Euforični glas iz telefona:

- Srećna Nova!  I želim ti sve najbolje u nastupajućoj Godini! :)

Glas kao iz bureta: 

- Znam. ... Noćas si mi već poslao neki cirkularni SMS. ... Sve si tamo lepo objasnio. A i da nisi... Zašto bi ti meni želeo nesreću? ... Kapiraš? ... Nema razloga...

- Majstore, od sabajle si vickast. Kako si proveo najluđu noć? :)

- Izvini ... mislim, ... zašto ti mene zlostavljaš? ... I ko još normalan kaže NASTUPAJUĆA GODINA i NAJLUĐA  NOĆ??

- Koj ti je? Zvao sam da ti od srca čestitam! :)

- Pazi, volim i ja tebe pa te ne napadam... Stvarno ne kapiram šta te je navelo da me budiš prog januara u deset ujutru.

- Deset i dvadeset ... odnosno - ček da vidim - deset i davdeset i sedam. .... Jebote, kakav ti gadan deda rasteš. :)

- Nije nego sam maločas legao i baš pokušavam časkom da odmorim... Pojma nemam zašto sam tako zaglavio. Bilo je skroz trulo. ... Izvini što ovako govorim, suva su mi usta ... A i cirkao se neki lažnjak šampanjac, pa me malo boli glava. ... Kako si se ti proveo?

- Super. U krugu porodice. ... Ajd idi, odmori. :)

- U tazbini, znači?... Aha... Zato si ti tako poranio.

- Aha... Aj onda ...

- Alo! Čekaj! Dećeš kad je najlepše:)

- Sine! Si-ne! Jel me čuješ? Kakva je to galama?

- Kaži, tata!

- Da ne znaš slučajno gde je moja crna košulja? Ne mogu da je nađem a..

- Molim?? Slabo te čujem!

- Kažem, da li znaš gde je moja crna ...

- Tata, izvini, ali stvarno te ništa ne čujem. Ovde je velika galama. Jel mogu da te zovem malo kasnije?

- Ok, ok, zovni kad budeš mogao. Ćao.

Malo kasnije.

- Tata?

- Ja sam. Kakva je to bila buka?

- Ma ništa... Bio sam s drugarima u radnji. I neka senjora je pričala neke gluposti.

- Kakva senjora?

- Neka žena. Nešto smo joj smetali.

Onomad, upoznam neku kozularnu službenicu, sitan šraf u državnoj mašineriji jedne od manje uticajnih zemalja EU. Mlada,  vedra, ponosna na svoj otvoreni duh i glavu, koji su je nagnali da za razliku od nekoliko kolega iz ministarstva prihvati da službuje u Beogradu. Prosto joj se sijalo ono bucmasto lice od silnog uzbuđenja.

Već nekoliko meseci kasnije počele su da mi stižu priče da od nje većeg zlotvora na viznom odeljenju nisu imali. Da

Recimo, hodaš gradom i saznaš da su na trgu, kojim prolaziš često, nekada davno ubijeni otac i sin - kralj i prestolonaslednik. Tako makar tvrdi vodič dok, kao dokaz, turistima pokazuje ožiljak od metka na obližnjoj fasadi.

Ima dosta metafízike u razmišljanju ni o čemu.
Šta ja mislim o svetu? Otkud znam šta mislim o svetu! Da se razbolim, onda bih mislio o tome.

Šta mislim o stvarima? Koje mišljenje imam o uzrocima i posledicama? Šta sam meditirao o Bogu i o duši i o postanju sveta? Ne znam.

Za mene je misliti o tome zatvoriti oči i ne misliti. Navući zavese na prozoru... (ali na njemu nema zavesa).

Misterija stvari? Šta ja znam šta je misterija!... Jedina misterija je to što neko uopšte razmišlja o misterijama.

Sin: Opljačkan sam!

Otac: Šta su ti uzeli?

Sin: SVE! Sve što sam imao! OSAM EVRA!

Otac: Ko ti je uzeo OSAM EVRA?

Sin: Ciganin na ulici.

Otac: Naš?

Sin: Ma jok, Sigano.

Otac: 'Beš pare. Čuvaj zdravlje. Gde je to bilo?

Sin: Još je i niži od mene. Ima kraće ruke.

Otac: I kraće noge. Ne može da te stigne.

Sin: Ti, izgleda, ne shvataš koliko je to poniženje.

Čuvar stada

V

Ima metafízike, i to dosta, u razmišljanju ni o čemu.

Šta ja mislim o svetu?
Otkud znam šta mislim o svetu!
Da se razbolim mislio bih o tome.

Šta mislim o stvarima?
Koje je moje mišljenje o uzrocima i posledicama?
Šta sam meditirao o Bogu i o duši
I o postanju sveta?
Ne znam. Za mene je misliti o tome zatvoriti oči
I ne misliti. Navući zavese
Na prozoru (ali na njemu nema zavesa).

Misterija stvari? Šta ja znam šta je misterija!

Svašta se događa na ovome svetu. Priznajte, čitaoče, da vredi biti ovde. Teško bismo u nekom drugom kutku Vaseljene našli raznolikiji spektakl, predstavu krcatiju dramskim obrtima, zamršenim situacijama, neočekivanim preokretima, lažnim rešenjima i neblagovremenim počecima. I pričama. Pisci naučne fantastike do sada nisu uspeli, makar koliko je meni poznato (a moram se pohvaliti da o tim stvarima ipak ponešto znam), da stvore svet koji bi se po ekscentričnosti mogao

kuhinja, četvrtak 11:04
sin: »tata, mislim da nisam otišao u školu«
otac: "misliš?"
sin: "aha... proliv ili slava?"
otac: "proliv, slavu smo imali pre dva meseca"

otac je nekompetentan ali voljen roditelj. ne može se sve.

Pričica za vikend

Godina 1683. bila je posebno teška godina za Katarinu, kraljicu Engleske. U jesen je umro je njen voljeni brat Alfonso III kralj Portugala. Zato je kraljičin dever, vojvoda od Jorka, koji je tu vest primio dok je bio na vojnom pohodu u Americi, jednu od kolonija koje je usput osnivao nazvao po svojoj snahi kraljici. Queens. Da nije deo Njujorka, Queens bi opet bio višemilionski velegrad.

Preko