Bilo je to pre par godina. Saša i ja smo dobili poziv da gostujemo u Norveškoj, u saradnji sa Tuti organizacijom u Falstad memorijal centru.

Sve što smo znali je da je to bio logor za

Nisi sama, a istina je drugačija, jer tada upravo tada jesi sama.

Sama si kada si nevidljiva, sama si kada kažeš Ne, a na tvoje Ne, presija ne staje.

Sama si kada skupljaš deliće i ustaješ posramljena, iako nije do tebe, jer si zaista rekla Ne i ne znaš i ne shvataš i ne možeš da pojmiš, zašto nije prestala presija.

Sama si dok hodaš gradom, selom, putem. Sama si dok pokušavaš da dođeš do vazduha, gušeći se od straha i bola.

Nekada davno, pa baš i ne tako davno, pre desetak i nešto godina, bio je jedan mladić. Imao je u to vreme oko 17 godina i završavao je srednju školu, e kao i u svakoj priči mladić je imao i devojku, sa kojom se tajno viđao u Beogradu.

Svaki vikend je putovao iz unutrašnjosti  u Bg. Svaki vikend joj je ispod Savskog mosta od latica ruža i sveća pravio iznenađenja i svaki vikend se vraćao u školu srećan.

Mladić je sanjao kako će se