you didn't say a word - Yvonne Baker

coming of age - Foster the People

 the high road - Joss Stone

on the street where you live - Matt Dusk

have you meet Miss Jones - Frank Sinatra  

saturday in the park - Chicago

i just found out about love - John Pizzarelli

i've got a pocket full of dreams - Barbara Lea

i've got a world on a string - Steve Tyrell

i changed the rules - Peter Cinotti

we have love - Dinah

Hendriks je bio nervozan tog dana. Javili su mu da nema smenu već da je narednih 48 sati na čekanju. Mora biti dostupan za svaki poziv i svaki potvrditi odlaskom na mesto kvara što u njegov džep stavlja oko 15o funti. U proseku, Hendriks može zaraditi 600 funti za dva dana. Sve što treba je da na četiri poziva odgovori sa – U redu. Idem.

Te nedelje je ležao zagledan u sliku nepoznatog autora okačenu o glavni zid spavaće sobe. Vetar je udarao u prozore i nanosio kišu na umrljana okna. Nije razmišljao ni o čemu posebnom. Jednostavno ga je mrzelo da ode do dnevne sobe i uključi

U Los Anđelesu nikada nije vlažno. Kiša je retka, oblaka skoro da nema, nebo je kao staklo u koje gledaš i zbunjen si – ne znaš da li je u pitanju nebo ili mirno more. Ista je boja.

Tako je bilo i nekoliko dana pred boks meč između Meni Pakijaa i Timoti Bredlija. Revanš meč. Prvi je dobio Bredli na poene. Nakon tog meča mnogi ljubitelji boksa mislili su da je svaki od sudija greškom upisivao dobijene runde Bredliju umesto Meniju.

Marta meseca, Meni je došao sa Filipina – odakle je rodom – i počeo sa treninzima u Los Anđelesu. Jednog dana, u salu koja miriše

U uglu pisaćeg stola stajale su tri prazne pakle gauloises. Pepeljara je zdušno brinula o četiri sasušena pikavca a do nje su dve prazne šoljice, nekada pune čaja, popunjavale prostor i sakrivale makazice za nokte i upaljač. Na praznoj činiji kraj otvorenih terasnih vrata, lenškarila je plastična tacna umrljana majonezom i mrvicama koje sam sinoć napravio.

Pre mog znanja, organizam se odlučio da odmori mozak i sve funkcije prebaci na  prazan stomak. Pola sata sam čas odlazeći iz sobe išao ka wc-u i gledao se u ogledalu čas u naletima gladi jurišao

Dok je žvakao duvan, na krevetu ispod mog, započeo je monolog. Bez nekog povoda. Ćutali smo od popodnevne šetnje. Za to vreme uspeh da pročitam 40 stranica Kunderinog ‘’Oproštajnog valcera’’. Uvek me oraspoloži ta knjiga.

Odložih knjigu – nisam hteo da ga prekidam, nisam hteo I da ga ne slušam. Imao je zanimljive price. Ponekad.

 Njemu nisu trazili da se redovno brije I šiša, jer je takvog izgleda lobanje I završio ovde. Kao na ličnoj karti – ako si bradat I brkat na fotki, bolje da se ne briješ. Neće panduri verovati da si to ti. Osim ako nemaš neki beleg na licu ili ožiljak od usne do oka…

Nakon pogledanih fotografija, prešao sam na kulturu.

Obožavala je Hemingveja. Čudilo me je da tako pametna devojka voli tog... nečoveka.

A tako je bila lepa na fotografijama.

U redu, nisam ni ja savršen, čistim pišaćku za pijanodrogiranim drkadžijama – u bukvalnom smislu. Vremenom sam se ubacio u trip da je ta sluz na podu, ta svetložuta sluz, zapravo puding od vanile. Bilo mi je lakše da čistim misleći da su u klonji jeli nego da su se jebali. Lako je zavarati samoga sebe kada imaš cilj – u mom slučaju 8 dolara na sat.

Ona je bila profesorka