Gost autor: Smilja Babić

Poslednje pismo moje pokojne majke svojoj bratanici u Belgiji. 

                                                                                                                      Dec.2000.

Draga moja Tanja, Dragi Rolant

Jedva sam sebe naterala da vam pišem  jer ima mnogo toga da se piše, da bi shvatila svog oca, kulturu njegovog i tvog naroda, kao i okolnosti u

Jedne od onih večeri kad su se često oglašavale sirene, sretnem ja Imreta na  stepeništu Televizije. Deca su prvu sirenu zvala“šizela“ i ona je značila da će negde uskoro da padaju bombe ili rakete. Pričalo se poluglasno da će gađati i zgradu Televizije ali niko nije znao kad. Pitao sam idiota da odemo za svaki slučaj u Tašmajdanski park, sednemo na neku klupu i sačekamo drugu sirenu koja se zvala „mirela“. Ne treba da vam pričam da je to bio prestanak uzbune.Međutim, Imre je imao bolju ideju, da odemo u kafanu „Kod Grka“i tamo popijemo neko piće dok se situacija ne smiri.Naravno da sam prihvatio.

   Nisam gledao vesti ali ovo je moj scenario tragedije koja nam se upravo događa.
1.Čiča Toma ide u zasluženu političku penziju sa dobrom apanažom ( materijalnom i sa nešto uticaja)

Otpad

Ne bih sad o ljudskom otpadu ma kako vi to shvatili. Ne bih ni o civilizacijskom otpadu jer ni to nije podložno definiciji. Pričam o stvarima koje smo upotrebili i više nam ne trebaju.

Razmišljam o tome – Šta je zapravo otpad?

Ljudska vrsta pokušava da koristi materijale koji traju duže vremena. U početku su to bile životinjske kosti. Jelenski rogovi, slonovske kljove.

Bakarne sekire i mačevi imale su svoju ulogu u istoriji dok nisu pronašli bronzu koja je tvrđa i delotvornija u ubijanju neprijatelja. Bronzano oružje odavno

Da li postoji samo jedan univerzum ili ih ima više ? Da li se dodiruju ili čak prožimaju a da jedan za drugog ne znaju?

Da li postoje paralelni svetovi ovde u Srbiji?

Ništa novo na kugli zemaljskoj.

Malo zavisti, malo mržnje,malo sujete.

Puna usta nepravde.

Da ste samo pre stotinak godina živeli u Banatu znali bi o čemu pišem.

 KUKUTA

Svrati mi jutros moj drug bata Đole i kaže ; doneli nam na sušenje neku biljku koja se zove Kukutka. Rekli nam da stavimo maske jer je i udisanje njene prašine veoma opasno.Čovek koji je vadio iz sušare a nije imao masku posle dvadesetak minuta počeo je da povraća. Morali smo da ga vodimo kod lekara.

Biljka se inače zove Kukuta. Rasprostranjena je u ovim krajevima i ima jako halucinogeno dejstvo a udisanje njenih isparenja može da dovede do smrti.