B92 Blog

Evo ovako, u centru Novog Sada na ulici po trotoarima i dalje leže bebe. Ne, nisu same, sa mamama su, leže jedna pored druge na ulici. Mama prosi, a beba joj leži u naručju.

Ne znam da li sam ja pukla s mozgom ali meni je ovo vrhunac ogavnosti države u kojoj živim. Zvala sam već deseti put centar za socijalni rad, a tamo mi svaki put govore da oni ne mogu ništa, da zovem interventnu policiju, whatever, i stalno govore o tim mamama.

- Beba nije sama, jel tako?

Nije sama. Ali šta to znači? Onda ništa, onda je sve cool? Neka leži i dalje?

Nešto sam u poslednje vreme bolešljiva. Imam skoliozu i spazam (?), išla po doktorima, kupila pola apoteke, a u stvari treba da menjam stil života, znate ono - mora da se doručkuje hrana, a ne cigarete i kafa, mora nekad da se jede supa, ne može svuda da se ide taksijem, a o sedenju ispred kompjutera da ne govorim. I tako. Bolovi užasni. I onda na sve to dobijem virus or something, kašljem kao magarac, temperatura...

Tako kako je naglo buknulo, tako brzo je i sagorelo. Što je potpuno prirodno.

Probudili su se sutra ujutro i setili se koliko novca su dužni. Dete dobilo trojku, stara-majka ima jako povišen pritisak, treba ići kod lekara... Čekaonice. Setili su se da prvi u mesecu viri iza ćoška i da sad već decenijama ne mogu da skupe dovoljno da plate račune i sve ostalo. Između deset dosadnih, zamornih i skupih obaveza hodali su ulicom i videli majku sa detetom kako leži na ulici i prosi. Okrenuli su glavu na drugu stranu, žao im je, ali imaju svoju muku. Opet je hladno.

Uz ime Vojislava Koštunice i Borisa Tadića za vjeke vjekova će se kao jedan od najvažnijih i nezaobilaznih podataka pojavljivati „Nezavisnost Kosova“. Kada naši čukun čukun čukun unuci budu učili istoriju u knjigama će pisati: Za vreme vladavine Vojislava Koštunice i Borisa Tadića Kosovo je proglasilo nezavisnost. Pre toga Crna Gora. Hiljade ljudi napustile su zemlju. Sve zajedno bar milion ljudi nije htelo da živi u državi koju su vodila ova dvojica. Kada je Kosovo početkom 21. veka proglasilo nezavisnost ljudi u Srbiji su razbijali svoju državu, svoje gradove, svoje ulice, napadali, tukli, plašili svoje sugrađane.

Glasala sam PROTIV Tomislava Nikolića. Po svojoj savesti, baš onako kako su mi poručili iz stranke kojoj najviše verujem. Hvala zbog toga što su mi ovo olakšali.

Međutim, ja sam glasala i ZA. Pronašla sam to ZA, koje očigledno Boris, Srđan i Marko (?) nisu uspeli, hteli, smeli..? da prepoznaju, pa su zbog toga kompletnu kampanju gradili na onom PROTIV. Samo, sada se postavlja pitanje – Ako su gradili celu kampanju na PROTIV, a jesu, koliki procenat glasača zaista ima poverenja u Borisa Tadića, a koliki u Tomislava Nikolića? Ko od njih dvojice zaista ima poverenje većeg broja glasača?

Kako da vam kažem, čovek bi očekivao da nas, koji još uvek nismo odlučili da li da glasamo ili ne, ovi odlučni pokušaju da upišu na spisak sigurnih glasova. Ili da nas zamenare, ako smo za zanemarivanje. Jedino što nema nikakve logike jeste da nas vređaju i napadaju.

Ako smo nebitni s obzirom na cifre, onda nema logike da se ovi jaki uopšte bave nama. Ako smo ipak bitni, što se može zaključiti recimo prema raznim Internet prepiskama, onda smo potrebni, a ako ti neko treba onda se zna kako osnovna logika nalaže da se ponašaš prema njemu.

Nego, kada mi neko kaže „glasaj za Tadića da ne bi pobedio Nikolić“ osećam se kao da me neko uhvatio za kosu i zabio mi glavu u kanalizaciju.

Savet bezbednosti UN mora da "poziva na odgovornost svoje visoke službenike za sve ono što nisu uradili i za sve ono što su sakrili u okviru svoje misije i svog delovanja na Kosovu i Metohiji", kazao je Samardžić agenciji Tanjug…

Koji smo mi pagani. Kao sada će nešto biti mnogo drugačije :)

Anyway, moj prvi utisak jeste da smo mi, Novosađani, posle mnogo vremena konačno bili dobri pa nam je Coca Cola poslala čiku u crvenoj garderobi sa belim detaljima da nam donese sneg. Pravi sneg! Hvala Finskoj! Tako lepo sada i drugi mogu da se ugledaju na nas i da ne dozvole silama mraka da marširaju ulicama pa će njima možda Zeka doneti nešto lepo. Ne znam tačno kada stiže Zeka ali ga ovom prilikom molim da mi u maju odnese Maju i buldožere i da mi vrati biciklističke staze i ukradeni bajk. Za početak.

Ovaj tekst objavljen je pre više meseci na jednom drugom mestu. Pošto sam juče čuo ovu pesmu, poželeo sam da i tekst i pesmu podelim sa svima koji sa mnom dele sumornu srpsku stvarnost. Hvala Jeleni koja mi je u tome pomogla.

Rajko

LJUBITE SE!

Ljubite se kod kuće. Ako već dugo živite zajedno i čini vam se da poljupci više nemaju onu draž s početka romanse, pokušajte jedan dan da ne pričate uopšte. Sve što želite da kažete, kažite poljupcima! Ovo se, naravno, odnosi na vašu partnerku/partnera – nemojte pokušavati da poljupcima zatražite litru mleka i jedan polubeli hleb od tetkice u samoposluzi.

Deo vesti sa B92.net:

Dragan Jovanović svojim sugrađanima pokušava da reši svakodnevne probleme u direktnoj komunikaciji preko opštinskog sajta.

Tako se, među pismima, nalazi i apel grupe građana, koja je zabrinuta jer se u njihovom kraju grada zvanom Torovi planira izgradnja objekata za građane romske nacionalnosti, čemu se oni protive i traže zaštitu gradnočelnika.

On im na to odgovara: "Poštovani sugrađani, delim vašu zabrinutost, pre svega za vašu bezbednost i uslove življenja u vašem kraju, a povodom izgradnje 10-ak stanova za socijalno ugrožene grupe, među kojima je i određeni broj Roma."

"Najpre, prijatelji, vaš strah je bezrazložan. Objekat će biti skroz na dnu opštinskog placa, odnosno, skoro do samog jezera. Vašu ulicu ćemo koristiti za dovoz materijala."

"Po završetku gradnje, napraviće se zid opasan pletenom žicom, tako da će fizički njima biti onemogućeno da se kreću Ulicom Rade Blagojević."

"Ja Rome u centru grada da ostavim ne mogu, novac mi je već jednom propao, više stvarno ne mogu da oklevam. Vama garantujem da nikakve neželjene kontakte sa njima nećete imati", zaključuje predsednik opštine Topola.

By Julia Vorobiova

Takodje, bila je 'dobro' sprovedena reforma izbornog zakona koju je odobrio Parlament (gde su vecina clani putinske partije): ukinuta je bila opcija da glasujes prtiv svih partija, ukinut je ranije neophodan ukupan broj glasaca da izadju na izbori i povecena je granica za ulaz u Parlament sa 5 na 7 odsto za partiju. I jos nesto: glasovi za partije koje nisu prosle granicu 7% ce biti proporcionalno podeljeni medju partijama-pobednicama...

Prva stvar. Pre par dana pričam jednom prijatelju kako me u mega marketima sve više spopadaju raznim akcijama „ako kupiš ovaj prašak dobićeš 658 brijača“ ali kažem mu i da im te akcije slabo prolaze kod mene. Prijatelj mi, uz osmeh „kako ne razumeš?“ između redova, govori da kada njemu priđe promoterka on ide za njom i radi sve što mu ona naredi. Njen je rob. Ona je mlada, lepa, zgodna i zanosna u svakom smislu, dovoljno je da mu se obrati i on će učiniti sve kako ona kaže. Nema nikakvih problema.

Drage moje i dragi moji, danas je taj dan. Danas je Vlasti rođendan.

Tek sam se probudila, pljušti kuša, bauljam, ne vidim ništa, tražim Vlastu...

...ne, ne, čekaj, prvo rođendanska muzika...

Vlastua, gde si hani?

I! Evo je Vlasta, priprema žurku, pravi najbolju moguću klopu i najbolje moguće kompilacije, već tri dana ne spava, kosa joj se malo poremetila, ali lice i dalje sije i osmeh i dalje seva:

Happy birthday dear!!! R.E.S.P.E.C.T.

Pa kaže Vlasta:

Damn! K vragu! Nisam mislila da si činim ovo jer je uzelo maha, ali ne mogu da odolim, nepopravljivo sam neozbiljna i volim žurke. Rođendane naročito, svoj najviše. Svi te zovu, čestitaju, žele najbolje, u centru si pažnje, torta, salate razne, party, pokloni. Pošto već jedno deceniju unazad, a možda i više, pravim velike žurke - znate one kao pre, sa puno sveta, a bez nameštaja, da ne mogu da sede već moraju svi da đuskaju - onda već početkom novembra počne da zvrcka telefon: «Vlasto, hoćeš praviti onaj vikend pre ili posle 26? Šta da obučem? Šta ćeš ti obući? Ko će sve doći? Jel treba nešto da ti pomognem? Jel imaš ajlajner? Da donesem onu moju salatu?...». Donesi. Svega mi lepog donesite.

Igranka u Kosovskoj Mitrovici u ovom trenutku :)

Nikada nisam bila na Kosovu. Nisam imala mnogo prilike da u medijima čujem ljude sa Kosova koji govore o tome šta misle, rade, žele, osećaju... a da nije naglašeno da su Srbi. Večeras sam recimo imala priliku da na RTS 2 čujem mnoge ljude sa Kosova, da čujem kako žive, kako se muče, šta žele, ali je debelo podvučeno šta su svi ovi ljudi po nacionalnosti. Šta mislite šta su? Zapamtila sam posebno jednog učitelja koji dolazi u jedno zabačeno i izolovano selo da podučava decu, kako kaže, o tome šta je srpstvo. Da nisam radila posao koji sam radila i sa ljudima sa kojima sam radila, verovatno uopšte nikada u životu ne bih imala priliku da čujem šta Albanci misle, rade, žele, osećaju... Postoje kontakti, postoje arhive, postoje prijateljstva. Postoje razni ljudi. A neki su svih ovih godina osluškivali šta građani Kosova imaju da kažu bez obzira šta su po nacionalnosti.

Pretpostavljam da ste svi videli snimke i čuli za izveštaj Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju. Ne bih ovom prilikom da tvrdim da je ovako ili onako jer ne znam pouzdano.

Ono što znam je da je reakcija ljudi iz vlasti, hmmm, diskutabilna:

Sedim ja tako u banci, čekam i nešto mislim, sada kad bi me bacili u Tokio ili u Peru ili u Ganu, lakše bih se sporazumela. Sto posto. Japanci bi se trudili da objasne i rukama i nogama šta već imaju da objasne, bankari u Srbiji se sve trude osim da ih ja razumem. Na granici sam da uvalim sebe u neku opasnu teoriju zavere kao odgovor na pitanje: Zbog čega oni neće da ih ja razumem kako bih eventualno koristila njihove usluge? Na ovo pitanje jedini odgovor i može da bude - zavera.

Moram da se hvalim iako znam da bi bilo bolje da neko drugi prozbori koju o ovoj nagradi, ali ja čekala, čekala i ništa.

Prilažem nekoliko komentara na vesti o nagradi:

Đule je dobio MTV nagradu. Bez obzira na sve nekako mi je drago.

Savet za kulturu grada Novog Sada predložio je promenu imena gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u "Srpska pravoslavna velika gimnazija", pročitala sam na blogu Nebojše Milenkovića u komentaru bivše učenice ove gimnazije Gordane Čomić. I ja sam bivša učenica ove gimnazije, ali to sada nije uopšte bitno.

Osim toga, prenose mediji, predloženo je da se umesto fontane u školskom dvorištu postavi spomen-česma na kojoj bi bila dva mozaika "Hristos kao pastir" i "Sveti Sava blagosilja Srpčad".