Nauče nas, nekako, da gnev i prenos gneva znače iskrenost, da samo kad „puknemo" i poput bujične vode krenemo da prenosimo svoj celokupni, čisti, ničim ublažen gnev zbog nekoga i nečega, nauče nas, (nekako, a pogrešno), da samo tada govorimo stvarno ono što mislimo i da je samim tim prenos gneva u svakoj komunikaciji - super, odobravamo ga većinski. I retko se zapitamo „a šta nam je doneo taj transfer gneva i kakvog se dobra od toga desi"? Uz gnev se idealno slažu jake reči, verbalni seks i pretnje, prezir, uz grmljavinu gneva utihne svaka volja za dijalogom, jer gnev traži monolog, traži samo ćutljivo uživanje većine koja je isto gnevna, ali „navijački", u tišini. Šta nam je slatka hrana za prihvatanje takve „etike gneva", za volju da gnevom iskazujući nezadovoljstvo zbog postojanja nekog problema, istovremeno a oprečno u stvari - sprečavamo rešavanje?

Jedna stara poslovica kaže „u srdita popa prazni bisazi" (poslovice naše kulture i inače su zlatan kovčeg mudrosti narativa koje su nam ostavile mnoge prethodne bezimene generacije, svo njihov iskustvo skupljeno u metafore, ali katkada se čini da ih retko čitamo) i odnosi se na običaj da se „popu nešto daje" za uslugu koju obavlja. Čini se da ni na same popove ova poslovica ne utiče - češće su srditi i u „svom pravednom gnevu" nego što drugačijim pristupom pokušavaju da u „svoje bisage" stave nešto, materijalno ili ne.

Šta nam je hrana za gnev?

Nezadovoljstvo, ugrožavanje naših etičkih stavova, nepravde, svedočenje posledicama tuđeg gneva, osujećenost, osećanje da smo u bezizlaznoj situaciji, trpljenje, kinjenje, mržnja, poniženje, osećanje bespomoćnosti, omalovažavanje, osećanje ugroženosti tuđim postupcima ili rečima, nedostatak našeg autoriteta kod onih za koje smatramo da moraju da nas slušaju, bespogovorno, često želja za osvetom i najslađa hrana od svih - neodoljiva želja da se „ispraznimo", da se gnevom „naspominjemo majaka i sve rodbine" onima ili onome što nas iritira, nervira, što nam smeta, ma koliko „sitno ili krupno" bilo.

ili

- o nekim razlozima zašto je "Maestro i Margarita" najlepša ljubavna priča i "novela famosa" XX veka -

ili

- МИХАИЛ АФАНАСЬЕВИЧ БУЛГАКОВ i reči o slobodi, herojstvu, ljubavi i smrti, reči koje izgovara lekar i pisac, sužanj i pobunjenik, satiričar i liričar, dvostruki čovek samo prividno izgubljen u komplikovanoj priči, u dvostrukom romanu koji je ništa više do metafora o traganju za jednostavnošću, za "sancta simplicitas" kojom je sve "jednostavno baš onoliko koliko treba da bude, ali nikako jednostavnije od toga" (A.E.) -

ili

- "Свежесть бывает только одна – первая, она же и последняя", a sve stvari koje nemaju ime, nemaju ni realnost i mogu da postoje samo u fantastičnim snovima u kojima žive i imaju ime zveri poput Behemota i Leviatana -

Ljudi ponekad zaboravljaju da stvari najčešće nisu onakve kakve izgledaju da jesu...i to je najveća, ako ne i jedina draž svih stvari.

Onima koji to neće da vide ne vredi pokazivati slike, ne vredi im čak ni pričati o slikama, već treba uzeti pregršt reči, hrpicu boje i pramenove podeljenog sna, treba ćutati i od svega toga samo napraviti sliku, napraviti realnost....i tada će biti glasnih koji će vikati "ne postoji ta napravljena slika, ne postoji, ne postoji!", ali i onda treba u ćutnji kupovati kale (ili kakvo drugo cveće) i iz zahvalnosti ih poklanjati ljudima koji umeju da sanjaju.Ljudima trebaju - bajke, trebaju im toliko snažno da najčešće nikako ne bi priznali koliko su im sve bajke, legende, mitovi, fantastične priče i opisi svege što ima ime, a ne postoji, koliko im je to sve nesavladivo potrebno da bi svakodnevica imala - boje. Sve boje čežnje.

- ovo je post na engleskom jeziku, skoro ceo....mada.... :)))) -

See?

Text on the image?

Is it plane english, or what?

The idea for this post came directly from Peter`s laws, nice and funny little list that can be found around on the internet.

And it is easier to find comrade Peter (and a lot of other stuff) than to check if  there are any new posts written by our comrades bloggers from FM b92.

Peter`s laws kažu:
1. If anything can go wrong. Fix it! (To hell with Murphy!)
2. When given a choice - take both!
3. Multiple projects lead to multiple successes.
4. Start at the top then work your way up.
5. Do it by the book…but be the author!
6. When forced to compromise, ask for more.
7. If you can’t beat them, join them, then beat them.

Noć muzeja"Umetničko produkcijska grupa Noć muzeja okupiće u maju čak 40 gradova u Srbiji s jednim ciljem - da stotinama hiljada građana priredi najbolju zabavu u gradu u kome žive!"

Noćmuzejsku zabavu 2009 iskusiće

- šta sve vidiš kad šetaš po Srbiji -

"Pešačenje" kroz Srbiju je vrlo korisno, ne samo zdravlja radi, već ako hoćete bilo šta da saznate o njoj, bez obzira da li  u Srbiji živite, da li je posećujete ili ste u njoj nekada živeli.Lekovito je za prirodne sklonosti ljudi da na razne tvrdnje odgovaraju sa "ma, koje?!" ili "ma, šta?!" ili "ma, nemoj meni pričati!".

Ne mora "nogama" (mada je najbolje), može i internetom, skoro sve

Šta je `teo i šta bi rek`o Friedrich Ebert? (a o nama s nama i njime sa nama, danas..)
U Bogovađi kod Valjeva se ove godine, od 01. do 08. Jula održava još jedna „Nedelja Socijaldemokratije", a  "Nedelja socijaldemokratije" je letnja škola Fondacije Friedrich Ebert koja okuplja učesnike i učesnice iz socijaldemokratskih partija, mlade aktiviste i aktivistkinje nevladinih organizacija i sindikata iz zemalja bivše Jugoslavije.

Cilj "Nedelje socijaldemokratije" je promovisanje ideja i vrednosti socijaldemokratije među mladima, kao i obuka u praktičnoj primeni političkih veština.

Projekat je započet letnjim kampom u Grabovu 2006. godine, a do sada su kampovi održani i u Zemunu (2007), na Paliću (2008) i u Bačkom Monoštoru (2009)."
Ove godine, letnji susret i letnju školu u Bogovađi, bojkotovaće mladi okupljeni oko grupe SD9 iz našeg regiona koji kažu:

„Na osnovu koordinacije sa omladinama socijaldemokratskih stranaka iz zemalja bivše Jugoslavije donesena je odluka o povlačenju predstavnika i predstavnica Foruma mladih Socijaldemokratske partije iz Hrvatske, Foruma mladih Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine, Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine iz Srbije, Mladog Foruma Socialnih demokratov iz Slovenije, Socijaldemokratska mladine na Makedonija, Socijaldemokratske omladine u Socijaldemokratskoj uniji iz Srbije, Socijaldemokratske omladine Crne Gore, sa učešća na kampu "Nedelje socijaldemokratije 2010". „

Razlog povlačenja njihovih predstavnika je - prisustvo mladih iz SPS-a Srbije, koji su se odazvali pozivu FES-a i potvrdili učešće na letnjem kampu u Bogovađi.
Mladi iz SD9 iz regiona imaju stav da mladi SPS ne mogu biti u istom kampu u kom i oni i da im nije mesto u pozivu FES-a.
Inače su, naravno, za saradnju i dijalog i ostaju otvoreni za sve pozive iz FES-a, uz uslov da ne budu pozivani mladi iz SPS Srbije.

Neodoljivo slično kao jedan njihov stariji kolega iz političke stranke sasvim, sasvim daleko od ideologije kojoj su ovi mladi izabrali da pripadaju, a koji je tokom sednice Narodne skupštine rekao:
„Mi podržavamo dijalog, ali nećemo u njemu da učestvujemo".

ili

ODBROJAVANJE do još jedne nove, novcate Nove godine širom sveta (a i kod nas)

Često zaboravljamo da živimo na dovoljno velikoj planeti podeljenoj na razne maštovite i neverovatne ljudske načine (mahom potpuno nepotrebno, ali takvi smo mi ljudi, volimo da mislimo da smo "vladari planeta i Univerzuma" - fascinating, rekao bi Mr.Spock, sa planete Vulkan na kojoj je sve skroz drukče nego na Zemlji), dakle živimo na planeti koja ima - vremenske zone, a one direktno utiču na to kome će Nova 2010., stići PRVA, a kome POSLEDNJA. A prvo smo se morali pokušati dogovoriti ŠTA je uopšte ta NOVA, kad počinje i zašto i koliko dugo traje, nezavisno od toga ko će biti onaj koji će reći "moja je, moja je, prvi sam je vid`o!"(ljudi imaju i tu neobičnu sklonost da misle da oni poseduju neko posebno svojstvo da određuju ŠTA je vreme, a ne da je - obrnuto, ali to je sasvim druga priča). DakleM - ova NOVA, prvojanuarska kakvu volimo i poznajemo relativno je mlada ljudska izmišljotina, tek par vekova, negde od XVI veka, pa polako kroz stotine godina nekako kao - skoro svi smo prihvatili da je to dobro merenje vremena i dogovorili se da je 31.Decembar / 1.Januar Dan / Noć koji svi ravnopravno i skoro ravnomerno dobijamo kao šansu za - novi početak, za vreme kad je poželjno i dozvoljeno biti pun nade, raspoložen, radostan, bezrazložno srećan i svima drugima oko sebe od srca želeti - sve najbolje.

Zašto to isto ne radimo i drugim danima - ne bih umela da odgovorim.

- prilog za pohvalu tuđih reči koje nalazimo u knjigama -

"Škola, braćo, škola, a ne zvona i praporaca!" - Dositej Obradović, davno

Verovatno svako od nas  ima "svoju" omiljenu knjigu, citat, neku opštu poruku dobijenu, pa usvojenu od tuđih reči nađenih u knjigama na koje nailazimo sasvim slučajno. Tek vremenom većina počinje da "pravi planove" o tome šta, koga i kada čitati, tek vremenom  počinje da se raspituje

- beleška o razlozima, motivima i  nesavladivosti ljudske potrebe da negativno definišu druge i da se, često s nepodnošljivom lakoćom, rugaju drugačijima od sebe samih smatrajući da tako "ispadaju bolji", beleška o teoriji "prirodnosti" netrpeljivosti prema različitima i "neprirodnosti" regulacija, propisa i zakona koji ponašanje zasnovano na takvoj netrpeljivosti  zabranjuju -

Koliko rasprava nam treba da bismo razumeli da se u pravilima o poštovanju i uvažavanju drugačijih od nas samih radi o elementarnoj ljudskosti mnogo više nego o zakonima koji su tek nedavno (pre nekoliko decenija) doneti e da bi zabranili da se prema tim, drugačijim od nas po bilo kom osnovu, ophodimo i ponašamo ikako drugačije nego kao  prema ljudskim bićima?

Zašto se smatra prirodnim, impulsivnim i instinktivnim da ljude drugačije od nas tretiramo kao "manje važne", "nepoželjne", "nejednake s nama", kao neke koji samo zato što su različiti od nas moraju biti marginalizovani, "sklanjani od očiju", isključeni iz raznih društvenih aktivnosti od rođenja?

Zašto je potrebno zakonima propisati zabrane ponašanja zasnovanih na takvim predrasudama i dogovarati obrazovanje od najranjih uzrasta u nekom društvu da bi se takvom dogovorenom, propisima utvrđenom kulturom prema drugačijima omogućilo da budemo ono što za sebe, po prirodi stvari, smatramo da jesmo - ljudi?

Koliko poruga, verbalne agresije, bahatih postupaka raznih nas treba da prođe da bismo zaista, primetno i merljivo promenili svu tu kulturu netrpeljivosti koju branimo svojom "ljudskom prirodom", tradicijom i naučenim stereotipima tvrdoglavo "braneći neodbranjivo" jer smatramo svoje pravo na mržnju prema drugačijima - takođe ljudskim pravom? Da li je to pravo na mržnju i netrpeljivost stvarno - ljudsko pravo?

Danas je u Novom Sadu, u 51 godini preminuo Miloš Jovanović Hamer

"Ljudi od zemlje"

 Mi smo Ljudi od Zemlje i Nebom se pokrivamo.

Iz nas raste poljsko Cveće i zelena Trska kuću da pokrije.
Mi smo ljudi od Zemlje i od Zemlje se nanovo napravimo.

Mi imamo atar Srca i u njemu jednu Ružu s kraja Sveta.
Kroz nas Vetar duva. Mlinove da tera i Reku da uspava.

Ne diraj me u te moje oči od Blata videćeš ono što se ne vidi.
Ne diraj me da se ne uplašiš od te Tišine.
Mi smo ljudi od Zemlje i iz nas Planina naraste.

Ne diraj me, napićeš se od te Rakije dudove pa nikad nećeš zaspati.
Evo ti jedan dlan Žita, daj mi kap Vode.
Evo ti dva Suncokreta i More što ga ne vidiš.

Ne diraj me u tu moju Kosu ostaće ti ruke od Trnja izbodene.
Ne diraj me uješću te Zubima od Kukuruza.

Iz mene Bagrenje procveta i cela jedna Livada.

Mi smo Ljudi od Zemlje i od Zemlje se nanovo napravimo.

(M.J.H)