Prvi lik kod kog je trebalo da se uselim

me je non stop zvao lutko

Par puta sam mu rekao da obustavi

Izvinio se

ali je tražio previše za tu gajbu

Uselio sam se u stan u potkrovlju kuće

koja je previše asocirala

na period eksproprijacije

gazdarica je bila na spidu i pivu

a u prizemlju je

ni manje ni više

nikla detektviska agencija

Prezimio sam možda najbedijih par meseci

svog života

pokupio svoje stvari i knjige

u kese za đubre i isto tako

                                                        klica sumnje

Potpuno sam se sjebao

kada sam pomislio

da je život ono što bi trebao da bude,

jer sam nedavno shvatio da je život ono

što ne bi trebalo da bude;

govnjiva klica u utrobi univerzuma, sitna, neprimetna,

ne namerno začeta, bez svrhe i cilja,

bez napretka,

odjednom se samo

rasprši i od nje

ostane samo gola sumnja.

                                                              otvarajući to zlatno pakovanje

i poslala mi majka hrpu kafetina i jos koječega,
da joj sin bude
dobro

Kanal sa rednim brojem 21
je mesto koje je od ponoci
pa do pola sest izjutra rezervisano
za soft pornice.
Nikada mi nece biti jasno
zasto u gornjem levom uglu
ne stoji oznaka +12
za pubertetlije ili decu koja ranije provale taj bitan
momenat odrastanja.

Ubeđuje me da za 1000 dinara kupimo antenu za Tv

i probamo da uhvatimo 3-4 kanala

Kažem joj da nam televizija ne treba.

Program je odvratan.

Imamo knjige – pročitaj neku

Uzmi crtaj, ljubavi

Dok je žvakao duvan, na krevetu ispod mog, započeo je monolog. Bez nekog povoda. Ćutali smo od popodnevne šetnje. Za to vreme uspeh da pročitam 40 stranica Kunderinog ‘’Oproštajnog valcera’’. Uvek me oraspoloži ta knjiga.

Odložih knjigu – nisam hteo da ga prekidam, nisam hteo I da ga ne slušam. Imao je zanimljive price. Ponekad.

 Njemu nisu trazili da se redovno brije I šiša, jer je takvog izgleda lobanje I završio ovde. Kao na ličnoj karti – ako si bradat I brkat na fotki, bolje da se ne briješ. Neće panduri verovati da si to ti. Osim ako nemaš neki beleg na licu ili ožiljak od usne do oka…

dan je bio surovo lep,

oblaci su mileli po Dusk Blue svodu,

raspasanom od tragova aviona,

oslobođenom od vetrova

i sve je bilo utopijski fino.

sada ti naslućuješ bajku

ali dobijaš nešto drugo

od čega će ti jaja pobeći gore

i zubi zacvileti kao zarđala kapija.

Ne krijem da sam bolestan. To nije tajna. Svakodnevno osećam bol u leđima, u onom, kako ga zovu lumbalnom delu, i to je bolest od koje dosta ljudi pati, pomislih stavljajući šerpu s podvarkom u rernu. Čim se savijem, osetim snažan bol, kao da me nekoliko mačeva istovremeno probada; nije lep osećaj, pomislih. Nimalo. Ali utehu, kao što rekoh, nalazim u činjenici da nisam jedini.

Preko nekoliko dana išao sam lekaru (mrzim kada ljudi govore da idu kod lekara, kao da odlaze da sa njim piju kafu, a ne da budu podvrgnuti pregledu) i tamo nisam saznao ništa novo: lumbalni