B92 Blog

Mozes da slavis mozes da ne slavis, ali te rodjendan uvek stigne...Zahvaljujuci vremenu u kome zivimo raznim informatickim memorijama i uredjajima za podsecanje...dobih i cestitku od Telenora za svoj 55 rodjendan, ali i od mnogih drugih, poznatih i nepoznatih sa Bloga, e.mailom, sms/om.....pa uprkos cinjenici da sam 1.maj obelezio radno (sisao travu u dvoristu, kupio granje i sl.), a ne svecano kako prilici...koristim se i ja ovom informatickom tehnologijom DA VAM SE SVIMA koji ste se setili i uputili mi najlepse zelje, zahvalim...!

Eto od mene, tim povodom, toliko....

Kakav pozar!!!

Hvala svima jos jednom

BK Cole

ps>Da se ovaj Blog ne bi pretvorio u naknadna cestitanja, a ja ne umem da blokiram komentare, ponasajte se kao da sam to uradio.

Hvala !

BKC

Dakle uprkos činjenici da kampanje zauzimaju najveći deo medijskog prostora, tu i tamo se provuče još poneka informacija, koja se opet na ovaj ili onaj način može podvesti pod isto. Skoro 20.ooo Kragujevčana stavilo je svoj potpis ispod peticije za zatvaranje poslednje knjižare u gradu, a nekako istovremeno se pročulo da se gradonačelnik sprema da podigne, uz blagoslov Vladike Jovana, KRST veličine 18 metara i to nasred kružnog toka na ulasku u grad...Ni po jada sto se o tome nisu izjasnili gradjani ili stručna javnost, ni po jada što nije bilo konkursa (autorskog ili izvodjačkog), ni po jada što se ne zna koliko će koštati..itd. Ipak reakcija javnosti je delimično usporila proces postavljanja KRSTA, sa sve Sv.Georgijem koji (i dalje) ubija nesrećnu aždaju...Gradonačelnik Veroljub Stevanović je zamislio da dotični krst bude postavljen već za dan grada, 06.maj, Djurdjevdan, kao krunu svoje vlasti i kampanje za lokalne i republičke izbore...

Činjenica da je kragujevačka javnost dosta burno reagovala,

Već petnaestak dana u Kragujevcu traje akcija gradjana sa ciljem da se zaštiti poslednja knjižara u gradu?

Resetke za knjižaru

Uprkos činjenici da je Inicijativni odbora za očuvanje poslednje knjižare u gradu Kragujevcu, na samom početku svog angažovanja bio obeshrabrivan na različite načine, nakon dve nedelje prikupljanja potpisa i animiranja gradjana, akcija lagano ulazi u završnu fazu, sa sledećim rezultatom:

1. Skupljeno je preko 14.000 potpisa gradjana

2. Na kragujevačkom Univerzitetu smo dobili podršku od preko 1000 studenata

3. Svoje potpise nam je dalo oko 300 srednjoškolaca i stotinak osnovaca, bez lične kart

Moj gost Lela Vujošević, Kragujevac

Faust

ФАУСТ У КРАГУЈЕВЦУ

Има мишљења да је један од највећих губитака у Србији после петооктобарских промена – губитак јавног мњења. Немилосрдно нам ис

Taman kad sam na Blogu otvorio temu o nedostatku kulturne politike u Srbiji, pa sam tom prigodom naveo primer kuće u kojoj je živeo Djura Jakšić, a pridružilo mi se još par blogera sa primerima iz svojih gradova (kuće Sterije Popović, B.Nušića...) u Kragujevcu evo novih (loših) dešavanja.

Kome trebaju knjige

Ne samo da nemamo odnos prema zaostavštini, književnim ili kakvim drugim umetničkim delima, o autorima da i ne govorim, nego se lagano gase i poslednje knjižare po gradovima...Kragujevac je, svojevremeno, pored knjižara velikih izdavačkih kuća (Prosveta – sada banka, Nolit- sada turistička organizacija....) imao i svoje koje su bile, uvek nešto više od obične prodaje knjiga. Posebno je bila

Arton Von Shamad-Vucko

Svakom je svoj ljubimac najlepši, ne sporim! Tako i moja zemljakinja, Jelica čitav Blog potroši da nam pojasni ko su i kakve njene mace...itd. Da ne trošim reči, sve slike kazuju...

Arton i Ava Von Shamad

Ili u jednoj rečenici:Nema mace koja može tako lepo da maše repom, kao što to čini čovekov najverniji prijatelj - nije to rečeno džabe!" Umesto komentara, evo nekih fotki....

Kakva pljeska!

(Ima samo jedna fotka koja odskače od ostalih, ali sam nju namerno stavio, kako bi se videlo, da sam samokritičan-imaju i oni mane, EH!)

Jedna od 175 generacija...

Nekako, u ovim teškim vremenima kad god se okupi generacija za stolom, u kafani ili gde god drugde, posegnemo za starim pričama iz škole. Valjda bežanjem u detinjstvo, mladost, potiskujemo turobnu svakodnevicu, naivnim i iz današnjeg ugla gledano, bezazlenim nestašlucima. Ponekad bi mi sve te priče, prežvakane stotinu puta, sa uvek novim detaljima, bile zamorne, a onda ipak uhvatim vazduh i sam zaronim duboko u sećanja.

Vlada, Leka i ja

Naravno da nisam oćekivao baš takav odjek, baš takvu kampanju na Blogu koji sam započeo sa temom BIRAJMO PREMIJERKU! Pored činjenice da su mnogi podržali moj predlog, kao i činjenice da je bilo drugih predloga, ubedljivo najviše glasova dobila je GORDANA ČOMIĆ (ČESTITAM-O!). Elem ali ne lezi vraže, javila se i paranoja, odakle baš sad da se pojavi blog sa idejom za premijerkom, kako to da sam "nacrtao" Gocu Čomić kao kandidatkinju, te da sam je na izvestan način isfavorizovao, te da li sam prešao u DS (nisam!) i slično....Dakle ko me poznaje poznaje, njemu ne treba da objašnjavam, a ko me ne poznaje trošiću bespotrebno reči!

U Svakom slučaju meni se ideja o PREMIJERKI Srbije dopada (i ne samo to, već ima puno argumenata zbog čega bi to bilo dobro!), izvinjavam se "izabranoj" premijerki Gordani Čomić što se, bez njene dozvole i saglasnosti, našla na mojoj listi kao premijerka. Nadam se da zbog toga nije imala neprijatnosti....a za

Žene napred, muškarci STOJ!

Premijerka

Nesto se mislim ovih dana oko parlamentarnih izbora, pa i oko Vlade, pa rekoh da to podelim na Blogu sa Vama...!

Elem,

Srbija je unazad dve decenije, osim časnog izuzetka, poč Zorana Djindjića, za premijere(predsednike Vlada) imala sve "rasne srpske domaćine", nakon kojih nam je uglavnom država bila sve manja i manja, a domaćinstvo sve gore i gore. Pa ako je tako, red je da našu kuću poverimo nekoj od srpskih "domaćica"...Uzimajući u obzir činjenicu da je danas realnije da će se neka od njih pre naći u "Sigurnoj kući" nego na čelu Vlade, mislim da mi sa Bloga treba da počnemo da lobiramo da i Srbija konačno dobije premijerku. Poznata mi je akcija koju je svojevremeno vodio jedan naš dnevni list, ali mislim da nije zgoreg da "zanovimo" (omiljeni izraz srpskih domaćina !!!) ideju...

Ja imam

Bio sam tog dana u Kragujevcu, na ulici, kada mi je zazvonio telefon:

„Halo, gde si....“ čuh glas mog političkog prijatelja preko Save i Dunava...“Jesu li te već zvali....“ nastavi on glasom koji nije obećavao ništa dobro!

„Ma na ulici sam....idem ka kući....zašto....?“

„...Ubili su Zorana .....! „

„Kog Zorana.....bre...???“, zastadoh kao ukopan!

„Djindjića....pucali su na njega u dvorištu Vlade....“

„Šta pričaš.....ranjen ili.....“ ne smedoh da izgovorim rečenicu do kraja.

„ Ubijen je.....pod

Nastavljamo sa primerima uništavanja svega onoga čime bi mogli da se ponosimo, što bi moglo da bude naš brend (!!?), što jeste naša tradicija.....Na ovom Blogu pisali smo o Djuri Jakšić, Branislavu Nušiću, Kragujevcu, Smederevu....a evo sada moja gošća na blogu je G-dja Jelena Gorichki, sa svojim vidjenjem stanja u Vršcu....

Destrukcija, destrukcija, destrukcija…

Na početku ovog posta bih želela da napomenem da tekst ne govori o superiornosti ili inferiornosti civilizacije koja nosi nacionalno obeležje, već o svetlim i tamnim periodima istorije jednog malog grada u Vojvodini.

„Pod komandom grofa Klaudiusa Florimunda Mersija 1716. godine Vršac je zauvek os

RK"Srbija"

Bilo jednom jedno trgovinsko preduzeće u Kragujevcu i zvalo se TP „Srbija“. Ma ne samo da je bilo, nego je bilo i monopolista....sve dok Crvenkapa nije srela vuka...pa je, da bi ostala u životu, svoju najveću robnu kuću, u centru grada, ponudila C marketu...tako su svi bili srećni i zadovoljni i lepo živeli, dok se nije pojavio drugi vuk, koji je oterao starog! Ali novi vuk nije hteo da bude monopolista, pa je ostavstinu starog vuka, poklonio sekretarici liji i dugo bi tako živeli u sreći i izobilju...

……….da Verica Barać nije postavila nek

MOJ GOST:

Zamolio me je moj mladji bloger iz Smedereva da postavim njegov tekst o Branislavu Nušiću, kao reakciju na tekst o zlehudoj sudbini kuće u Kragujevcu, u kojoj je živeo Djura Jakšić. Očigledno je da se i samo na osnovu ova dva primera može izvesti pravilo o tome kako se Srbija (vlast u njoj, ova, prošla....) odnosi prema umetnicima, stvaraocima, naucnicima...onima, koje bi danas modernim jezikom nazvali brendom Srbije...Pa ako se već traži brend Srbije, gospodo na vlasti, osvrnite se malo oko sebe, svako u svom gradu, odužite se onima koji se nisu busali u patriotske grudi, nego su svoj dar, talenat i znanje nesebično podelili sa nama, a mi smo im vratili tako što smo ih zaboravili ili ih se sećamo samo u kriznim situacijama. Juče je to bilo sa Djurom Jakšiđem ili Nušićem, danas je to sa Mikom Oklopom ili Danilom Kišom, a sutra .....?

Sledi tekst g-dina VELIMIRA MLADENOVIĆA (mvelja@sezampro.yu) IZ SMEDEREVA:

[img_assist|ti

Nedelja, rano jutro! Volim da ustanem pre svih, pre prvih petlova, kako se nekada govorilo, da popijem prvu jutarnju kafu, uz obavezno čitanje novina. Obično, nakon tog, već višedecenijskog rituala, skoknem do pijace, malo protegnem noge, kupim što je potrebno za sledeću nedelju, sretnem ponekog poznatog koga nisam video poodavno...i sve u svemu, ništa posebno, jedan običan miran dan, kakav nedelja i treba da bude!

I ove nedelje je sve bilo isto. Krenuh kolima ka gradu (stanujem na par kilometara izvan grada) ka pijaci. Obično u to vreme nema baš puno sveta na ulici, pa ni na autobuskoj stanici pored koje prolazim, a nešto i ne volim da stajem stoperima. Uvek mi se desi da me gnjave raznoraznim pitanjima, na koja me, a posebno rano zorom, mrzi da odgovaram. Ma nisam ja namćor, niti neko ko ne

Spomen ploca Dj.J

Djura Jaksic je rodjen kao najstariji sin u svesteničkoj kuci u Srpskoj Crnji....uglavnom tako pocinju svi oni koji su se bavili biografijom Djure Jaksića, velikog srpskog patriote, pesnika, slikara, boema....Pevao je nesrecni Djura o mnogo cemu, ali otadzbina mu je uvek bila na vrh pera kojim je ispisivao mnoge stihove, od kojih smo neke i sami učili (napamet!!!):

И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит можда , поганом!
Дрзнеш ли даље? ... Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумеће

Tako negde pri kraju radnog vremena, pred prošli vikend, modem mi je otkazao poslušnost, pa sam ostao bez konekcije sa internetom. Bože moj, reći će neko, pa šta....? Kako smo tolike godine živeli bez interneta, mailova....bloga? Ne kažem da se ne može, čak mi je i prijala ta vikend pauza, jes’ da sam propustio nekoliko očekivanih pisama, jedan zakazan razgovor sa školskim drugom, koga nisam video punih 30 godina, od kako je otišao u Australiju, jes’ da sam imao i neka druga posla...ali bilo mi je, u najmanju ruku, neobično. Dakle nije problem da li se može bez interneta, pa naravno da se može, ali odjednom sam se nekako osetio kao u gluvoj sobi, izolovan.

Imaš kompjuter, imaš internet, ali nemaš ispravnu tu malu napravu koja s

Tomislav Nikolić i ja - sugradjani !

Toma i ja !

Tomislav Nikolić (1952.god.) i ja (Branislav Cole Kovačević, 1953.god.) već čitavih 55 godina živimo u istom gradu! Puno bi sličnosti i razlika moglo da se iščačka iz naših biografija. Nekako smo iste godine pošli u osnovnu školu, ja godinu dana ranije, a on na vreme, pa smo tako postali „generacija“. Ne znam koju je osnovnu školu pohadjao, ali po mestu stanovanje (Radnička kolonija, ja u centru) svakako nismo išli u istu (ja u OŠ“Sv.Marković“, a on verovatno u OŠ“Stanislav Sremčević“). Tada su u Kragujevcu to bile ogromne razdaljine, tako da je moguće pretpostaviti da se nismo su-sretali, osim možda na fudbalskim utakmicama „Radničkog“. Ja sam živeo, sa starijom sestrom, u srećnoj porodici srednje klase (otac dramski glumac, prvak Teatra - majka bankarska službenica), a Toma, ako je verovati biografima, u radničkoj porodici, izgubivši rano roditelje, nes

Došao je i taj 17.februar, Dan „D“, dan proglašenja nezavisnog Kosova, dan proglašenja još jedne (lažne ) države....opet nam radi adreanalin, opet se čuju srpske trube sa Kosova, opet se čuje ista retorika kojom su branjeni Knin, Slavonija, Borovo....i sve tako po stoti put, dok ne dodje „šumar i sve nas rastera“. Sviraju automobilske sirene ulicama naših gradova, razbijaju se izlozi, demonstrira sila pred ambasadama, preti prekidom diplomatskih, privrednih i drugih odnosa...Naši čelnici, lideri, uz pratnju crkvenih otaca šetkaju se po ostatku slobodne (srpske) teritorije Kosova i Metohije, ubedjujući nesrećne gradjane Kosova da će se majka Srbije za njih brinuti, da NIKADA neće priznati nez

Borisu Tadiću, predsedniku Srbije
Poštovani Borise,

Predsedniče SVIH gradjana Srbije! Nas, preko dva miliona, izabrali smo te za Predsednika, glasajući te kao čoveka koji je obećao program evropskih integracija, a ne za tebe kao predsednika DS-a. Nismo te ovlastili da naše glasove pridodaješ glasovima tvoje stranke, kako bi „trgovao“ sa Koštunicom, koga još uvek nisu obavestili da je uspešno raskrčmio petoktobarsku podršku gradjana Srbije. GLASALI SMO TE ZBOG EVROPSKIH INTEGRACIJA!

Vidim da se sada mnogi čude potezima Vojislava Koštunice, ali on je poput Domanovićevog „Vodje“ uvek bio takav, pa sam ja začudjen otkud čudjenje? Ne znam ni sam koliko puta mu je oprošteno sve ono, što je naopako u-radio?

Sećam se te sednice predsedništva DOS-a kada je i formalno cela koalicija „morala“ da stane iza jedinstvenog kandidata....tog leta 2000-te, kada su svi predsednici partija došli, izuzev Big Voje, koji je otišao u selo, da još jednom o svemu razmisli!!! Tada je pok.premijer Djindjić „podviknuo“ Vojinom izaslaniku Zoranu Šamiju, da mu kaže da dodje ili da nema ništa od podrške...Elem, od tada, pa nadalje, on je bio, sve vreme, taj kočničar promena, on je bio taj zbog koga nismo mogli da imenujemo ambasadora u USA, on je taj koji nije hteo da smeni Nebojšu Pavkovića, on je taj koji je k