Ne d’o bog predsednik ove takozvane države postupio bih vrlo pragmatično.

Čuvar vatre

   Izašao sam iz svoje pećine da se nadišem svežeg vazduha. Sunce je već uveliko odskočilo.

 1.

Počinjem da se budim. Ali ne znam gde sam.  Mračno je.

Čujem kloparanje točkova. Ujednačeno klip klap, pa pauza i opet taj isti zvuk.

Nije mi hladno,dobro se osećam.

Pokušavam da se setim.

Ne ide. 

Ponovo me budi pisak lokomotive.

Javljaju mi se fragmenti sećanja.

Goli otok.

U trinaestoj mu tata rekao da” drugovi “ još postoje.

Srodničke veze

PROGLAS

Osnivamo partiju –BANACKI  PACOVI. Stranka ima da bidne lokal patrijiocka.

Nećemo da se bavimo sveckom politikom ni domaćom.

Samo da ljudi bolje živu.

Na čelo parije da budem ja doživotno i bata Đole kao zamenik.

I nema da se kraducka i pobegne na Sejšale ima da se ostane ovde.

ČLANSTVO

1.Da postane član može ko oće.

2.Svi su dobrodošli ; i Srbi i Mađari i Rusini i Slovaci i Makedonci iz Jabuke i Romi i sve nacije koje žive u Vojvodini.

3.Jedini uslov je da se oseća

40 godina sam radio u informativnoj kući koja se nekad zvala televizija Beograd  a  ponekad RTS.

I do danas nisam shvatio ima li fakulteta koji školuje UREDNIKE.

Šta je potrebno da bi se postao urednik?

Najpotrebnije je da zanate kome da budete podguzne muve  a na kome da se istresete. Vaša urednička pamet dolazi odozgo,ali ne od Boga ili vaše pameti nego od aktuelnih političara.

Problem je što tako vaspitavate i mlade novinare.Umesto pravog, slobodnog novinarstva  servirate im Staljinističko propagandni stil. Sva slobodnomisleća deca su proterana

     Bavanište je jedno od najvećih sela u Banatu. Ne tako daleko od Beograda ali ipak po malo skrajnuto sa glavnih tokova kulture.Tu sam proveo detinjstvo i deo mladosti i zauvek ostao vezan za ljude koji tu žive.

Nedelja  po podne. Dosadno do zla boga na drugom spratu Televizije Beograd. Nema događaja. Urednik dnevnika pretura po starim reportažama „Iz regala“.

 Mrtvo more. Jedva su sklepali par  agencijskih vesti sa sve bajatim snimcima iz naše dokumentacije. Čak i na „našem ratištu“ mirno. Lagano se valjala 1992 godina.

Postoje ljudi koji jedu samo da bi utolili glad. A postoje i oni drugi koji uživaju u hrani. Prvi bi pojeli i masnu dasku od klozeta. Drugi znaju kako da taj nagon artikulišu, da svojim nepcima priušte radost.