Kada se povede reč o još nerešenim problemima u fizici, ljudi najčešće pominju nekompletnost našeg razumevanja elementarnih čestica, prirodu gravitacije i nesimetriju materije i antimaterije, brzinu širenja svemira i ulogu tamne materije, usmerenost strelice vremena, itd. Ukratko, govori se o fenomenima koji se dešavaju na ekstremno malim ili ekstremno velikim rastojanjima, fenomenima koje obično proučavaju kvantna mehanika

Gost autor: GajaR

Данас википедија слави свој 10. Рођендан. Дакле, славимо десет година успешног раста ове слободне енциклопедије, која је у међувремену постала пети најпосећенији сајт у свету.
Википедију на српском

Imam zadovoljstvo i čast da ustupim ovaj prostor blogeru alselone. Opustite se i uživajte!

Entropija

Entropija se definiše kao mera neuređenosti sistema. Šta to zapravo znači? Lep (a i gurmanski, jer koliko je poznato, blogeri su vrsni sladokusci) primer je supa. Sastojci za supu su prilično uređen sistem. Imamo šargarepu (uređenu), peršun, paštrnjak, celer, luk (zapečen na ringli, mljac!), šafran, juneće grudi, juneću kost, malo vegetice i biber. Sve uređeno, do uređenog (dobro, vegeta je malo manje uređena).

Pierre-Simon Laplace (1749-1827), jedan od najvećih naučnika u istoriji čovečanstva, koga obično svrstavju u red velikana sa Euklidom, Galilejem i Njutnom, nije bio previše skroman čovek. On je, istina, potekao iz relativno skromne porodice (njegov otac je imao malo imanje u Normandiji i bavio se poljoprivredom), ali je život završio

Zadovoljstvo mi je da ustupim ovaj prostor blogeru alselone koji je napisao tekst o belim rupama. Uzivajte!

Šta su crne rupe, to svi, manje-više, znaju. Hoking ih je naširoko obrađivao u svojim dopadljivo popularnim knjigama, Diskaveri i ostali naučni kanali ih drže kao redovni sadržaj na meniju, dnevne novine ih nekada obrađuju na naučnim stranama a, bogme, i česta su tema na svim druženjima, kada se povede priča o astronomiji.

Kao što je pravilo u fizici

Benoit B. Mandelbrot, čovek koji se potpisuje ispod formula. Ovo je blog povodom smrti Benoit B. Mandelbrota (20. nov. 1924  - 14. okt. 2010), matematičara koji je skovao termin fraktali

Ove godine se navršava 835 godina od rodjenja Leonarda Fibonačija (rodjen 1175.) i  760 godina od njegove smrti (1250.), kao što piše u naslovu ovog bloga.  Na pomen ovog imena, mnogi će matematičar pomisliti na Fibonačijev niz, ili Zlatni Presek (Golden Ratio) koji su utkani u lepotu sveta oko nas (pogledati, za početak, moj blog Ala je lep ovaj svet). Medjutim, oni koji nisu baš zastranili sa Age of Aquarius ideologijom, setiće se, takodje, i da je Fibonači prvi čovek koji je uveo arapsku notaciju brojeva u Evropu i time promenio tehnologiju trgovine i računovodstva za uvek. Odatle do Volstrita mali je korak. Ipak, podjimo redom.

Čast mi je i zadovoljstvo da ovaj prostor ustupim blogerima ciji su nickovi docsumann i vishnja92. Uzivajte!

-          Ok, a šta bi Ti  pitao nekog vegetarijanca?

        -      Pa prvo bih ga pitao da li je normalan

„Animals are my friends...and I don't eat

Prust kaže da naše svakodnevno iskustvo, gde sve iščezava u prošlost i nikad ne znamo šta će se sledeće dogoditi, ne može da nam pruži osećanje realnosti, a ipak mi to iskustvo zovemo realni život. U svakodnevnom iskustvu, svi smo mi u položaju psa u biblioteci, okruženi jasno vidljivim svetom punim značenja za koji ni ne znamo da postoji. (N. Frye)

Za površnog

Mnogi antropolozi veruju da je populacija ljudske vrste (homo sapiensa), pre oko 100 000 godina bila spala na oko 12 000 odraslih jedinki. Ovaj bottleneck u ljudskoj populaciji neki osporavaju, ali postoje brojne indikacije da je, negde u to vreme, broj ljudi na planeti bio veoma mali - uglavnom se sporovi vode oko detalja.

Pre oko 2000 godina, početkom Nove ere, ukupan broj ljudi na Zemlji je bio oko 300 miliona, i oko tog