B92 Blog

Dve vesti, do juče nezamislive, danas skoro da više niko i ne spominje. Istaknuta dva predstavnika SRS-a  u vreme Vojislava Šešelja, koji se nalazi u Hagu, zaslužili su mesto  na Blogu!

 

-          Evropski komesar za proširenje Oli Ren primio je Tomislava Nikolića (SNS) u Briselu gde su slatko ćaskali o prijemu Srbije u EU,

-          Profesora kragujevačkog Pravnog fakulteta Ivana Čukalovića i donedavno člana Centralne otadžbinske uprave SRS-a, skupština u Prištini izabrala je za sudiju Ustavnog suda Kosova.

I što se mene tiče njih dvojica nisu sporni, jer je njihova lična odluka da se bave  politikom, kakvom god; da brane i zastupaju interese kakve god; da izbegnu sve zamke kakve god; da se okoriste kako god; jer ih gradjani nisu kaznili na izborima, već nagradili; jer ih država i zakon nisu priveli pravdi, znači da su nevini; jer ih EU priznaje kao legitimne predstavnike, kako god;

 

 

„VLAST, OPOZICIJA, ALTERNATIVA“

Utorak, 30. juna 2009. u 19.00 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Paviljon „Veljković“, Birčaninova 21)

 

O knjizi govore:

 

-          Olivera Milosavljević

-          Dubravka Stojanović

-          Branislav Kovačević

-          Dragoljub Petrović

-          Filip David

 

Moderator – Sonja Biserko

 

Mislio sam da ce se, daleko pre mene neko od VIP blogera oglasiti povodom smrti Olje Ivanjicki, naše jedne od najvećih umetnica. Ne zelim da kvarim komentarima ili bilo čime drugim,  sećanje na Olju, o tome neki drugi put, te zbog toga, tek malo podsecanje iz Vilkipedije!Izvinjavam se Alexdunji i Angie, cije sam tekstove sada video....ne potcenjujuci ih nikako, vec sa zeljom da Olji i na Blogu pripadne mesto koje je zasluzila!

SLAVA JOJ I HVALA,

 

 

i nekako  se uvek prisetim ovih istih reci, mudroga Prote Matije:

 Memoari

 

Prota Matija Nenadovic     Ja sam sluzio i gospodario, popovao i vojvodovao; putovao    po narodnom poslu daleke putove i kod kuce mirno sedio i u svojoj

            Evo ovih dana baš je nekako Kragujevac, ponovo, na dnevnom redu. Ovog puta postavlja se pitanje samog vrha gradske vlasti, gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, da li je, koliko, kad i s kim nameštao javne nabavke, tendere...koristio se snagom svog položaja da bi on sam, ili neko njemu blizak, sebi priuštio lagodniji život! Vest koja je prohujala ne samo putem odredjenih medija „specijalizovanih i prepoznatljivih“ za ovu vrstu „novinarstva“ uznemirila je mnoge Kragujevčane i postala tema dana.

            Na samom početku da se odredim prema tom slučaju za koga ne znam da li će završiti, kao mnogi pre toga, u korpi za otpatke ili na stolu nadležnih organa kojima je posao da izvedu DOKAZE za ovako teške optužbe. Sam ne pripadam današnjem kragujevačkom političkom establišmentu, pa  bez adrenalina mogu da posmatram celu situaciju, ali šta ćemo ako ni- su  optužbe tačne, ako ima-nema DOKAZA, a već je naneta ogromna šteta ?

 

       Igrom slučaja, i ako nisam pasionirani gledalac naših tv programa, preko vikenda sam zakačio na nekoliko tv kanala, sve one koji sebe nazivaju novinarima, a bili su samo posluga diktatorskog režima Slobodana Miloševića. Muka mi je čak i da nabrojim bilo koje od tih  imena, koja su bila „samo“ ratni izveštači zaduženi da podignu kvazipatriotski adrenalin, kako bi nahvatali i mobilisali našu mladost i poslali je na neki novi „Sremski front“.  Nakon 05-tog oktobra 2000-te, stigla nam je kakva takva demokratija, počeli smo da kako - tako sredjujemo državu od svih šteta nastalih nakon decenijske vlasti bračnog para Milošević – Marković i njihovih podanika, kojih je bilo i medju novinarima. Ako već neko nije mogao da pomisli da će jednoga dana DS i SPS biti u koaliciji, pa zatim sa njima i SNS (eventualno i za sad samo na lokalu?), sa Tomom Nikolić, onda je ravnopravno  pojavljivanje tih kvazinovinara prelilo kap i onako prepune čaše. I u celoj toj tužnoj priči, neki zaista pravi borci protiv pomenutog režima, pristaju da u nekakvim popularnim emisijama, nastupaju zajedno sa njima, polemišu i daju im prostor da peru svoju nečistu savest i nečista dela. Skandalozno je da se u ime neke i nekakve demokratije daje njima bilo kakav kredibilitet, da se sa njima o bilo čemu javno debatuje,  da   ih bilo ko normalan tretira kao ravnopravne i kompetentne!!!

Može li bilo ko da se pri-seti tog medijskog mraka, pod Ministrom za informisanje, tada mladjanim Aleksandrom Vučićem, Aleksandrom  Tijanićem ili direktorom RTS-a Miloradom Vučelićem....? Može li bilo ko od nas da u to vreme zamisli dijalog suprotstaveljenih stavova, pojavljivanje opozicije ili slobodnih strelaca?

Više nego sramotno je sve ovo što se dogadja na pojedinim tv programima.

Svojevremeno, pred rat, kružio je slogan“ Mir, mir, mir niko nije kriv!“, koji i danas, po svoj prilici, postaje sve prisutniji!

Sramno spram svih stradalih, spram svih izbeglih i raseljenih, spram mladosti koja je zbog takvih napustila Srbiju, za sva vremena.

Pozivam sve koji drže do sebe, do svega što su govorili i činili, da bojkotuju svako pojavljivanje, svaku tv emisiju u kojoj se   najavljuje učešće TOG ZLA!

           

     

Regionalizacija i decentralizacija Srbije jesu moje omiljene, ne samo političe, teme, o kojima sam pisao, na ovom Blogu, ali i kao, svojevremeno, član Ustavne komisije 2003.godine. Tada sam bio u prilici da se suočim i sa mnogim stavovima i idejama koji su bile više plod očuvanja svoje (partijske i lične) pozicije, nego zaista i suštinsko rešavanje ove problematike. Mnoga predubedjenja, kao i mnoge zloupotrebe, bile su prečesto glavna tema. Patriotizam, ljubav prema Srbiji i njenim gradjanima koji je provejavao iz svakojakih nastupa bili su zamena i protivteža, svakom konstruktivnom predlogu! Takozvani separatizam je bio omiljeni odgovor kvazipatriota, koji tako skoro ceo radni vek provedoše, na plaćenim funkcijama, zaklinjući se u svoju ljubav prema državi, kojoj su svojim angažovanjem neprekidno nanosili samo štetu, a sebi pribavljali sasvim lepu korist. Ideja regionalizacije nije nikakva novotarija, vec je u Evropi prisutna pola veka, sa iskustvima , koja mogu biti zanimljiva, pragmatična i korisna. O tome je nedavno govorio predsednik Srbije Boris Tadic, ali u svojstvu predsednika DS-a, pa  da ponešto prokomentarišem. Ne sumnjam da je predsednik Srbije, i po Ustavu, najodgovrnija osoba u državi, ali to mu ne daje za pravo da je i najzabrinutiji, da je najveći patriota! Ne znam kako se to i čime meri? Nedavno je održan sastanak Glavnog odbora DS-a, sa koga je “Politika” prenela:

Stevan ili Stjepan Filipović ?

 

Evo ovih dana, od svih problema odabrah, tek probe radi (nisam bio na Blogu poodavno), jedan možda naizgled nebitan, čak lako proverljiv  primer, a opet...?

 Evo dobih jos jedan zanimljiv e mail, pa da ga podelim sa Vama, koji niste imali prilke da pročitate! Ako ga je već neko stavio na Blog izvinjavam se unapred.

 

 

 Kragujevac je ponovo izbio na prve stranice medija, ali ne po ugovoru sa Fiatom, ne po strajkovima radnika ili nečem sličnom, već kao blokiran i zavejan grad !

 

Zaista ni sam ne pamtim ovakvu vejavicu i mećavu koja se sručila na prestonicu Šumadije, koja je po pravilu sve nas zatekla nespremne. Valjda smo mislili da je prirodno da sneg blokira Spaniju u februaru, a da nas neće!

Ne sporim da su nadležne službe pokušavale da olakšaju nevolje građanima na putu do posla, škola, bolnica...ali se pokazalo da je to bilo nedovoljno, jer je grad za 24 sata snežnih padavina, manje više bio blokiran. I neću više o tome koliko smo mi kao društvo, država, institucije nespremni za bilo koju vrstu "vanrednih stanja", jer to i vrapci na grani znaju. Želim da kažem koju o tome kako ni mi, k