Šta znaci pola flaše Vranca,

boca parfema,

i otisak karmina u ogledalu.

A znam je iz KST-a

negde sredinom 90ih

ona se ložila na 

madball

ja na

operation ivy

malo smo se i muvali

ali nikad poljubac

i pozdravismo se

vidim drži za ruku klinca

Uspem ponekad da ućutkam pse u dvorištu

i na miru ispušim cigaretu na terasi

Noćas ce umreti troje

i roditi se četvoro Kineza.

O tome verovatno niko neće čuti,

ali opet, njihove majke plakaće ponosne.

I majke umrlih i majke novorođenčadi

Slabo se šta menja u Srbiji

osim potražnje robe

i uzdizanja srednje klase isčitavanjem domaće beletristike.

Sumnjam da je iko ikada

napisao pesmu o Kinezima

A živeo u Srbiji

i boleo ga kurac

i za Kineze

i za Srbe.

O domaćim piscima da i ne govorimo.

I onda mi on reče

- Ja sam 4 godine bio u HOS-u

Sipao nam je obojici po dva prsta rakije i uzdahno dok je seo.

- Ja, od kada pratim politiku, poklonik sam Šešelja.

Otpih gutljaj, otpi i on. Nismo se kucnuli.

 Muk.

- I, šta nam je sada činiti – upita on pogledavši me.

Suviše naboran za svojih 50 godina. Verovatno to on misli za mojih 38.

 Muk.

ovo nije pesma

ovo nije priča

ni bajka

ni mit.

ovo je život gde kutija kondoma

košta 250 dinara,

pa ti se više isplati da masturbiraš.

život u kojem ništa ne radiš

i nemaš nikakva primanja

ali ipak ne gladuješ i uvek

se nađe za flašu piva od 2l.

                                                              otvarajući to zlatno pakovanje

i poslala mi majka hrpu kafetina i jos koječega,
da joj sin bude
dobro

                                                        klica sumnje

Potpuno sam se sjebao

kada sam pomislio

da je život ono što bi trebao da bude,

jer sam nedavno shvatio da je život ono

što ne bi trebalo da bude;

govnjiva klica u utrobi univerzuma, sitna, neprimetna,

ne namerno začeta, bez svrhe i cilja,

bez napretka,

odjednom se samo

rasprši i od nje

ostane samo gola sumnja.

                                                                 još jedan osmeh

Samo su ga sproveli  i zatvorili vrata . Bez mahanja. Čak i da su podigli ruke nije želeo da se okrene i eventualno ih otpozdravi. Jednostavno, tu ne drže ljude koji gaje iluzije o srdačnom rastanku. Možda je čuo zvuk zatvaranja čeličnih vrata i škljocanje brave. Možda je isključio zvukove i ispravio leđa. Sve iza njih može komotno da umre istog trenutka a opet ne bi ostavio ništa čemu se ne bi mogao vratiti. Doček je bio prepušten parkiranim automobilima, nekolicini stabala i semaforu koji pokazuje crveno.

       '' O čemu je razmišljala gospođica Li, mlada kineska državljanka, dok je čekala liniju 16.''

                                                                      U potpunosti marginalizovan
                                                                              od strane države

21. vek je

godinu i po dana ne uspevam
da pronađem posao,
znam mesto na kom ljudi požele želju
i onda odlaze svojim putem
preko napuklog asfalta i
tu sam da pokupim sitninu koju ostave u fontani