Sabor Svetog arhangela Mihaila i ostalih bestelesnih sila 2007

Naveče

22:30 - Sam sam sa klincima. Malo sam lenj.

Plan za sutra: Decu u školu. Nabavka. Kuvanje s kućnjakom.  Aerodrom. Gosti.

22:35 - Zvono na vratima. Otvaram. Preda mnom raščupana komšika odozdo. Na njoj šlafrok preko pižame. Uplakana.

- Zašto plačete? – zbunjen sam. Ona jeca. Traži pomoć? Rekao bih da ne krvari.

(uradak na temu Kriza srednje dobi)

Ponekad, neki običan dan od koga niko ništa nije očekivao bude lep i prijatan i sve ti se namesti baš kako treba. Ponekad. Nema pravila.

A drugog nekog dana, umesto budilnika probude te neka kvrgava kolenca koje ti se veru po leđima ili majka koja te je rodila odluči da te pozove u praskozorje.

Brat Malagrida je u prestonici dočekan s ogromnom pompom. Dolazio je na poziv kraljice majke i mogao je da pretpostavi da će neko izaći pred njega, ali nikako nije očekivao da ga u luci čeka ovolika svita. Bulumenta neprilična dočeku jednog skromnog jezuite. "Grešnici" mislio je. Izmrcvarenom od prelaska okeana suočavanje s Lisabonom palo mu je veoma teško.

Biranim rečima su mu poželeli dobrodošlicu, iz ruku su mu

Pre neki dan ovdašnji parlament je izglasao zakon koji omogućava osobama istog pola da stupe u brak. Čestitke predsedniku vlade.

Pre svega par godina legalizovan je željeni prekid trudnoće. Uživanje bilo kakvih supstanci lakih i teških droga, alkohola i duvana nije krivično delo a pare koje su se ulagale u gonjenje izgrednika ulažu se u edukaciju. Smrtna kazna je ukinuta pre više od sto godina i nikome ne pada na pamet da lamentira što je nema. Ističemo se u novim i čistim energijama. Vojska je profesionalizovana. Uvedeno je obavezno obrazovanje od 12 godina.

Ko žuri i ne treba da se vozi dvadesetosmicom. Kad je vidite kako se, onako četvrtasta i žuta kao cirkuski vagon, ljuljuška na šinama, kako svaki čas krene pa stane, odmah vam bude jasno da biste možda pre pešice nego tom igračkom stigli tamo gde ste namerili. Opet, tramvaj je uvek pun. Ovi što ulaze i izlaze po usputnim stanicama su Lisabonci - penzioneri, domaćice, majke s decom, besposličari - njih je lako prepoznati: svikli na lepote gradskih četvrti kuda ih vodi put, dok se voze gledaju svoja posla. Ovi što su se okešali o tramvaj su klinci iz kraja - oni nigde ne idu, džabalebare i vožnja na papučici s one strane zadnjih vrata im više dođe kao ekstremni sport nego kao gradski prevoz. A ovi što su još na prvoj stanici uhvatili mesto pored prozora pa se voze s kraja na kraj linije, to su turisti.

Zamisli ovakvu situaciju:

1) Otac odluči da te vodi na dalek put, ali se zezne u proračunu i umesto za uskršnje praznike kupi avio karte i rezerviše smeštaj za vreme školske godine.

2) Za to vreme ministarku prosvete isprozivaju da je blaga, pa ona, u samoodbrani, uvede  zakon da ako prekoračiš određeni broj izostanaka, opravdanih ili neopravdanih, padaš godinu u školi.

3) Tebe ćale ipak odvede na put, pošto ukupan broj izostanaka ne prevazilazi ministarkin limit. Za malo.

4) Sit se izdosađuješ sa ocem, i taman je vreme da kreneš kući,

Špekulise se da je nemačka premijerka pozvala našeg premijera da ga pita da li može da joj učini uslugu. Kaže, dao joj njen ortak Sarkozi ideju da kod nas sazidaju izbegličke centre. I tu se ja setih pokojnog Šabana Bajramovića, kako je to mudar čovek bio.

Urbana legenda veli legenda da je svojevremeno Exit pozvao Šabana da im peva. Izvelii ga na pozornicu, na tonsku probu, pa mu kažu: "Ovo je tonac, ovako su ti svetla, tamo ti je mikseta, evo su

Onomad, upoznam neku kozularnu službenicu, sitan šraf u državnoj mašineriji jedne od manje uticajnih zemalja EU. Mlada,  vedra, ponosna na svoj otvoreni duh i glavu, koji su je nagnali da za razliku od nekoliko kolega iz ministarstva prihvati da službuje u Beogradu. Prosto joj se sijalo ono bucmasto lice od silnog uzbuđenja.

Već nekoliko meseci kasnije počele su da mi stižu priče da od nje većeg zlotvora na viznom odeljenju nisu imali. Da

Bašta porodične kuće u Beogradu. Majka, otac i sin - čovek u svojim ranim četrdesetim u višednevnoj poseti roditeljima. Neobično toplo prepodne. Sede u trščanim stolicama, u senci, kao u ruskom romanu. Čitaju novine, svak svoje.

Sin: Čudno ovo vreme. Tek jedanaest sati, a omorina. Sve mi se manta.

Mama: Ti si na mene. Imaš nizak pritisak, Oćeš opet da ti izmerim?

Sin: Nema potrebe, mama. Samo mi dolij još malo kafe, molim te.

Otac kao glava porodice ima prvenstvo nad