Guglov multimodal AI primer

Uskoro će u browsere ... u US ... dok Evropljani regulišu regulativu.

Upravo sam naučio da to tako tvorovi rade.

A tvorovi su u igri zbog tajne radionice Lockheed Martin Corp.'s koja se zove Skunk Works (nešto kao Tvorova Radionica) i koja je nedavno i neočekivano izašla pred javnost sa vešću o tajnom projektu i uspehu gde su na pragu komercijalne nuklearne fuzije gde:

    • Bi već za pet godina mogli da naprave prototip reaktora

    • Za 10 godina je moguća produkciona verzija

    • Reaktori bi, za istu snagu, bili dramatično manji (deset puta) u fizičkom smislu od onih koji se vrte oko konkurentnih tehnologija kao što je međunarodni ITER.

    • Mogli bi da se prave u vrlo malim veličinama, oni navode primer veličine kamiona, a sa dovoljno energije da snabdevaju grad od 80,000 stanovnika.

Mnogo prostora za maštanje. Evo malog uvoda u moguću svetlu budućnost:

... oči bile veće - Dva ženska boksera neuparene kategorije na temu nameštanja da bi nam selfiji što bolje uspeli.

Evolucija pamti!

Dobro, ne pamti baš evolucija, naravno, ona je proces, ali pomaže, i uglavnom neumorno, iako ume i da se umori, da što bolji primerci idu dalje u svetlu budućnost. Možemo da posmatramo evoluciju i kao kompozitora, dirigenta, ... ali to ovom prilikom nije bitno, objekat evolucije je i moj objekat, i to je primerak u grupi, tj grupa sa primercima, izvođači u orkestru, orkestar. Iako dotičnom i sam pripadam, tj objektu.

Pomalo nefer, i ne baš socijalistički, zar ne, favorizovati one i ono koji već imaju. U ab ovo maniru zamalo da se negde na blogu pre neki dan uključim na temu slojevitosti političko-ekonomskih opredeljenja počevši, tako, od pametne (tuđe, naravno), osnovne ravni, pre nego što na nju nešto posadimo, da su konzervativci oni što nisu progressives, ali bolje da se nisam uključivao pošto bih evo već ovde insistirao da je evolucija i konzervativna i progresivna, a pre svega preterano kontekstualna u toj mešavini, tj često se poziva na mudrost „može biti ali ne mora da znači", iako kažemo kako je prava reč co-evolution, a ne evolution. Jedna opšta zbrka...

Kao i većini non-IT ljudi i nama programerima se veliki deo života vrti oko obrazaca. Nama su oni dosta bitni pošto su deo posla formalizovanog gledanja na probleme, rešenja i događaje. Koliko smo mi ponekad "srećni" zbog formalizama pokazuje naše ničim-izazvano uskakanje u opuštene aktivnosti kao što je blogovanje, u sred radnog vremena, u sred posla, ili u sred vrlo važnog posla.

Taman kako se ponadamo da su nam neki formalizmi za pisanje softvera postali instinktivni, deo bića, pa ne bi trebali više da nas opterećuju, IT se pomeri, proste blok-šeme budu zamenjene konfigurabilnim šemama, meta-data driven, konceptima, formalizacijama koncepata kroz ontologije, distribucijama i dinamikama tih ontologija u realnom vremenu, njihovim dodirivanjem, presecanjem i spajanjem sa drugim ontologijama.

Tačnije, na periferiji se uvek nešto komeša, 

Od bezbojne redukcije rashlađenog i zamućenog egzistencijalnog mehura oko nas, deranjem, takoreći, tupim alatima realizma, svaki drugi put nas vodi u antirealizam podivljale budućnosti.

Gde vode oni putevi između neka ostane za tiho plakanje svakom od nas u samoći.

I na početku svakog tog drugog puta, svako malo, svako od nas poželi da napravi prvi korak, ali samo na kratko, antirealizam skladne prošlosti nudi sigurnost, i mi smo postali plašljivi da bi se od nje odlučno odvojili.

Evropa - pre neki dan se u blogo-prolazu dotakosmo blogo-drugar i ja Evrope, ali više kao noumenona, ideje kojoj u stvarnosti ne odgovara ništa, ili odgovara previše nekih drugih nejasnih entiteta, preletesmo preko kontekst-principa u prazničnoj žurbi.

I ja navijam za Evropu, šta god ona bila, ili za zapad, šta god on bio, pre nego što svim srcem počnem da navijam za svet.

Jedan deo UK javnog sektora se zove Civil Service. Ja ne znam kako se ove dve reči prevode na Srpski, ali evo kratkog, proizvoljnog i uskog objašnjenja:

    - Civil Service zapošljava oko 400,000 ljudi od ukupno oko 6 miliona ljudi u javnom sektoru. Znači, nešto manje od 7%.

    - Oni su apolični u poslu iako, naravno, svaka vlada vrši pritisak neke vrste na mnoge pojedince koji su pri vrhu Civil Service piramide.

    - Oni su, najčešće, ona pamet koja objašnjava kako neka država može da funkcioniše i pored toga što političari, najčešće, nemaju ni minimum iskustva i znanja potreban da se vodi i mala firma, a kamo li cela država. Tipične organizacije koje pripadaju ovom delu javnog sektora u UK su (kopiram nekoliko od mnogih, sortiranih po imenu, za mnoge ne znam šta tačno rade):

Pre neki dan gledam britansku emisiju Horizont, na temu svesti. Autor se dotiče delova raznih priča koje sam ja znao od pre, ali mi ponovan susret sa Koncept neuronom budi pažnju. Za one koji nisu čuli do sad - radi se o pojedinačnim neuronima koji "okidaju" (uključe se i "rade") samo i uvek na jedan konkretan, ovom prilikom prost nadražaj, na primer fotografiju neke ličnosti. I to ne ličnosti u nekom kontekstu, sa drugim ličnostima, u specifičnoj situaciji ili slično. Nego samo ličnosti.

Dobro, mnogi od nas će pomisliti, svi možemo da se pohvalimo gomilom "koncept neurona", ogoljenih i odvezanih od bilo kakve logike, smisla ili uzročno-posledične igranke. Samo ćemo pogrešiti! Te naše "tvrdoglave" tačkice skoro nikad nisu u stvari tačkice, pojedinačni neuroni, nego i dalje organizacioni fenomeni hiljada, desetina hiljada ili miliona neurona koji rade u nekoj vrsti simultanog aranžmana.

Vozimo se sin i ja malopre u zagrejanim kolima po mračnijim, pustim, ali mirnim delovima Londona, sporo i opušteno, nigde ne žurimo, i slušamo lepu muziku na radiju.

I kreće divna pesma kanadske umetnice Sarah McLachlan, sa lepim nazivom Anđeo, koju su, onda, slušaoci prekrstili u isto tako lep, ako ne i lepši naziv U Rukama Anđela.

Kaže Sarah kako je pesmu napisala brzo i lako, pošto se bez napora saživela sa patnjama čoveka kojeg nije poznavala, muzičara Jonathana Melvoina, a koji je utehu u nepodnošljivom svetu našao u heroinu, koji je, onda, poslednjom prilikom predozirao.

Pa kaže kako ona nije nikad probala heroin, ali je iskusila tako beznadežne trenutke u životu iz kojih se izvlačila na razne načine.

U Beogradu će, sa malo sreće, u Janurau 2008. početi sa radom jedan mali klub.

Osnova će biti strane knjige i časopisi. Imamo novca za nekoliko stotina knjiga (najverovatnije preko hiljadu, ali teško je reći) i nekoliko desetina pretplata na strane časopise.

Focus je obrazovni sadržaj, i nauka i humanities, ali ne baš udžbenici. Popularniji sadržaj.

Ali to je samo fokus, oštrih pravila nema.

Klub će preporučiti članarinu, a postaviti i minimalne cene. Ta minimalna cifra je nula, besplatno, za đake, studente, penzionere i nezaposlene.

Ovo

Interesantna tema, mnogo veća od cirkusa i cirkusanata.

Ja nisam dovoljno informisan i očekivao sam da ću izneti svoj pogled kasnije, kako ga steknem. Ali nema razloga da sada ne iznesem "osećaj", ionako većina uglavnom to i radi, a pogled kada mu bude vreme. A povod, kao i obično, slučajan, bio nam sinoć na žurci jedan poš, obrazovani Englez, Free priložio Pildžera na Fejsu, Silver stavila pametan komentar negde na blogu i zaboravio gde, javio se jedan general, pa jedan vojak nižeg ranga u ime svojih vojaka, pa jedan značajan Nemac, pa berza tikće ...