B92 Blog

Ne znam sta da kazem, osim da je ovo potpuno nenormalno

 Ucenik tukao profesorku

EDIT: Posto je snimak skinut sa jutjuba, evo kako je bilo:Ucenik, ko od stene odvaljen, stoji ispred profesorske klupe i smeker nece da se pomeri dok mu prof. ne pokaze dnevnik. Ona nece da mu ga da, on se tu muva i pokusava da joj ga uzme. Onda u jednom momentu, ona ga odgurne da bi prosla, jer joj on sve vreme blokira prolaz, a on je onda bokserski opali po glavi. Onda pritrce drugi djaci da ga obuzdaju, ali on se otrgne pa je udaari jos jednom po glavi, a onda jos jednom, pa joj onda otme dnevnik i baci ga na pod i prilicno ga osteti. Tada ga ostali vode iz ucionice. Ceo snimak traje pet minuta

 I nismo za bolje od Kurira. Podrska Luki i Olji.

 Jedan je Spiridon

ps .

There's no such thing
As a harmless joke
There's no such thing
As a gentle toke
 

EDIT: Blog o tome kod 4krofnice

Jedna od onih monstruoznih Slobinih institucija, rezimski novinari, bice procesuirani zbog huskanja na ratne zlocine tokom ratova na prostoru bivse Jugoslavije, devedesetih godina. I dobro je da je tako! Cak i da se nijedan ne kazni pravosnazno, verovatno usled nedostatka dokaza, dobro je sto ce se procesi odvijati. Mozda utehu necemo imati mi, kolateralne zrtve Miloseviceve strasne propagande, niti njegove direktne zrtve s ove ili one strane Drine i Dunava, ali ce mozda buduci novinari dobro morati da se zamisle pre nego sto hipnotizerski krenu u poslusno klimanje glavom i sejanje najgoreg oblika etnicke mrznje. Mozda ce ovaj sud, ako ga bude, uraditi ono sto lustracija (iako je donet zako) nije. 

Evo teksta.

Jednom prilikom, u prvim post-petoktobarskim danima, bili smo, mi novinari Danasa i mnogih drugih medija, na jednom prijemu. I tako, dok smo cavrljali o kojecemu, prilazi nam jedno zlokobno, odvratno lice s RTS. Covek

Kada ce nasi novinari shvatiti da izvestaj nije puko hronolosko ispisivanje cinjenica?

Cesto dok citam strane novine ne mogu da se zaustavim. Uzivam u nacinu pisanja, metodologiji, metaforama, realnoj slici koju izvestac daje. Isto tako cesto dok citam nase novine, nebitno koje-uglavnom sve, cesto uhvatim sebe kako samo prelistavam strane, kako citam vec procitane vesti od sinoc sa weba, apsolutno identicne bez i jedne nove recenice, nekog zareza,.novog reda. S istom slovnom greskom. Puko prepisivanje agencijske vesti, napisano bez ikakve emocije. I onda, se takvo saopstenje, izvestaj, vest, stavi na papir. Bez zelje da se doradi, ili ne daj boze da se napise na svoj nacin. A izvestaji, vesti, a cuvenih "pet  W", a zelja da se ostavi sopstveni pecat na nekom tekstu. Nema toga odavno.

Sledi prikaz kako jedna beogradska ugledna novinaska kuca izvestava s sinocne finalne utakmice izmedju Barcelone i Manchester Uniteda, a kako jedna dablinska novinska kuca:

1. Ugledan beogradski

Can you see the working classes
Trudging through their days
Time goes slowly when you're only waiting
Till the sun turns black

Can you see the wise man simply
Living, loving quietly
Every breath he takes eternity
Till the sun turns black

dvaput 5, triput 6, cetiri puta 7, triput 6, triput 8, triput 6, jednom9, jednom 5, dvaput 3, jednom 9, cetiri puta 7, triput 7, dvaput 2, triput 4, jednom 5, jednom 2

---------------------------------------------------

ps. 

ko provali sta je pisac hteo da kaze dobice kitu kosovskog bozura!

Kao i milion puta dosad, nekima je zabavnije da troluju i hvataju se za svaki zarez i uzvicnik, nego da diskutuju na temu. Do pre mesec i po dana ni jednog bloger anisam obrisao niti banovao. A onda sam poceo, jer vise nisam hteo da trpim. Moja stvar moje pravo.

Danas sam resio da banujem 

vracarca (salonskog nacionalistu, zbog eklatantnih vredjanja i laganja na moj racun o temama koje smo odavno prosli

d_sandica (zato sto je nekoliko puta branio lik i delo ratnih zlocinaca i sto svaku temu pokvari mrznjom prema svemu sto nije srpsko)

schweppes92 (zbog konstantnog vredjanja)

a voleo bih da na mom blogu vise ne dolaze sledeci:

alselone, domazet, behemot123, ipsi, filvas, purenjak, baroniknez, vanja.t, libkonz,  ivana23, wukadin, doriangrey87, necudavamkazem,mostarac, mikimedic, eizo...

Ovi ljudi, eklatantno sire deinformacije, lazi, vredjaju i omalovazavaju. Ovi ljudi su svaki put menjali tok diskusije, tj. radili sve sto im se svidja. Zato, ako sami ne napuste moj

Sta bi ste uradili kada doktor ne bi hteo da vas pregleda samo zato sto ste druge vere ili nacije, kao sto to nije hteo da uradi doktor Igor Teodosijevic, iz Urgentnog centra. Ovom nacistoidnom coveku nisu se svidela dva imena - Mensura i Sanela, sto je bilo dovoljno da opere svoje upraljane srpske ruke i okrene svoja ledja zenama kojima je bila potrebna urgentna pomoc, ali koje od njega nisu mogle da je dobiju jer nema cista krvna zrnca koja odgovaraju njegovom sentimentu.

"Šta je ovo danas... Mensura, Sanela... u kojem gradu ja živim... da li je ovo Beograd ili Teheran", zaurlao je Teodosijević naočigled svih prisutnih pacijenata i medicinskog osoblja, prenose E-Novine (koje u ovom slucaju nisu tema za komentarisanje, pa molim mlade srpske klerofasiste i sto bi rekao moj dobri drug "salonske cetnike" s bloga da se uzdrze u tom smeru.

Web dnevnik prenosi da je Mensura cekala dva i po sata da bude primelje

Često se pitam kada je sve počelo. I tada, dok vrtim film, svog detinjstva, svatam da sam muzikom postao trajno zaražen u periodu izmedju 5-10 godine, kada sam odlazio s rodteljima kod svojih prijatelja i tamo slšao kako tata i njegova ekipa svira gitare. Bilo je tu pored gitara i manodlina, tamburica, kontrabasova, daira. Sviralo se sve i svašta. Uglavnom bi se počelo s klasicima: The Beatles, Rolling Stones, The Animals etc, a kako je noć uzimala pod svoje pevale su se starogradske i sevdalinke. Nekoliko godina kasnije nekako se sve to raspalo, i nije više bilo muzike, niti je bilo tih prijatelja, a život smo nastavili da krckamo, mama, brat i ja.
Bile su to tužne godine deteta u pubertetu. Godine pune gneva, ali i godine izazova. Tumaralo se po prostorima kraja u kojem sa živeo, tražio pijatelje i našao ih. Nekako, ni sam ne znam zašto, ali verovatno zbog već pomenutih noći s gitarom, i ja sam nesvesno izabrao prijatelje kojima je muzika bila baza za život.