misao

    Brža od svetlosti.Ubojitija od mača.Jača od čelika.Krhkija od stakla.Nežnija od oblaka.

    Misao je pokret u baletu, trag vajarskog dleta, ton odsviran na violini. Ona se javlja u sudaru boja na slikarskom platnu, prvim crtežima na zidovima Altamire u obliku ribolikog stvorenja iz Lepenskog Vira na obali Dunava.

    Dolazi jednog dana moja drugarica Cica na montažu u Košutnjak i vrišti od smeha.Montirali smo neki jako tugaljiv dokumentarac i nisam video razlog za salve smeha.

Dragi prijatelji

Srodničke veze

Ova priča bi komotno mogla da se zove „Traktat o pišanju“ ali pošto sam  lepo vaspitan, ispričaću vam ove događaje , pa zaključite sami.

Gost autor ;   Ranko Pivljanin 

 M.Bećkoviću

Plaha reko u tom kanjonu dubokom

Možeš li šta vodom surim liticama

Što se u visini hvališu pticama

Da oduvek tvojim upravljaju tokom.

Zvezdo, što te sunce u zoru nadjača

Oplakuješ li sudbinu u tmini

Il nalaziš utehu gore u visini

Iznad zle zavisti, iznad svakog plača.

Srce, grudvo krvi okovana telom

Znaš li kome, čemu silnu snagu davaš

I dok, pumpajući vene, malaksavaš

Čezneš

    Došao sam na ovaj blog ne da bih vam prodavao pamet ili vam pričao naivne dečije priče. Hteo sam da svoje misli uporedim sa vašim. Mislio sam da mi je čast da diskutujem sa pametnim, obrazovanim i normalnim ljudima. Umesto toga ovo mesto se pretvorilo u smetilište uma. Pretvorilo se u zbirku najgorih uvreda. Da bi isti koji te uvrede izgovaraju rekli da na blog dolaze samo da se zezaju. Potražite cirkus u vašem gradu, gospodo. Zbirka napisanih psovki je takva da bi svaki pošteni kočijaš iz nje mogao da obogati svoj rečnik.

I stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni - i posta čovek duša živa.
I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu..
"Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi - ako u koji dan okusiš s njega čoveče, umrećeš."
I Gospod Bog pusti tvrd san, te Adam zaspa - pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom.
I Gospod Bog stvori ženu od rebra koje uze, i dovede je k Adamu.
A Adam reče: Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela.
"Neka joj bude ime Čovečica, stvorena je od čoveka. Od mene, čoveka tvog sluge Gospode."

    Prvi nagoveštaj jeseni spusti se sa Zvezdare. Ne kao vetar. Više kao tiho strujanje vazduha. Na Bulbulder dođe preko Novog Groblja, pri zemlji, zaobilazeći spomenike i kapele. Sobom nosi mirise polusasušenih travki i prve rose. Dešava se to krajem avgusta u smiraj dana ili sa prvim mrakom. Pomalo je hladnjikav u odnosu na topli gradski vazduh. Nikad ne znam da li sa sobom ponese i duše umrlih koje na groblju pohodi.

    Fića u podosta ruiniranom stanju. Bušan ko švajcarski sir.  Ništa ne radi.                                          

    Polazimo sa parkinga u Takovskoj, ispred Televizije Beograd.