Kada mi je prilikom upoznavanja u zvaničnoj prilici, jedna ugledna gospođa rekla:
- Čula sam za Vas. Vi ste blizak prijatelj s mojim unukom i on često i jako lepo priča o Vama.
skroz me zbunila. Nije baš devojčica, ali ne može da bude baba nekom mom drugu, nema šanse. Blenem. Gospođa se smeška - vidi da nemam pojma o kome govori.
- Moj unuk Filip? Vaš prijatelj?
Panično listam bazu podataka u glavi ... processing ... processing ... processing ... I napokon povežem. Gospođin unuk je moj komšija s kojim sam baš dobar! Jedino što se retko viđamo, jer radnim danom on rano leže, jer ujutro ide u zabavište a vikendom obojica imamo druge društvene obaveze. Ali kad se sretnemo, odlično se družimo i super se ispričamo. Zbližava nas to što smo skloni gafovima.
Jednom prilikom, bili smo u restoranu i baš smo fino pričali kad se Filip, neočekivano, upustio u razgovor s kelnericom:
- Jel ti u stomaku imaš malu bebu?
- Nemam, ja sam debela. - kelnerica u tom trenutku gubi sve simp
Ja sam tek svedok, sasvim slučajno. Za sve bi bilo bolje da nisam tu gde mi nije mesto.
Onoga koga sam pre godinu-dve pretnjama i na prevaru privodio na kupanje, sad ne mogu da iščupam iz kupatila. A kasnimo. Već bi trebalo da smo kod Rastka, a još nismo ni krenuli. Odnosno, već smo bili krenuli, već smo bili na vratima kad je Lepotan prilikom poslednje estetske provere u ogledalu shvatio da mu je kosa - citiram - „jeziva" - ta je odlučio da ostavi oca i mlađeg brata da već obučeni čekaju pred vratima dok on ne sredi frizuru. Ne obazire se na oca - Aj, leba ti, požuri, nem, bre, smisla, čekaju nas... - i brata - Šta se džabe lickaš, ružan si. Pojavljuje se tek posle male večnosti, ovoga puta kao zadovoljan pravilno uštirkanim čupercima na glavi, po mom mišljenju potpuno istim kao i kada je ušao u kupatilo, a po njegovom daleko boljim, doduše još uvek ne savršenim. 
Sveti Lisabonac nije od onih namrgođenih svetaca, što kada se naljute umeju da budu strogi, pa čak i surovi. Dobroćudnom svetom Antoniju nijedan zadatak nije suviše sitan i nijedna molba besmislena. Zato na njega računaju gladni, kljasti, siromašni i ugnjeteni. Na primer, zapaženo je da nema boljeg načina da se nađe izgubljena stvar nego da se obratite svetome Anti. Čak nije nužno da ste izgubili nešto zaista vredno. On će vam jednako pomoći pri traženju igle zapale u tepih, zaturenog venčanog prstena ili kad vam se dete izgubi među pijačni tezgama ili ne možete da ugledate auto na parkingu. Posebno je umešan u rešavanju porodičnih briga. Uvek je tu da vam pomogne da nađete sebi bračnog druga, da rešite kućne razmirice, da zaimate dece. Ali ljudi kao ljudi, umeju da zloupotrebe dobrotu. Matore devojke znaju da, kad već izgube nadu da će se udati, okrenu sveca naglavačke i priprete mu da ga neće postaviti na noge sve dok im ne nađe čoveka po njihovom ukusu. A one udate kojim Bog ne dâ poroda, umeju da iz naručja svečevog ukradu malog Hrista i ne vraćaju mu ga dok ne zanesu. 
Uspešno čuvam decu, tuđu i svoju. Sve radnje radim. Zabavljam ih, uspevam da ih nagovorim na nemoguće - da se okupaju, da spavaju, da jedu, da uče. Čuvam i pse. S njima je još lakše nego s decom. Zašto onda ne bih umeo da pričuvam mačku? Mačka je najmanje zahtevna. 
