Nekoliko dana pre sabotaže severnih tokova EU je krenula sa smirivanjem antiruske retorike.

A rat u Ukrajini je isprovociran da bi se podrila evroazijska integracija, pa podrilo rusko ohrabrivanje potpisivanja dugoročnih energetskih ugovora koji, onda, podrivaju korišćenje proizvoljno štampanih derivata zbog manipulisanje cena. I na kraju, rat je isprovociran i da bi se sačuvala ne toliko hegemonija (na ovu temu nas sve ovih dana ispravlja jedan analitičar) pošto je multipolarnost već na delu i prihvaćena kao takva, nego da bi se zadržala kontrola nad jednim velikim polom, kolektivnim zapadom, uglavnom Evropom od strane „anglosaksonaca". Ovo je pod navodnicima zato što niti postoje jasni obrisi pojedinačnih timova, niti su mnogi bitni pojedinačni igrači samo u jednom timu. 

SCO završen. Iran primljen, mnogi u redu, dok ...

... u post-scriptum maniru i Turska izražava želju da se pridruži (sitna modalna šalica: neko vreme je SCO, iz milošte, nazivan „Azijski NATO". Naš-domaći NATO nema formalne klauzule na temu većine višestrukih udruživanja, al lahki Erdogan je na putu za Vašington. Ovo nije baš small deal pošto su ga uvek nasmejani najbolji prijatelji s one strane okeana pokušali skratiti za glavu onomad kad je, jelte, postao blago neposlušan (nema nagrade za one što znaju ko ga je spasio).

Vreme je interesantno, kolektivni zapad i dalje mamuza mrtvog konja u pokušaju da zadrži hegemoniju, koju je već neko vreme izgubio, ali to u kvantnom svetu nije uvek očigledno, posebno ako se ne posmatra sa petoro urokljivih očiju (aluzija na „..The Five Eyes (FVEY) is an intelligence alliance comprising Australia, Canada, New Zealand, the United Kingdom, and the United States..." pa njihovo da-samo-australija-skucka-nešto-nuklearnih-podmornica trudbeneštvo).

Ja jako malo znam o Jugoslaviji mimo:

• Ličnog iskustva od 1958. kad sam se rodio, pa do 1986. kad sam otišao u UK, prvo da bazam i po još nekim stranim srpskim teritorijama osim jednodnevnih Trst bazanja za vreme fakulteta, a drugo da napišem i po neku liniju softverskog koda i na „alternativnim" okruženjima u mašinama, alatima i aplikacijama. Ispostavilo se da je na ovo drugo trebalo malo čekati, pošto je Energoprojekt tih godina baš rokao na ove teme.

• Toga da je u Jugoslaviji stvarno bilo mnogo bolje od ovog siromaštva većine u Srbiji sada, iako sam naučio da je mene olakše zavarati pošto sam u Jugoslaviji 75% vremena živeo u mehuru koji su naduvali roditelji i rodbina da bi mene štitio od štetnog zračenja spolja. Ovih poslednjih 25% vremena je stvarno bilo cool, al ne umem da ih objasnim, što ne znači da ne grešim, silovito, možda je ljudima sad dobro bar onoliko kao što je i nama onomad bilo.

• Pa toga da je Zapad doneo odluku o Jugoslaviji, ne jugoslovensko stanovništvo - mehanizmi hibridnog ratovanja su već uveliko bili dokumentovani i Jugoslavija je bila prvi poligon gde su ti mehanizmi isprobani u praksi, na putu cepkanja sveta u krajevima koji bi, na neke druge načine, bili teži za pljačkanje i kontrolu

Mnogi ljudi od nauke su se na C19 temu, ako im se mišljena razlikuju od zvaničnih, sakrili donekle iza pseudonima na raznim sajtovima, da ne bi rizikovali otkaze, gubitke grantova za istraživanje, ili bar kucanje na vrata besnih i raspištoljenih B92 blogera.

Jedan on njih piše na substacku pod imenom "eugyppius", ovih dana sad na vruću temu efikasnosti C19 vakcina.

I sada mu je subtrack (uža oblast na koju se trenutno skoncentrisao) negativna efikasnost C19 vakcina.

Naime, kako efikasnost vakcine slabi vremenom prosečan blogo-ljubitelj i poštovalac nauke bi očekivao da ta efikasnost u najgorem slučaju ume da spadne na nulu - tj da se vakcinisani vrate u istu grupu kao nevakcinisani po osetljivosti na nove mutante.

Ali, to nije slučaj, i kako nedelje i meseci prolaze Public Health England podaci pokazuje kako u raznim starosnim grupama efikasnost vakcina postaje negativna - vakcinisani imaju veće šanse da se zaraze od nevakcinisanih, viral loads su im veliki, i postaju zarazniji po okolinu od nevakcinisanih - u zavisnosti od vremena koje je proteklo od vakcinisanja.

Prvo su to bile samo osobe starije od 60 godina, pošto su prvi vakcinisani, a sada to važi za sve starije od 30 godina. U starosnoj grupi od 40-50 godina vakcinisani sada imaju duplo veće šanse da se zaraze od nevakcinisanih. Očekuje se da će se to s vremenom desiti i mlađima.

Dok levo-desni, liberalno-autoritativni progresivni konzervativci i konzervativni progresivci evropice i kolektivnog zapadčića gledaju kako da nekreativnom kontrolom nad narativom povrate nemačku industriju, britansku vlast i američki mojo, pa Ukrajinu, Bliski Istok i ostala mora, sa pridruženom potrošačkom korpom pridruženih satelitića od vazalčića, svet ide dalje (uveo sam 3 dimenzije, ostale 4 dame i džentlmeni biraju)

Ko bi reko, a logično je bilo da sačekaju i ljube ruku višim duhovnicima evropske bašte, eliti endemskog evropskog pa sad zapadnog nacizma, sa IQ-ovima čak i par desetina iznad sobne temperature?! (ideju za deminutive i atributivno kvantno komešanje sam maznuo od Magičnog - s tom razlikom što je on talentovan - a šta drugo raditi ako već ne želimo da kleknemo i molimo se budalama za milost kad su nas saterali u ćošak, osim da poginemo boreći se dok im se cerimo u lice)

...

Meanwhile, nači dok su britanski konzervativci pred najvećim porazom u možda čak i 120 godina, pred ogromnim brojevima ljudi na ulicama, 80% Nemaca odobrava proteste poljoprivrednika, 40% želi da im se pridruži (bolji znalci kažu nečuveno za disciplinovane Nemce), veliki broj zapadnih većih država pred bankrotstvom u sledećih sad manje od 10 godina, ...

Još jedan blog o virusu - kad je bal nek je bal.

Nešto ne štima u priči kad je nivo panike u pitanju. Počinju da se glasnije javljaju i prvi ljudi na ovu temu. Raste broj slučajeva u Evropi, i Evropa je sad lider u regionu, US se bori za zlato, ali moćna reč "ali" uskače u zupčanike:

- Simples, prošle godine je u US oko 74,000 ljudi umrlo od gripa. Kinezi su ovaj virus već stavili pod kakvu-takvu kontrolu a sa: 3,200 mrtvih, samo 13 od juče, a ima ih, the Kineza, brat-bratu, 4-5 puta više nego Amera.

Гост аутор: shmoo

Још пре 25 година под покровитељством УНЕСКО резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 21. фебруар је проглашен Међународним даном матерњег језика и од тада свака чланица УН тај празник обележава на свој начин.

А већ трећу годину заредом у Србији постоји манифестација под називом „Март -
месец српског језика".

.

Ako nam nekad bude potreban, reference radi, uži trenutak u vremenu kada je svet postao multipolaran, dobre šanse ima SCO Summit top državnika - Heads of State Council - u Samarkandu, Uzbekistan, 15-16 Septembra 2022.

Može to da bude i današnji dan, sutra ... pa sve do samita ako Putin, Xi, Petrušev, Li Keqiang, Lavrov, Wang Yi, ... objave bitne "stavke" unapred.

Može da bude i kasnije, kako ruske i/ili kineske državne novine počnu da ispravljaju zapadni narativ na ovu temu, uglavnom besmislen.

Ne samo od početka intervencije u Ukrajini, nego i sad mnogo pre toga (recimo nekoliko godina, za sada), ono što se danas dešava je poprilično izanalizirano i izprogramirano iz perspective rusko-kineskog rada na ovu temu - ne možda svaki sitan potez kolektivnog zapada, pa svaka kvantitativna mera, ulog, gubitak ..., ali za sada nema iznenađenja.

Sve je logično:

  - Evropa želi da sjebe US 

  - US želi da sjebe Evropu

  - UK malo žele da sjebu sve druge ...

  - ... a malo ne žele da ih sjebu

  - NATO želi da sjebe Rusiju

  - Rusija želi da sjebe NATO

  - Nemci malo žele da sjebu Rusiju ...

  - ... a malo ne žele da ih sjebu (jeftina energija)

  - Francuska želi da sjebe Nemačku

  - Nemačka malo želi da sjebe Francusku ...

  - ... a malo ne želi (jeftina struja)

  - Japan želi da bude sjeban

  - Turska želi

Полиморфизам "дан мрмота" алегорије је посластица, мисаона, инстинктивна и егзистенцијална.

Добро, сваки полиморфизам је помало и по својој природи self-referential,  пошто ми у другима и другоме, па себи, тражимо инспирацију, простор за позајмљивање и крађу, поклањање и поклоне.

Иако мени механика алегорије највероватније не иде много даље од филма "Groundhog Day", тј не сећам се, претпостављам да сви алегорију, тј "алегорију", осетимо по први пут као обавезно одело убрзо после рођења, и за живота нас она ретко напушта. Тачније, пре би се рекло да нам се она полако увлачи у кости и постаје део костура.

Да је свет праведнији било би интересантно посматрати како се алегорисјки шум помера у једну или другу страну, обојен на један или други начин, од културе до културе и од времена до времена.