[Помисли нешто потпуно другачије]

Хемијски трагови на небу који трују народ? Тајна друштва која управљају светом? Људи као експеримент ванземаљаца? Божја воља којој смо подвргнути? Имаш ли и ти тај осећај да не управљаш својим животом? Да постоји негде нешто што ти не да да живиш пуним плућима? Шта ако смо у праву? Шта ако ... решење постоји?

[Волети ближњег свог]

„Опет те је назвао 'тата'?" - зачудила се. „Добро, имаш ти ту енергију... Сећаш се онда када само шетали, па почео ветар, па се ти сетио да га добро закопчаш. Гледала сам очеве око мене, ретко који има такав осећај за децу. Једва чекам да имаш дете..." - застала је, сама се збунивши сопственом реченицом. А онда ме је погледала очима пуним нејасноћа.

[Волети ближњег свог]

„А плод Духа јесте: (...) благост (...)"
Посланица Галатима, 5:22

Од Аристотела, преко светских духовних пракси - Будизма, Јудаизма, Хришћанства и Ислама, до савремених поставки психологије личности, па и до њу ејџ техника самопомоћи, важно место човековог духа јесте благост.

За јачу љубав

Глад за додиром

Додир је храна. Додир је најстарије чуло код човека. Додир је потреба, пре него жеља.

Додир утиче на развој човека. Довољна количина додира води емотивној стабилности, већим интелектуланим способностима, па чак и јачем имуном систему. Постоје, изгледа, биохемијске разлике између људи у чијем искуству постоји обиље додира и оних код којих је додир мање заступљен.

[Искажи своју муку]

Ти си оно што ти окружење каже?

Двадесет двоје сирочади су поделили у две групе. Једну групу су чинили они са проблемом замуцкивања, а други без њега. Група са замуцкивањем је третирана позитивним говором тако што су хваљени за течност њиховог изговора. Група без замуцкивања је третирана негативним говором тако што су стално прекоревани за сваку грешку. Резултат је био да су деца негативно третирана задржала говорне проблеме током остатка живота.

[Буди против само буди човек]

[Твој став је живот другог]

[Сваки човек је важан]

„Све дакле што хоћете да чине вама људи,
чините и ви њима: јер је то Закон и Пророци."
Јеванђеље по Матеју, 7:12

Људски мозак је подешен да се повезује са другим људима. Када човек посматра другог, у његовом мозгу су активиране исте регије као код посматраног човека. Неуронски („огледални") механизми су ти који омогућавају појединцима да разумеју значење туђих акција, туђе намере и туђе емоције. Неуронаука је утврдила регионе мозга који су задужени за препознавање емоција других. Када човек посматра другог, он доживљава његове акције у себи и дели његове емоције. Овај неуромеханизам је основа људске повезаности и основа љубави према људима. Када се нека социјална веза прекине или ако наступи одбацивање, у мозгу се активира регија мозга која се активира и када се доживљава физички бол.

На фотографијама са одржаног Прајда 2010. године види се да је она која је чувала Србију тог дана била Жандармерија. Ја сам захвалан на том чину Жандармерије, јер одржавање Прајда има огроман психокултурни значај за Србију. 

[Подржи себе, подржи друге]

Већ неко време, Интернетом кружи позив да грађани Србије узму учешће у скупу који је планиран за крај маја. У једном скупу који се залаже за безакоње, у скупу који промовише удовољавање својим страстима и пороцима, у скупу који је - Парада Гордости. 

[Прослави различитост]

[Живети занос]

"Срећа је смисао и сврха живота,
мета и циљ човековог постојања."
Аристотел

Откад постоји, човек је у потрази за својом срећом. Обећање среће лежи у основи многих политичких, религијских, економских и других система. Осећај животног задовољства је разлог због ког људи газе кроз живот. Он даје смисао човековом животу и суспендује страх од смрти.

У потрази за својом срећом, различити људи посежу за различитим средствима, које им култура нуди, да срећу постигну. У покушају да унапреди потрагу за срећом, савремена психологија је дошла до рецепта за срећу. Основни састојак је:

Са мамурлуком у систему, све што сам успео да је питам било је: „Шта оно би синоћ?" Требало је да пристојно наздравимо за њен нови, тешко стечени посао. А онда ми је саопштила да је Ј. само рекао да су ме пукле емоције. Је л' она то хоће да каже да сам ја плакао пред њеним вереником? Како се бре тога не сећам? Па допешачио сам до куће. И то од пелинковца? Добро, од једне флаше. Ово ми је први пут. На тренутак сам се безразложно забринуо над губитком памћења. Нисам се испалио. Помињао сам „плавушу" и то је то. Ваљда сам и причао мало. 

И ко је уопште пустио Масима. То је последње чега се сећам. А како ми каже, онда су кренули и Џибони и Нина. Народњаци су закон. Хеботе, прошло је бре девет месеци. Који ми је...? То се питао и Ј. кад је видео њу да се сморила због мене. Због бола који ја носим. Па није се ваљда толико видело. Да, јесте. И Ј. би се сморио, него је он остао трезан поред нас двоје, па га држало у винкли. Лепо сам му нудио да му купим две дволитре.