... „idiot", mi se negde pojavila pred očima, kako joj gustina korišćenja nalaže, pa „korisni idiot", što je i logično za nas starije, da bi „inteligentni idiot" brzo uzeo srebro i tako bronzu ostavio jedinom preostalom kandidatu, sintagmi „korisni, inteligentni idiot".

Ovo se desilo pre nekoliko dana, slučajno kako sam naleteo na Fejsu na Vučkov prilog prepiske između Sama Harisa i Noama Čomskog. Deo Vučkovog naslova „...Sam Harisovo ponosno, javno brukanje" je, verovatno, bio asocijativni ključ:

  - Meni je Sam Haris korisni idiot (inteligentni, ali to neću da ponavljam pošto uglavnom i razmišljam o inteligentnim ljudima).

  - Mogao bih da izostavim i „koristan" pošto pametni ljudi relativno lako zaobiđu zamku da igraju ulogu beskorisnog idiota, i ja „teoretišem" kako je za to izbegavanje dovoljna i minimalna doza strasti da svoj mentalni „atleticizam" projektujemo u javni prostor.

  - Noam Čomski je sve češće meta kritike i podsmeha sve većeg broja tih korisnih idiota, po mom skromnom i sve češće skromnijem mišljenju, koji ne da ne razumeju šta on priča, nego najčešće ne znaju ni šta je tema priče, ne zato što nisu sposobni nego iz jednog prostog razloga ...

Ja ne lovim ništa, nego mi NSA haker pao na pamet kako je Kamerun danas optužio Merkelovu za Brexit, zbog njene imigracione politike.

Neko lovi Merkelovu, nema sumnje. Asocijacija mi je pala na pamet zato što su Tviter konci žestokog napada na nju, pre više od pola godine, vukli ka „dve lokacije" u US.

Kako se UK 1% „Mini-Me", evropska marioneta nadnacionalnog 1%a, povlači sa pozornice treba naći drugog „Evropljana" - Baltičari malecki, Poljaci veliki-a-mali, Nemačka je, u stvari, pravi izbor. I Merkelova smeta.

Prvi obrazac koji mi pada na pamet je prost i „logičan" - novi kancelar, nova vlada, nova vrhuška tamo gde treba - sysadmins, da se feudalci ne bakću s boranijom.

A i rasplinuli su se previše, feudalci, pa onemoćali donekle, kao im je Trump zario još jedne kandže u sapi pa ne ispušta.

Evropska Komisija je pre 20-tak dana pozvala (Call 5) zainteresovane da šalju predloge za finansiranje ideja na neke teme vezane za Information and Communication Technologies (ICT), a unutar Framework Programme 7 (FP7)

Radi se o 732 Miliona Evra i ako se nešto loše nije desilo poslednjih meseci Srbija je ravnopravan učesnik.

Dok levo-desni, liberalno-autoritativni progresivni konzervativci i konzervativni progresivci evropice i kolektivnog zapadčića gledaju kako da nekreativnom kontrolom nad narativom povrate nemačku industriju, britansku vlast i američki mojo, pa Ukrajinu, Bliski Istok i ostala mora, sa pridruženom potrošačkom korpom pridruženih satelitića od vazalčića, svet ide dalje (uveo sam 3 dimenzije, ostale 4 dame i džentlmeni biraju)

Ko bi reko, a logično je bilo da sačekaju i ljube ruku višim duhovnicima evropske bašte, eliti endemskog evropskog pa sad zapadnog nacizma, sa IQ-ovima čak i par desetina iznad sobne temperature?! (ideju za deminutive i atributivno kvantno komešanje sam maznuo od Magičnog - s tom razlikom što je on talentovan - a šta drugo raditi ako već ne želimo da kleknemo i molimo se budalama za milost kad su nas saterali u ćošak, osim da poginemo boreći se dok im se cerimo u lice)

...

Meanwhile, nači dok su britanski konzervativci pred najvećim porazom u možda čak i 120 godina, pred ogromnim brojevima ljudi na ulicama, 80% Nemaca odobrava proteste poljoprivrednika, 40% želi da im se pridruži (bolji znalci kažu nečuveno za disciplinovane Nemce), veliki broj zapadnih većih država pred bankrotstvom u sledećih sad manje od 10 godina, ...

... промене нема нит је може бити

Гост aутор: Феликс Крул Оскар-З-Вајлд Владимир Маричић Семела Крпељ Крпељић уједињен у Сахасрари. Написано у блогерском прогонству, у Лондону.

Link na Da li je vaše iskustvo palanačko?

A≠B

ABOUT Vladimir Maricic

Од Хераклита до Радомира, cве тече све се мења,

промене нема нит је може бити

Хор нарикача: Радомире Радомире шта нам направи, зар ти да нас тако зајебеш!

Хор фарисеја и књижевника: Подметнуо нам!

Хор паланчана нациста: Беж из нашег културног простора да те моје очи не виде! Да те моје уши не слушају! Да те мој нос не мирише!

U SVETU

Danas je u Americi, Britaniji i Evropi veoma prisutan proces deradikalizacije. 

Just testing YouTube......

... - povratne sprege, petlje i kontradikcije, stereotipi and The Second Mind.

Kako se piše knjiga, roman, na primer? Ozbiljno pitam, što možda zvuči čudno s obzirom na to da pojma nemam o literaturi!

Interesantno mi je sledeće: U "I Am a Strange Loop" kružnom putu oko samog sebe gledam kako svaki put kad naletim na osobu koja je dobra i inspirativna u nečemu što mene nikad u prošlosti nije dotaklo ja odjednom želim da probam isto to, o talentu ni ne razmišljam!

I često probam! I to je radoznalost, i to nam je evolucija podarila.

Ako ne računamo statističke repove, sex, boks i slične đakonije, gde su neki mišići ponekad prirodno zategnuti, crni pojas deseti dan danas odnose, bar ponekom od nas u kasnijim adolescentnim godinama, oni koji umeju da nas nasmeju do bolno zategnutih trbušnih i oklolnih mišića, opuste u prirodnom osmehu pametne i kreativne osobe, bez obzira na prazne reči koje, možda, tačno znaju gde idu u svojoj nepotrebnosti, dok niko na njih ne obraća pažnju, iznenada veselo urade iracionalnu stvar, uzbuđeno skuvaju nešto dobro, pevaju do prijatnosti uz dobru muziku bez obzira na kanonično odsustvo izvođačkih kapaciteta, igraju uz ritam ako ne uz graciozno njihanje celog tela a ono bar uz oštro cimanje glavom sa prihvatljivo malim faznim kašnjenjem u odnosu na muziku, ... ima svašta, sve u svemu.

Oni što umeju da bleje sa iskrenim osmehom na licu, da se izrazim na književnom prigrevačkom (lažem, ovo sam maznuo od Beograđana).

U invaziji raznih informativnih gremlina što su donele godine blagih tehnoloških zima, svaki intelektualac (ili intelektualka, the singular includes the plural, he shall include she, and vice versa) koji drži do sebe u preletanju preko znanja koja nemamo mi, nego drugi, uz pomoć premalo proverenih obrazaca da nova znanja stavimo gde im je mesto, će prvo pokušati da uradi sve da bi se podigao na viši nivo.

Koji nivo?

Dok oni profesionalniji i ozbijniji od nas priučenih instant mudraca iz virtuelnih prostora značajno klimaju glavom u razumevanju više istine obrazaca tipa gde Rusija daje Grčkoj unapred 5 milijardi dolara od buduće zarade od još južnijeg toka, koji će sad da ide preko Turske, Grčke, Makedonije i Srbije do Centralne Evrope, da bi Grčka otplatila deo duga gde je i IMF jedan od većih primalaca, kako bi IMF mogao, uz US ubeđivanje, da da novac Ukrajini koja je slupana poslednjih N meseci, a ona mora da ga da Rusiji pošto se Rusi nešto navili da im stvarno isključe gas, .... e, dok oni o tome razmišljaju, i dok Slavoj Ž., pored Isaiah Berlinovog razumevanja među kulturama, kao ulitmativnog „sredstva" kako se u multiculti sredini dođe do crte u pesku, pa moralnog partikularizma gde koristimo „force" da tu liniju privremeno pomerimo, u nezgodnim situacijama, pošto nemamo ni vremena ni znanja za kontekstualnu analizu i obrasce šire namene, dok Slavoj Ž., dakle, uvodi i pojam „borbe", što je isto „force" plus džedajština, borbe kao leka protiv letargije dominantne kulture u mešanoj sredini sa kotradikcijama, tj dok on „...apeluje na Zapad da

Traže se polu-dobrovoljci!

Sećam se kako mi je 1987. kada sam došao da radim u UK brzo privuklo pažnju prisustvo lanaca kooperativnih banaka i samoposluga. U svom neznanju i amaterizmu meni je reč „kooperativa" išla uz mešavinu „socijalistički" obojenog sentimentalnog koje se vrtelo oko priča mojih roditelja koji su radili u zadrugama kada su posle Drugog Svetskog Rata kolonizovani u Prigrevicu i kobajagi podozrivog koje se vrtelo oko toga da je „pravi" način „ono" što radi zapad, a ne scoijalistočke kooperative.