Igrom slučaja upravo pročitah dva članka koja su u nenamernoj vezi - jedan je tabela, sa detaljima, slobode štampe po svetu, a drugi o ovim subvezijama iz naslova.

Sloboda štampe mi je bila interesantna zbog UK, pošto mi je neverovatna, za nepoverovati, kontrola koju ja "vidim" u UK - UK je na 34. mestu u svetu, spustili se jedno mesto od prošle godine, Finci prvi, kao I prošle godine, a Srbija 67. - spustila se 13 mesta na tabeli.

Subverzija društvenih pokreta, gde bih ja kao amater uglavnom očekivao značajnu kontrolu nad medijima i malo sile tu i tamo je sasvim "bogatije" ratno polje i od "oružja" ima svašta (lista prepisana a komentari posle crtice, poneki, moji):

  1. Gušenje toka informacija

  2. Gušenje pokušaja regrutovanja novih članova

  3. Sužavanje prostora za regrutovanje novih članova

  4. Građenje atraktivnih alternativa - dok svi ne završimo sa partijicom i par sledbenika

Ako je vrhunska privilegija postojati uopšte i biti svedok života i mrdanja oko nas onda je na drugom vrhunskom mestu, bar nas muškaraca, bar meni onomad, bilo neko žensko društvo sa tim divnim i tajanstvenim razlikama i kikotanjem, beskrajnom brzom pričom koju bar ja nikad nisam pohvatao iako sam se u njoj lepo osećao, durenjem, brigom i „ne ljutim se" šminkom na prečesto al-na-kratko preozbiljnim licima ...

... da bi mi kasnije Bog podario dve ćerke kao dvoje starije dece i tako mi na prvo vrhunsko mesto stavio ta čudna bića sa nepoznate planete kojima su, i ovo je jedino mesto u celoj mojoj maleckoj priči gde nema sumnje, pri vrhu liste talenata bili hipnotički pogled i osmeh koji zarobi od prvog razvlačenja usana.

To da sreća služi odvažne je skoro sigurno tačno, ali služi još neke i u tom još nekom prostoru sam se ja zadesio po dolasku u UK sa ženom i tri meseca starom ćerkicom 1987. tako što smo dobili kuću na korišćenje na nekoliko minuta od mog prelakog istraživačkog posla i ženinog za koji su prvo bila potrebna tri voza i dva presedanja u odlasku pa posle povratku, a kasnije sat i nešto malo više vožnje kolima, pa sam i ja na nekoliko tih prvih godina u UK postao majka sa pranjem pelena za višestruko korišćenje, buđenjem, kuvanjem, vođenjem u park i ostalim trivijama koje su brzo zaboravljene ...

... da bi ustupile još više mesta onom najiskrenije-vrednom i nezaboravnom, sećanju na blizinu i druženje sa malim, prepametnim i predragim bićem.

Kao i većini non-IT ljudi i nama programerima se veliki deo života vrti oko obrazaca. Nama su oni dosta bitni pošto su deo posla formalizovanog gledanja na probleme, rešenja i događaje. Koliko smo mi ponekad "srećni" zbog formalizama pokazuje naše ničim-izazvano uskakanje u opuštene aktivnosti kao što je blogovanje, u sred radnog vremena, u sred posla, ili u sred vrlo važnog posla.

Taman kako se ponadamo da su nam neki formalizmi za pisanje softvera postali instinktivni, deo bića, pa ne bi trebali više da nas opterećuju, IT se pomeri, proste blok-šeme budu zamenjene konfigurabilnim šemama, meta-data driven, konceptima, formalizacijama koncepata kroz ontologije, distribucijama i dinamikama tih ontologija u realnom vremenu, njihovim dodirivanjem, presecanjem i spajanjem sa drugim ontologijama.

Tačnije, na periferiji se uvek nešto komeša, 

Reči iz naslova sa jedne strane, BetaDataFerrett sa druge su nekoliko reči kojima me britanski Economist podseća na nova komešanja koja donosi Web 3. Ovaj ferrett (? domaća lasica, potreban zoolog prevodilac!) je program koji manipuliše, petlja i postprocesira podatke o stanovništvu, dostupne preko weba, da bi građanstvu ponudio razne statističke i ostale derivate, a koji nudi američka vlada.

Meni ime programa budi vesele asocijacije (moja žena tvrdi da smo mi muškarci detinjasti do četrdeset i neke, a posle toga podetinjimo):

- Možda sam omašio u prevođenju, ali ferrett ima nekakve veze sa lasicama (weasel) - živuljkama koje su inspiracija za englesko: weasel words - lukavo korišćenje reči u ne baš najpoštenije i najmoralnije svrhe.

- Za lasice je karakterističan i weasel war dance - ratni ples lasica

Nije zameriti onima što misle da bi svi što drže do svoje normalnosti, pameti, lika i dela, morali pre poludeti nego što bi pristali na polu-odgovor o smislu življenja, strukturi prostora i vremena, beskonačnom ili konačnom, fenomenu novog kvaliteta koji izranja iz organizacije a da posle toga ne može da se dekonstruiše, estetici, etici, veštačkoj inteligenciji i ostalom.

Nema časnog pristajanja - tj postoje samo muke do smrti, odustajanje pa zaboravljanje, ludost i, na kraju, odsustvo samopoštovanja pa prihvatanje odgovora.

Humor ovog tipa velikom broju ljudi nije potreban - ili su veseli i optimistični ili su ih životni problemi stvarno pritisli, uglavnom ne njihovom krivicom, pa su im tmurna osećanja mnogo teži problem nego većini nas.

U mom slučaju humor se neočekivano lepo „prilepio" pošto sam ja ubeđen da sam uglavnom veseo i optimista, a opet sam se prepoznao, ne na jednom ili nekoliko mesta nego na jedno 14 mesta više nego što sam očekivao:

    1. Plaši se, plaši se dosta - koncentriši se na strah, neka ti strah bude prioritet, svađaj se sa ljudima oko toga kako je njima lako a tebi teško

    2. Vežbaj sistematsko dosađivanje u neimanju kreativnog i interesantnog popunjavanja slobodnog i neslobodnog vremena na način koji je vredan tvog talenta. Kukaj dosta kako ti je dosadno.

    3. Časti se negativnim identitetom - dozvoli da ti negativna emocija priguši sve ostalo u tebi, naraočito ono pozitivno, veselo i kreativno.

Sve je logično:

  - Evropa želi da sjebe US 

  - US želi da sjebe Evropu

  - UK malo žele da sjebu sve druge ...

  - ... a malo ne žele da ih sjebu

  - NATO želi da sjebe Rusiju

  - Rusija želi da sjebe NATO

  - Nemci malo žele da sjebu Rusiju ...

  - ... a malo ne žele da ih sjebu (jeftina energija)

  - Francuska želi da sjebe Nemačku

  - Nemačka malo želi da sjebe Francusku ...

  - ... a malo ne želi (jeftina struja)

  - Japan želi da bude sjeban

  - Turska želi

... kaže Vukajlija, je najčešći vid komunikacije između dva majmuna.

Ne, nisu mi neoliberalni partizani i četnici inspiracija, samo bih rizikovao da uvredim nekoliko pametnih komentatora, nego jedan zapadni neoliberalni ekonomista, protiv drugog zapadnog neoliberalnog ekonomiste, u, recimo, neću-tako-da-se-igram kritici kineskog Made in China 2025.

Primer zapadne „šeme", iz pera velikog Michaela Hudsona

Jednoj ženi je potrebna pomoć.

Ja ne znam koliko u Srbiji ima ozbiljno gladnih, nagađam da se radi o stotinama hiljada, ili koliko ima ljudi na ivici gladi, gde me ne bi iznenadilo da ih ima preko milion, ali slučaj ove žena je težak do te mere da poprilično zbunjuje nas sa značajnom empatijom, a sumnjivom kombinacijom neopravdanog, skoro debilitantnog optimizma i manje kvalitetne mašte.

Sledeći članak u novinama je priča o njoj:

Kako Srbija ubija svoje građane <-- LINK

Aleksandra ne želi novčanu pomoć uz reči da se snalazi za sada i da je pristala na članak u novinama da bi podigla svest o problemima i siromaštvu u Srbiji. Ali traži posao, završila je Filozofski fakultet u Beogradu, smer pedagogija i njen CV je priložen uz ovaj blog. Svaka pomoć oko posla joj je od životnog značaja.

... recimo, 10,000 dinara.

Možda ovaj neformalni finansijski instrument, kada se ovako nešto odštampa na papiru pa koristi kao novac, gde je to moguće, ima drugo i korektnije ime na srpskom (IOU na engleskom, „I owe you"), ali meni je neznanje na trenutak simpatično kako gledam jedan članak o Grčkoj borbi za izlazak iz bede i sećam se prijatelja iz Beograda koji ima malu firmicu od nekoliko desetina ljudi pa s vremena na vreme, kao Grci, dolazi na ivicu bankrotstva.

Grčka priča u nekoliko rečenica: dobronamerni delovi anglosaksonske finansijske elite, i ovo nije stilska figura i ne pričam o onim „imbecilima" kojih se ponekad dotaknem ovih dana, pričam o ljudima koji su kreativni i misle dobro, kažu kako Grčka nikako ne sme da prihvati dil koji su imali do sada koji ih tera da održavaju fiskalni višak od oko 3% od bruto nacionalnog dohotka. S obzirom da imaju previše nezaposlenih uz ovo pravilo se neće nikad oporaviti, kako da imaš fiskalni višak ako nema zaposlenih od kojih da ubiraš poreze, nezaposlenih može da bude još više, a neverovatnog siromaštva skoro sigurno i na jako dug rok.

Moraju da pobede u bitci i prepakuju dil što se tiče njihovog duga i pravila kako treba da se ponašaju. Nemačka se nerazumno i ideološki postavila i ako je to nemoguće bolje je izaći iz Evra, iako je to jako riskantno, nego ostaviti stari dil.

Kao bolja opcija se spominje i uvođenje paralelne valute preko IOUs, „ja-ti-dođemova", i usput se spominje kako ih koriste neke US države.