Prvo dođe miris kiše ,donese ga vetar preko Dunava i ti znaš da će i ona uskoro.A onda počinje da pada i miris se izgubi.Ostanu samo barice na trotoaru.

    Ne znam da li ste  danas gledali Vučića?

    Njegova priča izgledala je ovako:  Neko je prdnuo u autobusu ali mi ne znamo ko , dok nadležni organi ne utvrde.

    Upravo gledam teniski meč Jelene Janković i Ane Ivanović na "Porše"turniru u Štutgartu. Obe su motivisane za pobedu.Iz prikrajka ih posmatra plavi Porše.

    Fred Melcher je bio poslednja generacija one Amerike, koja nam je bila saveznik i koju smo toliko voleli.

    Rođen je 1918. godine u porodici siromašnih doseljenika iz Nemačke, ubrzo pošto je njegov otac, kao američki regrut u prvom svetskom ratu, umro na brodu za Evropu od posledica španske groznice. Oca nikad nije upoznao.

    Poštovani gospodine Vučiću!

Upada Imre jednog jutra u naše dopisništvo ljut kao ris. I kaže mi: "Ovaj, kako se zove, Kokane, ovaj televizija samo laže. Oni su bre samo budala i džukela. Zbog njih mi Vida jebalo mater i rekla da sam kreten.

Pustio sam onomad na svom You tube kanalu dokumentarni film pod nazivom "ko je bio pukovnik Jovan Sretenović " uz objašnjenje da je to kazivanje Dr.Ljubinka Tonića o svom dedi po majci koji je pokrenuo ediciju SVETE ŽRTVE o izginulim Srbima u Velikom ratu.
dobio sam svega dva komentara;jedan je bio:
БОГ ИХ БЛАГОСЛОВИО, Нека нам ово буде наук.
Drugi je poslao hrvoje koji se nije pretstavio;
Osvjestite se. Kako mislite živjeti sa svojim susjedima u miru kad rehabilitate (još jednog) čovjeka koji je živio pod motom "Ujedinjenje ili smrt". Pa pogledajte što vam je donio koncept "Srbi svi i svuda", " Svi Srbi u jednoj državi"... I svima nama s vama takvima. Prihvatite da ostali južni slaveni ( Makedonci, Crnogorci, Bošnjaci, Hrvati, Slovenci ) nisu Srbi, da naše povijesti, baštine i teritoriji nisu vaši, da Srbi nemaju pravo prvenstva ni nad štokavicom, a čak ni nad ćirilicom,... i da niste vi centar južnoslavenskog prostora. Izađite iz Kosovsko/Svetosavske/ Nebeske hipnoze i uđite konačno u red civiliziranih naroda koji kritički gledaju na svoju prošlost i sa respektom gledaju na svoje susjede. Ili ćemo opet za X godina imat sranje s vama.
Ja sam morao da mu odgovorim.
                                                       jok ti će mi kažeš

   Da li znate Imreta? Onaj sa bradom, snimatelj.
   Onaj što je njegova keva jednom rekla: "Imam dva sina i jednog što radi u televiziji".
   Jeste, onaj što po hodnicima uvek urla : Kokane, ovaj kako se zove, jebem ti božija boga, gde si pobegla... Jel ti moraš uvek da pišaš kad treba da idemo na snimanje.

   Jutros je Meri upala u našu kuću u Beogradu, histerična, nervozna i povremeno plačljiva. Rekla je samo: Kosta danas su Zeka odveli na" Džeil". Meni je to u devet ujutru zvučalo sasvim OK. Okrenuo sam se na drugu stranu i pokušao da dospavam još malo.
   Međutim ova se raskokodakala kao kokoška koja je upravo snela svoje prvo jaje. Demonstrativno je probudila našu ćerku Margaretu, koja je spavala u potkrovlju, objašnjavajući joj da je njen tata neupotrebljivi idiot koji ne želi da zaštiti svoju decu. Tu sam se probudio.

Nisam skriboman i ne volim bog zna koliko da pišem. Mrzim kad mi zameraju za neku sitnu grešku, kao gramatika je nauka i ne možeš tek tako da lupaš po tastaturi. A šta je sa onima od Niš, ili otkude Vranje? Ja mislim da oni imaju pravo da koriste jedan, dva ili čak sva tri padeža i da se opet dobro razumeju. Što reko moj dobri Imre devedesetih godina: Je li bre Kokane, kako vi i Hrvati govorite isti jezik, a ipak se ne razumete? A ja i moj Vida, on crnogorka a ja Mađar, pa se odlično razumemo. "Jeste mislim se ja samo je Vida zbog tebe fasovala dva čira na želucu", ali mu to nisam rekao.