al ga je pokidao Ambrozic ovde ... svaka mu cast!

U ovom gradu su bila i gora vremena, ali je uvek bilo i neke nade. I dalje verujem da ljude niko ne može da zameni, osim drugih ljudi, pa mi je jasno da su Branko Vukojević, Fleka, Đole Trip, Saša Mikrob, Robert Klajn, kao i Kosta, svaki za sebe i na svoj način donosili bogatstvo doživljaja grada i sveta, što smo sa njihovim odlascima u međuvremenu izgubili. Po njima se naše ulice nikad neće zvati, ali ćemo ih mi u sebi krstiti njihovim imenima kad god prođemo tamo gde smo sa njima stajali i sedeli.
U međuvremenu,

Kako bi zivot izgledao kada bi konstantno bio pracen muzikom u tvojoj glavi? 

I sad kao neko dobije posao u firmi koja radi monitoring ljudskih zivota preko nekih kamera integrisanih u klijenta i njegov zadatak je da mu pusta muziku prema situaciji u kojoj se ovaj nalazi. Kao u filmu ...

Danas trcim i razmisljam o jednom ljudskom fenomenu koji sam prvi put primetio za vreme bombardovanja, a koji sam kasnije nastavio da primecujem i kod nekih drugih zivotnih okolnosti. Evo o cemu se radi. 

povedite racuna da budete originalni.

Ilustrovano. 

Cao, ja se zovem Anita. Student sam trece godine glume (tacan naziv: ECOLE D'ACTEUR ET PRODUCTEUR DE CINEMA) u Lionu gde mi, buduci glumci, radimo po programu Konstantina Stanislavskog. Unapred se izvinjavam sto moj srpski jezik nije bas najbolji obzirom da sam rodjena i porasla u Parizu. Lion sam izabrala zato sto je mnogo pitomiji i manje stresan od ludila sa kojim sam se svakodnevo susretala u mom rodnom gradu.
Eto, toliko o meni =)

Razmisljam ovih dana o inspiraciji, pokusavam da je razumem da bih se jos vise divio tom najcistijem izdanku ljudske duse.