Bio jedan car koji se zvao Trojan. Imao je kozje uši.

U cara Trojana...

Svakog dana je dolazio

po jedan berberin da ga brije. Posle brijanja, car bi svakog od njih upitao šta

je video. Svaki je odgovorio: «Kozje uši». Potom bi car naredio da ga

poseku. Došao je red na jednog berberina koji se napravi bolestan i posla

svoga učeníka kod cara.

Stevan ili Stjepan Filipović ?

Evo ovih dana, od svih problema odabrah, tek probe radi (nisam bio na Blogu poodavno), jedan možda naizgled nebitan, čak lako proverljiv  primer, a opet...?

     Nedavno je izrečena presuda kolumnisti tabloida „Kurir” Dragoljubu Petroviću koji je osuđen je na novčanu kaznu od 150.000 dinara , plus sudski troškovi, zbog uvrede estradne pevačice Svetlane – Cece Ražnatović , iznete u tekstu pod naslovom „Ceculit”, objavljenom 25. juna 2006. godine. Presudu je doneo Treći opštinski sud u Beogradu koji je usvojio tužbu Ražnatovićeve.

Mogu li se, u Beogradu i Srbiji, na prste jedne ruke nabrojati ljudi, poput Bogdana Bogdanovića, antifašiste, profesora, umetnika, humaniste, gradonačelnika Beograda... Pa ipak jedva da se našlo mesta za vest da je u toj i toj godini, preminuo u Beču. Možda zato što je bio redak, možda zato što je u II svetskom ratu, kao antifašista bio na strani partizana, možda zato što je bio humanista, možda zato što je bio kreativan, možda zato što su ga studenti voleli, možda zato što je bio gradonačelnik Beograda - kao rođeni Beograđanin, možda zato što se suprotstavio SANU i dao ostavku na članstvo, možda zato što se suprotstavio velikom Slobi, možda zato što ga je svet priznavao i uvažavao, možda zato što je radio i stvarao do poslednjeg trenutka...

Ili je sve tako jer su ga iz Srbije oterali oni koji su, svojevremeno, na vratima njegovog stana u Beogradu ispisivali crvenim slovima “Ustašo”. Hoće li mu neko, bar danas, reći : “Izvini Bogdane i hvala ti na svemu”

Bogdan Bogdanović

Biografija (B92)

Nekako u isto vreme kada je  objavljen blog "Noć kame-tužna godišnjica", dobih knjigu "Potisnuta istina" (izdanje:"Helsinški odbor za ljudska prava-Beograd, 2006.god) koja se u najvećem  delu bavi prezentacijom dokumenata i činjenica, perioda 1941-1944.  Smatram ovu knjigu vrlo značajnom za razumevanja dogadjaja iz ne samo tako davne prošlosti, već i za mnoge današnje, te je ovim putem i preporučujem. Naravno da odabrani primeri ne mogu da zamene celokupan sadržaj te knjige, ali se nadam da će biti dovoljno provokativni za svakoga kome je do istinitih saznanja,

     Zaista mi je više dosadilo patriotsko kukumavkanje dežurnih dušebrižnika koji su sebi dali za pravo da su jedini i neprikosnoveno zabrinuti za sudbinu Srbije! Jedino Oni znaju šta je dobro za sve nas, jedino Oni znaju kojim putem u svijetlu budućnost, jedino Oni znaju SVE, pa kada im se nešto ili neko ne svidi, odmah je tu etiketa: izdajnika, stranog plaćenika, separatiste….antihrista!!!

Niko ne može biti Srbin, kao što su Oni!

Niko ne može biti zabrinut kao što su Oni!

Niko ne može biti Hrišćanin, kao što su Oni!

Niko nema pravo da se razlikuje!

Pomislio sam, u jednom trenutku i na kratko, nakon pada Miloševića da ćemo se, ako ništa drugo, bar otarasiti te lažne patriotske retorike, kako bi počeli da živimo od nekog rada, ali  evo ovih dana se patriotske snage ponovo ujedinjavaju na fonu Statuta Vojvodine.

Nekako u isto vreme dve vesti su skrenule pažnju javnosti. Jedna, da je Radiša Urošević postao drug član UO PTT i druga da je prof dr Slobodan Unković, dobio Zlatnu povelju „ Philip Noel-Baker“ sa Zlatnom značkom, najviše humanističko priznanje koju Internacionalna liga humanista, sa sedištem u Sarajevu, dodeljuje istaknutim pojedincima i institucijama.

Proteklih dvadesetak godina neizvesnog života, pa i opstanka, učinili su da se građani snalaze i dovijaju na razne načine - država ima važnija posla. Bitno je sačuvati teritorije, a da li će na njoj neko ostati, to ne opterećuje mudre glave - od naroda izabrane.

Prolaze meseci i dani, vuku se godine, poslednje zalihe su poodavno potrošene. Krcka se budućnost, a pitanje teritorija ostaje i dalje tema nad temama - labudova pesma nad pesmama. Čim se građani okupe, pa i u manjem broju, da skrenu pažnju države na bedu i siromaštvo, odmah se kao protivteža nametne pitanje Kosova.

Za to vreme dok se pitanje Kosova ne reši, ili je već rešeno, ali mi nismo obavešteni, prolaze vozovi - prolazi život.

Evropa samo što nije, još za koju godinicu, eventualno deceniju - ali brzo će i to proći. Nabujali patriotizam onih 90-tih, već je splasnuo, a građanima je poodavno svega dosta.

Ma kad je otišlo tele, neka ide i uže, opšta je konstatacija!

U međuvremenu građani su sve zabrinutiji za egzistenciju. Rešenje kao da nije na pomolu – ma ni blizu.

Zasedaju kućni saveti razmatraju situaciju, pokušavaju da planiraju.

Žene napred, muškarci STOJ!

Premijerka

Nesto se mislim ovih dana oko parlamentarnih izbora, pa i oko Vlade, pa rekoh da to podelim na Blogu sa Vama...!

Elem,

Srbija je unazad dve decenije, osim časnog izuzetka, poč Zorana Djindjića, za premijere(predsednike Vlada) imala sve "rasne srpske domaćine", nakon kojih nam je

Možda je sledeća zabeleška tek čaršijska intriga, a moguće je i istinita replika između Predsednika Srbije Borisa Tadića i gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, ali se ovako prepričava:

Ej Šefe, koji ti je vrag?

• Prilikom dolaska predsednika Tadića u Kragujevac, povodom „Fijata“ (a čega drugog?) u pratnji ministra Dinkića i spomenutog gradonačelnika Stevanovića, društvo svrati i u „Staklenik“, u pešačku zonu, da u opuštenoj atmosferi popiju kaficu sa zadovoljnim građanstvom. Tom prigodom, u jednom trenutku, predsednik Tadić, verovatno isprovociran nekim razgovorom, obrati se gradonačelniku Stevanoviću pitanjem: