Moja baka mi je uvek govorila: "Nemoj sine to da radis da te ne prozovu tako i tako". Meni bilo smesno ali sam veceras pricajuci pricu o nadimcima svojim klincima shvatio da je neko zbog nekakve sitnice stvarno dobijao "pecat za ceo zivot". 

Mile Roćko, kasapin iz Venca. 

Rade Sotona, postar koji je ima samo gornje prednje dve jedinice

Drakula, profa iz fizike.

Kenjomorac, klinac iz skole koji je uhvacen na delu dok je vrsio veliku nuzdu u jednom budvanskom plicaku.

Misirac, ciganin iz kraja.

Jeger, lovac iz jednog sela.

Mile Pipor,

Zasto samo za odabrane?

Pa zato sto me (pod jedan) za ove druge boli patka. Jednostavno receno.

Drugo, ako ne smatras sebe odabranim , onda nisi odabran za ovaj blog. Tehnicki receno.

Cemu ovaj pretenciozni nastup (Stosic je tu mnogo bolji od mene)? 

Iskrenost valjda!!! Svestan sam valjda sta stavljam na sto. Ako neko krene ovde da me podjebava, nemam izlaza osim da se iskreno pravdam. Zato je valjda i ovaj naslov takav.

Elem ja ovde hocu da obijasnim zasto ja iskreno mislim da su Pescanik i Natasa Kandic uvek bili u pravu!

Ovaj blog je trebao da ima sasvim drugaciji naslov, ali sam se u poslednjem trenutku predomislio.

Nije ovo moje tuzno pisanije u vezi sa ubistvom francuskog navijaca i ostalim prebijanjima koja su se desavala poslednjih meseci, vec je u pitanju nesto sasvim deseto.

Zena me zove na posao pre par dana i kaze: "Spiridone, moramo da razgovaramo." "Jel, sve u redu sa klincima?", pitam panicno ocekujuci da pocne da cita tekst sa zahtevom za otkupninu. "Jest, ali nasa dadilja Vlatka - nasa dadilja - ta zmijurina koja se vesto izigrava nevinasce."
"Sta je sa njom, da gluperda nije opet razbila nesto iz naseg "Villeroy Boch" servisa?"
" Pise blog o nama " monotono ce glas sa druge strane, kao da dopire iz katakombe. "O svemu sto je kod nas dozivela proteklih godina."

Au grand jamais

Suis-je parfois fragile ?
Ai-je vraiment le choix ?
M'arriverait-il d'être à cran tout bas ?
Pensai-je à la mort
Pour en fin arrêter
D'être si fort, sais-je au moins pleurer ?

Refrain :
Non jamais au grand jamais
Regardez, est-ce que je tremble ?
Non jamais, plutôt crever
Que laisser la vie me descendre.
Non jamais, jamais
Au grand jamais.

Cèderai-je dans mes bras
La place de ma guitare
A une bague au doigt
Ou à ces filles d'un soir ?
Suis-je d'effroi glaçé