Ispitujuci lucenje pljuvacke i zeludacnog soka kod pasa prilikom uzimanja hrane, fiziolog Ivan Petrovic Pavlov, baveci se ovim istrazivanjem krajem 19. veka, dosao je do iznenadjujuceg otkrica: pas je poceo da luci sok pre nego sto je dosao u fizicki dodir sa hranom. Samim tim sto je video hranu, ili osetio njen miris, pas je poceo da luci sok. Ispitujuci dalje ovaj fenomen, Pavlov je otkrio da moze izazvati lucenje soka kod psa

Dame i gospodo, imam cast i zadovoljstvo da budem domacin Nikoli Svilaru. Opustite se i uzivajte:

PRIČA NA ЧЕРЕВИЋАН-ovom BLOGU

Dubrovačko razdoblje Nikole Dobrovića traja­lo je od 1934. do 1943. godine i u tom je intervalu nastalo desetak njegovih antologijskih djela. Brojem i kvalitetom realizacija Dobrovićev dubrovački period dovoljno je obiman i čitljiv u kontinuitetu nastajanja pojedinih

*Dve stilsko-jezičke napomene:

U početnoj verziji, prezentni filosofski studij imao je naslov Tractatus Logico-Philosophicus de Stercore Tauri, ali sam se u poslednji čas predomislio. Jasno je zašto.

U našem jeziku, izraz bullshit je postao deo svakodnevnog govora, kao na primer reči vikend (weekend) ili šou (show), pa sam odlučio da ga i ja upotrebljavam na ovom mestu koristeći originalni način pisanja. (Kome je draže, može ga pisati i kao bulšit.) Osobu koja proizvodi bullshit ću zvati bullshiter, a osobu kojoj je

Fly me to the moon
And let me play among the stars
Let me see what spring is like
On Jupiter and Mars (--- F. Sinatra)

Na kraju filma Papillon, glavni junak (Steve McQueen), osudjen na doživotni robiju na Djavoljem Ostrvu u Francuskoj Gijani, je jedini zatočenik u istoriji ovog zatvora koji uspeva da sa ostrva pobegne. U poslednjim kadrovima filma, Papillon nošen strujom pluta ka pučini na malom splavu napravljenom od loze

Jednom je Ruzvelt rekao da je system autoputeva u Americi zila kucavica kapitalizma (ili nesto tako). Ogroman procenat robe se prevozi kamionima, a te grdosije (drumske krstarice, eighteen wheeler-i) su postale symbol novog zivota. Za kamiondzije kazu da su "kauboji novog doba", jer stalno nekud idu, krstare celim kontinentom, imaju svoj jezik i svoje običaje. Na bezinskim pumpama za kamione, čovek moze da jede, da se istusira, čak i da sretne

Evariste Galois

"Ne plači! Potrebna mi je sva snaga koju imam da bih mogao da umrem sa 20 godina" - E. Galois.

Evariste Galois je u svetu matematičara bio ono što je Dzejms Din bio u svetu glumaca. Ziveo je brzo i kratko, poginuo je u besmislenom dvoboju kada mu je bilo 20 godina, i za sobom ostavio matematičku zaostavštinu koja je danas ugradjena u temelje savremene algebre, teorije grupa, teorije brojeva,

Trofim Denisovic Lisenko ispituje zito.

Povremeno se na blogu pojave diskusije o vrednosti ponekih novih ili revolucionarnih teorija, ponekad ljudi izadju sa tvrdnjama koje su sokantne, blago receno. U nekoliko navrata se, na primer, diskutovalo o Inteligentnom Dizajnu i osporavala teorija evolucije. Takodje, tu sam skorije imao razgovor o potpuno novoj vreziji istorije, i hronologije uopste, prema kojoj se danas prihvacena istorija od 3-4 hiljade godina unazad zapravo desila

Covekova sposobnost da govori se redovno navodi kao ona kljucna osobina koja nas najdramaticnije razlikuje od drugih zivotinja u prirodi. Jer govor nije samo taj impresivni vokalni repertoar koji imamo, vec i sposobnost da verbalnu informaciju proseciramo u svesti, i obradimo je u kontekstu u kome nam je namenjena. Govor je sposobnost da svoja unutrasnja mentalna i emotivna stanja prenesemo drugima, da ih sa drugima delimo do odredjene granice.

Niels Bohr, Aage Bohr i Thomas Bohr (navedeni po starosti) pred tablom.

Ovih dana se, kao i svake godine od 1901., dodeljuje Nobelova nagrada (NN). Nagrade za medicinu, fiziku, hemiju, knjizevnost i ekonomiju se dodeljuju u Švedskoj, dok se nagrada za mir dodeljuje u Norveškoj.

Ove godine, nagrada je već najavljena za medicinu i fiziku, sutra (10.10.2007) , ili danas - već

Kolevka za macu (Cat's Cradle)

Kolevka za macu - klot

Godine 1963. Kurt Venegat je stampao SF roman, Cat's Cradle, čiji glavni junak, Feliks Heniker, Nobelovac i fizičar po struci, učestvuje u otkriću atomske bombe. Feliks je inače izmisljena ličnost, ali je njegov lik baziran na istinskim osobama kao sto su bili Evard Teler i Stanislav Ulam, na primer, koji su učestvovali u Projektu