Pretpostavljam da je g-đa Paula Thiede, na kraju prošlonedeljnog «Utiska», bila sigurna da OEBS nije institucija koja nama može da pomogne, a da bi po jedan psihoanalitičar na svaku glavu učesnika u javnom životu bio minimum od koga bi morali da krenemo. Razmišljao sam o ovome dok je zamenica šefa Misije OEBS-a u Srbiji, ljubazno i uz osmeh pokušavala da odgovori na postavljena pitanja. Obratite pažnju: uz osmeh. Da li je osmeh u «Utisku nedelje» i vama zasmetao?

Taj mi je osmeh zamaglio sopstveni utisak. Kako čovek da podnese toliko odsustvo mržnje

Protekle nedelje igrala se utakmica između vlasti i opozicije, ona tradicionalna koja se u demokratskim zemljama igra neprestano, i još se uvek prebrojavaju mnogobrojni pogoci u obe mreže. Zna se samo jedno - svaki od pogodaka bio je čist autogol.

Autogolovi DS-a bili su efektni. Stranački izbori kad im vreme nije. Demonstracija nedostatka empatije i solidarnosti. Stavljanje parcijalnog interesa iznad opšteg. Đilasov argument da, eto, i Skupština radi, bio je takođe autogol. Jer radi i Pošta, ali Pošta neće sutra ići na izbore. A ni Skupština kao

 (Ovaj sam tekst sačinio, ima tome desetak i više dana, ali me je sticaj meteoroloških okolnosti sprečio da ga objavim u dnevnoj štampi kako sam planirao. Ipak, evo ga stavljam na blog, čisto da se ne baci.)

Odmah da kažem, potpuno se slažem s Perom Lukovićem: ne verujem u objektivno novinarstvo. U objektivno informisanje da, ali samo donekle, U smislu, kad se desio zemljotres, gde, koliko Rihtera i slično...već kod tumačenja posledica, iz sektora objektivnog zagazili bi u subjektivno, a kamoli kad su u pitanju novinarski tekstovi analitičkog

Ideju za ovaj tekst dao mi je Draža Petrović koji je u utorak u "Danasu" objavio svoj dnevni aforizam: "Ne zna se šta je gore - zarađivati na nesreći ili na nesreći skupljati političke poene."

Nije ovo usamljeno mišljenje to jest nije Draža rekao nešto sasvim novo i neobično, jedino je to malo veštije sročio. A nije ni ova katastrofalna poplava prva elementarna nepogoda tokom koje se političarima zamera da odlaze na ugrožena područja "kako bi se slikali", kako bi "skupljali jeftine političke poene" i da bi "zloupotrebljavali tuđu nesreću

Opozicija u Srbiji nikad nije bila slabija, barem ne od ponovnog uvođenja višepartizma 1990. Ovo se ne odnosi toliko na broj poslanika, jer je te godine tadašnji DS imao samo sedam poslanika, koliko na nešto drugo.

Naime, na izborima 1990. imali smo ubedljivu dominaciju SPS-a kome se suprotstavila nejaka opozicija; sedmorica poslanika tadašnjeg DS-a, uz još nekolicinu iz SPO-a, predstavljali su dašak slobode i nagoveštaj promena u do tada jednoumnoj Srbiji koja je pokazivala ozbiljnu želju da to ostane i nadalje.

Današnja situacija sasvim je drugačija: vladajuća,

Prošle sam nedelje, ispred TV ekrana, razmišljao da li bih ja, da sam kojim slučajem narodni poslanik, glasao za Vučićev ekspoze.

Pokušaću da elaboriram tok svojih misli i primisli, nada i strepnji, međutim, najpre da kažem:

Da, glasao bih.

Zašto?

Pa pre svega zato što se vidi da se mandatar potrudio da napiše sveobuhvatan program. Dakle, vidi se trud. Potom, očigledna je ambicija. Mogao bih da zakeram i kažem da novi premijer pridaje previše pažnje kvantitetu, ali izgleda da mu je to u karakteru. To

Dobio sam poziv od zamenika javnog tužioca g. Ratka Markovića da dođem u Više javno tužilaštvo u Beogradu, u svojstvu svedoka, a u slučaju Spiska „Naših“, tačnije, u postupku koji se vodi protiv osumnjičenog tog i tog, tu i tu, tad i tad, zbog krivičnog dela Rasna i druga diskriminacija iz člana 387 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika.

Gospodin zamenik tužioca u pismu me ljubazno obaveštava da ukoliko se ne odazovem, mogu biti prinudno doveden ili kažnjen novčano sa 100.000 dinara. S tim u vezi javilo mi se, pretpostavljam opravdano, pitanje: šta ću ja Višem javnom tužilaštvu? Šta se od mene očekuje?

 Ovo je intervju koji je danas (12.4.2014.) izašao u "Našim novinama", pod naslovom "Nisam i neću preći u NDS".

10258999_10202777391088836_838566398735024339_o.jpg

Iako u mnogi očekivali, prilikom raskola u DS-u niste otišli kod Tadića, već ste ostali u DS-u. Čijoj ste ideji naklonjeniji sada, ostajete li uz Dragan Đilasa?

Nisam prešao u NDS, niti planiram. A što se ideja tiče, stvar

Prenosim ovaj tekst sa sajta organizacije "Naši", bez dozvole autora.

U kontinuiranoj borbi koju Srbija vodi sama sa sobom već desetlećima – ništa novo. Borba traje, ishod potpuno neizvestan, a linija „fronta” prolazi kroz srpsko društvo praveći civilizacijski hijatus. 

Linija rascepa, istorijski gledano, nekada je bivala definisana strankama ili pojedincima koji su svojim delovanjem obeležili vrednosti za koje su se zalagali. Jedni za „tradicionalno”, drugi za „moderno”, jedni za napredak, drugi za status kvo, jedni za Istok, drugi za Zapad... U različitim istorijskim prilikama različite su teme bivale predmet spora sukobljenih struja. No, ono što je zanimljivo, u prošlosti je linija uvek bila jasna, znalo se koje organizacije, stranke ili ličnosti zagovaraju koju opciju, dok danas to već nije slučaj.