, posebno zimi kada je umeo da me pogodi grudvom u glavu sa druge strane ulice.

Ipak, ja mislim da sam imao lepo detinjstvo.

U stvari, ja uopšte ne bih imao problema sa mojim selektivnom pamćenjem kada bih imao bar neku kontrolu nad procesom selekcije" - kaže Nobodyhere.

Ja uglavnom verujem u priče u koje veruju oni što ih pričaju. Lepše je tako. Čuo sam i ja za „replicative fading" obrazac, ali i ti obrasci su uvek donekle kruti i ubijaju slobodu zarad suvoparnih sitnica i njihovih ponekad isto tako suvoparnih kompozicija. Dok ono što izbledi jednim kopiranjem vlasnik nove kopije često ume više nego da nadoknadi sledećim.

Priča o bakici koja je više volela životinje nego ljude i imala kuju Vihor, po uzoru na crnog konja ihora, a ne Renatu ili slično, zbog pogrešno upregnute metodologije za određivanje pola najmlađih kučića je interesantna pošto je, i to su neverovatne slučajnosti, kuja kao i baba umela da uživa u životu.

I lokalna kokoška, isto. Tako se promešao prostor oko bakice.

Srećna i Nova i Stara godina :-)

„Ja sam rođen da bih pravio greške, a ne da bih folirao savršenstvo" - Drake (valjda?!)

Fejs citati, meni fascinantan kolektivni trud oko citata, ceo „posao", jeste fenomen.

Taman kad nam se učini da je sve teže dokopati se površine u moru citata, „good reads" fragmenata pa misli u virtuelnom svetu koji neumorno tikće pojavi se poneka čudna „kombinacija reči" koja u našim glavama udari u dobro skriveno asocijativno mesto, u veliku raskrsnicu, u šumu, u prašumu, u ćošak iza paučine koji ne želimo da očistimo.

... 15 mijilardi Evra za prve dve godine, 80 milijardi za 7 godina (2014. - 2020.) a sve za podršku istraživanja i razvoja u EU i u ovom programu pridruženim zemljama izvan EU u koje spada i Srbija.

Ovaj program se u strukturi razlikuje od prethodnih tako da mu ni ja ne znam detalje. U svakom slučaju svi koji su zainteresovani, a trebalo bi da ih bude mnogo, bi morali da potroše više dana u čitanje materijala, počevši od linkova koji su uključeni ovde, pa pretraživanja po internetu.

Nešto više o današnjoj objavi - LINK. 

Prvi pozivi za aplikacije - LINK.

Ovo je odlična šansa za sve koji ili imaju dobre istraživačke ideje ili mogu da se uključe kroz prototip-projekte.

Da ne bih gubio vreme na prevođenje, koje je u mom slučaju ionako uvek sumnjivog kvaliteta, a i pošto je teško uključiti se u ovaj program bez dobrog pasivnog poznavanja Engeskog jezika, prenosim delove iz maila što sam dobio, sa linkovima, u originalu: 

Evolutivnog ratnika u nama je majka evolucija rodila i odgajila da preživi i da se razmnoži. I ovo je skoro pa tautologija, ako ne preživimo nećemo se razmnožiti pa smo buduće ratnike sasekli pre nego što su se rodili, a ako samo delimično preživimo nećemo se razmožiti dovoljno da bi prokrčili sledeće minsko polje ispred nas - majci evoluciji se suprotstavila maćeha verovatnoće i slučajnosti.

I taj je ratnik u nama, u to svoje osnovno ime, dobio mač da krči put ispred sebe, više ili manje oštar, od dana do dana, iz dana u dan:

    • Sex sex dani - mač najoštriji, intuitivan, put u raj bez trnja, plišan za bilo koje noge