29.01.1934., rođen je Branko Miljković, Pesnik, Čovek koji je živeo metafore, Pesma koja je živela čoveka, jedan od najvećih pesnika našeg jezika, jedan od onih Pesnika o kojima se skoro samo ćutalo i koji je baš tom tišinom uspeo da dopre do mnogih od nas, jedan od onih Pesnika koji je svojom poetikom učinio da se mi, njegovi poklonici i poštovaoci osećamo kao članovi kakvog "tajnog, zavereničkog kluba" koji se prepoznaju retkim citiranjem njegovih stihova i nemuštim deljenjem njegovih neukrotivih reči.

(lūdus m. игра (igrá) f. juego m.  spel n. (a game with a winner), lek (a game without a winner) játék m.

* - kao u "Ribanje i ribarsko prigovaranje", naslova fine knjige Petra Hektorovića iz 1568. (objavljene, naravno u Veneciji) u kojoj pripovedač sa još dva ribara tri dana čamcem ribari i obilazi ostrvlje Hvar, Brač i Šoltu i razgovara, peva, sluša, ćuti, zapisuje, ... uživa, ostavljajući nam knjigu punu dvanaesteraca koje je jako teško "ugurati" u bilo kakvu poznatu "kjniževnu formu", a tako je, otprilike i sa strategijama, i nauka i umetnost su i dovoljno su retke da bi ponekad izgledale kao pravo čudo i dovoljno smo im skloni da bi trebalo da budu česte i znanje o njima je dovoljno dugo među nama, pa zato mislim da zaslužuju malko razgovaranja -

Strategije, strateško mišljenje, strateški prilaz temama, problemima, planovima i ostvarenjima ciljeva poznate su ljudima otkad je i ljudi, a opet - izgledaju ponekad i vrlo tajnovito, magično, izgledaju kao kakvo "posebno znanje" davano samo odabranima.

Često se kod ljudi, zato što su im nepoznate nečije tuđe strategije javlja jedan oblik "magičnog mišljenja" koje svoje sopstveno neznanje o nečijim strategijama "upakuje" u "teorije zavera" (koje su inače vrlo prijemčive, slatke i lake za poverovati, što ljudi, mahom i - čine).

Poreklo reči "strategija" objašnjava se spajanjem dveju reči - stratos, što znači "vojska" i ago, što znači voditi, upućivati, kretati se.

Teče Velika, Strasna nedelja, Veliki Dani od srede do petka koji, mešajući legende i verovanja o stradanjima i mukama imaju kraj u Nedelju, koja je dan opšte radosti života nepobedivog.

"Vaskrs (stsl. въскръсъ, arh. Velikden) najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Pripreme za Uskrs se razlikuju od običaja do običaja. Tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom. Tog dana je Isus, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio na raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Pred smrt rekao je: Oče, oprosti im. Ne znaju šta rade"

Bora Otić je novinar ovdašnji, na Radio Televiziji Vojvodina, a emisija koju radi zove se "5казање", emituje se petkom u 22.30, traje oko 1h i 11 minuta i sastoji se svakog petka od 5 priča koje pričaju ljudi koje Bora Otić pronalazi po Vojvodini, 5 životnih, sjajnih, zanimljivih, često opčinjavajućih sagovornika s kojima Bora razgovara onako kako novinari treba da razgovaraju sa ljudima.

Ove godine, vreme je za čestitanje :  "одборници Скупштине града одлучили су данас да "Фебруарска награда Новог Сада" за прошлу годину буде додељена новинару Радио-телевизије Војводине Боривоју Бори Отићу.  "

У образложењу одлуке о том високом градском признању истакнуто је да је Отић својим дугогодишњим радом на радију и телевизији, као и писањем у другим медијима "дао велики допринос култури новинарства и очувању традиције и културних вредности Новог Сада и овог поднебља".

Лауреату ће награда бити уручена на свечаности поводом Дана града, 1. фебруара у Српском народном позоришту.

Бора Отић је аутор "Петказања", једне од најгледанијих емисија на програмима Радио-телевизије Војводине.

- letnja dugodnevica  (solstice) je danas, 21.06. i u 12.28 počeo nam je Dan najkraće noći i to na "našoj polovini Zemlje" (koja se, samo zato što smo se mi ljudi tako dogovorili, naziva "gornjom" ili "severnom", što odmah mora zvučati sasvim šašavo svakome ko uključi mozak i zamisli Univerzum, jer  tada jasno vidi kako to ume da bude smešno i blesavo, kao i mnoge druge rutinske, mnogoponavljaljuće čovekolike predstave koje imamo o svemu i svačemu) -

Letnji solsticij (dugodnevica, suncostaj) je  vreme najdužeg dana (obdanice) na severnoj hemisferi koji označava dolazak leta i "trodnevno visoko stajanje Sunca", slično kao što zimski solsticij u decembru označava "Dan najduže noći" i "trodnevno nisko stajanje Sunca" na najnižoj tački neba.

Koliko god dugo da postoje pisani tragovi o  ljudima, koliko god legendi i mitova smo uspeli da upamtimo i sačuvamo od zaborava, sve, baš sve, govore o proslavama i zimskog i letnjeg solsticija, o ritualima, obredima, verovanjima, običajima ljudi širom planete koji svi neverovatno liče jedni na druge koliko god  i sasvim očigledno, u pradavnim vremenima ljudi bili geografski međusobno veoma udaljeni i naizgled bez ikakvog kontakta. Kretanje Sunca je povezalo mitove i legende, vremena i prostore, ritale i običaje ljudi koji nikada nisu saznali jedni za druge. Niti će, ikada.

Uz ivanjske običaje letnjeg suncostaja, vezana je jedna čuvena komedija - William Shakespeare „San Ivanjske noći“ (A Midsummer Night's Dream, 1594.). ili - "San letnje noći". Čudesna priča.

Godina 2021 je zanimljiv broj, to se lako da zaključiti nakon samo malo lutanja po internetu - od "Sealab 2021" preko apokaliptičnih osobina koje razni ljudi čitaju u tom broju do strategija koje prave države, banke, svetski finansijski krugovi, proizvodjači IT i raznih novih tehnologija, cela EU u svakom smislu, istraživači i planeri svetskih ekonomskih procesa, demografi i - ini, baš svakorazni. koji prave neverovatan broj strategija za razne oblasti koje će nam oblikovati živote te 2021. Samo treba čitati i vidi se, lako i brzo, koliko puno ima već gotovih strategija za 2021. koje jednostavno - ne poznajemo jer iz raznih razloga kao da nismo dovoljno zainteresovani da "smatramo i razmatramo" kao i drugi ljudi sve i svašta o tome kako će nam izgledati budućnost.

Devojčicom se rodiš, ženom postaneš, najčešće onom i onakvom kakvo društvo u kom se rodiš smatra da treba da budeš.

I dečakom se rodiš, a muškarcem postaneš, onakvim kakvo društvo u kom se rodiš smatra da treba da budeš. I samo liči da ne možeš da biraš ni jedno ni drugo.

A u stvari samo jedno stvarno ne možeš da biraš - to da li ćeš se roditi kao devojčica ili kao dečak.
Ali da li ćeš stvarno postati pravo ljudsko biće, žena ili muškarac svejedno , to ipak biraš. I to je izbor s kojim živiš i ti i svi oko tebe, ali je - izbor. Slobodan.

 - 60 godina dokumenata, događaja, promena, napretka, prepreka, rezultata, postignuća, izbegavanja, kršenja, podsećanja, učenja o tome koliko i kako su ljudska prava - važna -

Danas. 10.12., obeležava se Dan ljudskih prava jer je 10.12.1948. usvojena Opšta deklaracija o ljudskim pravima u UN, čiji se tekst na engleskom i srpskom može pročitati na sledećim internet stranicama :

"Universal Declaration of Human Rights"

"Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima" 

Tako je počelo, neposredno posle II svetskog rata, a nastavilo se u Helsinkiju usvajanjem Završnog akta tadašnjeg KEBS-a (danas OEBS-a, ili OSCE) koji smo i predlagali i glasali za njega. O ženskim pravima, (naravno kasnije) ,kako i koliko, može se pročitati na internet stranici "Globalizacija"

* blogorama kao panorama - pokušaj da jednim pogledom obuhvatiš i upiješ skoro sve

- prilog za podršku predlogu "najviše 70% muškaraca na mestima odlučivanja u vojvođanskoj i u lokalnim skupštinama u Srbiji" -

 Prisutnost žena na mestima odlučivanja u politici, ekonomiji, kulturi, obrazovanju, umetnosti, medijima, finansijama, gde god u društvu je prilično "mlada" tema na planeti Zemlji, traje tek jedan vek i formalni početak joj je u ženskim i radničkim pokretima sa početka XX veka, a obeležen je demonstracijama za žensko pravo glasa i jednostavnom i još uvek vrlo živom parolom "Hleba, mira i ruža". (UN su 8.mart na osnovu tih događaja proglasile "Međunarodnim danom žena", a osnivački akt UN je prvi dokument kojim se pominju ženska prava i ravnopravnost.)

XX vek je negde na planeti obeležen pojavom teorijskog i praktičnog feminizma (mahom Evropa, Amerika, Australija, ekonomski razvijen svet), zatim učešćem žena u pokretima protiv kolonijalizma i diktatura (Azija, Afrika, Južna Amerika) ili posebnim modelima jednopartijskih društava (socijalističke ili komunisitčke zemlje širom sveta). I svi ti procesi su se naravno menjali, prolazili razne faze, napredovali, gasili se pa ponovo stvarali, okupljali žene najrazličitijih "vrsta i opredeljenja", ali osnovnu ideju, ipak, nisu menjali. Diskriminacija je neudobna, žulja, vređa, ponižava, boli, snižava kvalitet svakodnevice i uvek je bilo i biće žena koje će se organizovati, steći potrebna znanja i veštine i kazati "ovako kako postoje društveni modeli za žene - ne valja, prijatelji, ne valja, hajde da malo to menjamo!"

Trenutno je i globalizacija praktično - završena. Imamo subjekte i objekte globalizacije i "ram za sliku XXI veka u kojem 10% populacije na planeti koristi 90% svih resursa na planeti" i još uvek nekako želatinozno i nejasno, ali ipak - uspostavljanje raznih novih pravila za koje ogromnoj većini populacije, i muškoj i ženskoj, nije baš sasvim jasno ko, gde, kako i zašto ih formira. I šta je sa društvenim modelom za žene u celoj toj slici.

To je jedan od razloga zašto je internet sjajna stvar. (oduvek mislim da će štreberi spasti svet, i lepota, naravno, ali od nedavno na taj spisak dodajem i - internet, ovaj i onaj koji će tek nastati)

A bez borbe se ništa ne dobija.