Poštovani gospodine Vučiću!

Upada Imre jednog jutra u naše dopisništvo ljut kao ris. I kaže mi: "Ovaj, kako se zove, Kokane, ovaj televizija samo laže. Oni su bre samo budala i džukela. Zbog njih mi Vida jebalo mater i rekla da sam kreten.

Pustio sam onomad na svom You tube kanalu dokumentarni film pod nazivom "ko je bio pukovnik Jovan Sretenović " uz objašnjenje da je to kazivanje Dr.Ljubinka Tonića o svom dedi po majci koji je pokrenuo ediciju SVETE ŽRTVE o izginulim Srbima u Velikom ratu.
dobio sam svega dva komentara;jedan je bio:
БОГ ИХ БЛАГОСЛОВИО, Нека нам ово буде наук.
Drugi je poslao hrvoje koji se nije pretstavio;
Osvjestite se. Kako mislite živjeti sa svojim susjedima u miru kad rehabilitate (još jednog) čovjeka koji je živio pod motom "Ujedinjenje ili smrt". Pa pogledajte što vam je donio koncept "Srbi svi i svuda", " Svi Srbi u jednoj državi"... I svima nama s vama takvima. Prihvatite da ostali južni slaveni ( Makedonci, Crnogorci, Bošnjaci, Hrvati, Slovenci ) nisu Srbi, da naše povijesti, baštine i teritoriji nisu vaši, da Srbi nemaju pravo prvenstva ni nad štokavicom, a čak ni nad ćirilicom,... i da niste vi centar južnoslavenskog prostora. Izađite iz Kosovsko/Svetosavske/ Nebeske hipnoze i uđite konačno u red civiliziranih naroda koji kritički gledaju na svoju prošlost i sa respektom gledaju na svoje susjede. Ili ćemo opet za X godina imat sranje s vama.
Ja sam morao da mu odgovorim.
                                                       jok ti će mi kažeš

   Da li znate Imreta? Onaj sa bradom, snimatelj.
   Onaj što je njegova keva jednom rekla: "Imam dva sina i jednog što radi u televiziji".
   Jeste, onaj što po hodnicima uvek urla : Kokane, ovaj kako se zove, jebem ti božija boga, gde si pobegla... Jel ti moraš uvek da pišaš kad treba da idemo na snimanje.

   Jutros je Meri upala u našu kuću u Beogradu, histerična, nervozna i povremeno plačljiva. Rekla je samo: Kosta danas su Zeka odveli na" Džeil". Meni je to u devet ujutru zvučalo sasvim OK. Okrenuo sam se na drugu stranu i pokušao da dospavam još malo.
   Međutim ova se raskokodakala kao kokoška koja je upravo snela svoje prvo jaje. Demonstrativno je probudila našu ćerku Margaretu, koja je spavala u potkrovlju, objašnjavajući joj da je njen tata neupotrebljivi idiot koji ne želi da zaštiti svoju decu. Tu sam se probudio.

Nisam skriboman i ne volim bog zna koliko da pišem. Mrzim kad mi zameraju za neku sitnu grešku, kao gramatika je nauka i ne možeš tek tako da lupaš po tastaturi. A šta je sa onima od Niš, ili otkude Vranje? Ja mislim da oni imaju pravo da koriste jedan, dva ili čak sva tri padeža i da se opet dobro razumeju. Što reko moj dobri Imre devedesetih godina: Je li bre Kokane, kako vi i Hrvati govorite isti jezik, a ipak se ne razumete? A ja i moj Vida, on crnogorka a ja Mađar, pa se odlično razumemo. "Jeste mislim se ja samo je Vida zbog tebe fasovala dva čira na želucu", ali mu to nisam rekao.

   Odem ja kod "onog"doktora, kod koga Srbi nikad ne idu.

   Ja:  Doktore nešto me muči, mislim onako psihički.
   Doktor :  Šta to?

Probudio sam se malo"umoran".

Dok su me napuštala zadnja alkoholna isparenja od sinoć zazvonio je telefon. Nisam imao ideju ko me zove u devet ujutu.Rekao sam jedno oficijelno DA očekujući nekog bezveznjaka koji u to vreme nema prečeg posla nego da me smara.Sa druge strane čovek me pitao vrlo ljubaznim glasom;
Da li ste vi Kosta Babić?
Rekao sam: Da, ja sam.