Da li vam je ikada bilo frka da slucajno fljusnete neku istinu povuceni velikom citanoscu i trenutnim licnim raspolozenjem i napisete "Blog posle koga nema vise nazad"? Ili blog posle koga vise nista nece biti isto?

Ili blog posle koga vas vise nece oprati ni Dunav ni Sava?

Ili posle koga ce neko reci - Jel procita ti ono sto Spira sinoc napisa? Ja sam bio u soku. Nikada to ne bi reko za njega ...

Jel vam palo na pamet? A?

pise: AlexDunja

A znam da znate onih devet Zevsovih kćeri.

njihov je posao da nadahnjuju  slikare ,

muzičare i pesnike ,i štite njihova dela.

nije čudo da im je mati titanka Mnemozina,

boginja pamćenja. (ima u Hadu reka koja nosi

njeno ime, i kažu, da ko pije iz te reke, zna i pamti sve, zauvek.)

Danas sam gledajuci jedan zanimljiv intervju ponovo poceo da razmisljam o necemu sto me lagano kopka vec duze vreme. Da li postoji nekakva logika u tome da su veliki broj "uspesnih" ljudi u Srbiji deca vojnih lica (mahom visih po cinu)? Govorim o relativno starijoj generaciji ciji su ocevi uglavnom bili prvoborci ili udbovci. Taj spisak je toliko sirok da bi mi bilo tesko da nabrajam ali recimo od Milana Mladenovica pa sve do Arkana. Da li tajna lezi u tome da su pukovnici i generali predstavljali visu klasu cija su deca imala tu "odskocnu dasku" ma cime se bavili? Bregovic, Dzoni Stulic, Kosarkas Kapicic, Zdravko Colic (ako se ne varam) zatim Kusturica (isto nekakva bezbednosna agencija) ... Talenat je neosporan ali kako to da se uvek poklopi sa cinjenicom da je tata bio pripadnik JNA ili MUP-a?

Procitah danas vest da su se sreli i lepo ispricali Dodik i Ceda Jovanovic. 

Idu dva coveka (u vicu originalno cetinjanina) ulicom, prilazi im stranac i pita (dok ga oni sve vreme tupo gledaju): 

do you speak English?

parlez-vous français?

sprichst du Deutsch?

parli italiano?

hablas español?

Na kraju se covek okrete I ode.

Prvi:
-Jel vide ti koliko ovaj stranac govori jezika?

Drugi:
-Sto?! Jel mu to nesto pomoglo?