B92 Blog

Da li smo izašli iz socijalizma?
Da li smo prestali da mislimo kao samoupravljači?
Da li smo ekonomski pismeni?
Da li smo poslovno pismeni?
Da li smo funkcionalno pismeni?

Da li imamo pozitivnu selekciju?

Gospodo poslanici,
ovim zakonom, koji nije separatistički i koji je u skladu sa ustavom, ali ne valja, bi uništili mogućnost istinske decentralizacije Srbije. On predstavlja jedno ludilo nepotrebne administracije, u istinskom je interesu nepotrebnih administratora i kadrova političkih partija, a duboko je suprotan ekonomskim interesima svih građana Srbije, uključujući i one njene građane koji su iz Vojvodine. On je istinski tužan i ne bi trebalo da za njega glasate.

Drage demokrate, ovaj zakon nije državnički, već beži od istinskih reformi koje su nam toliko potrebne.  Nemojte da rešavate unutarstranačke probleme preko ovako važnih državnih stvari. Dragi liberali, ovaj zakon nit' je liberalan, nit' je racionalan.

Da li se iko zapitao koliko košta dupliranje centralne uprave na jednoj trećini teritorije naše male zajednice od 7.5 miliona ljudi i ko to treba da plati i zašto?

Ja zaista ne mogu da verujem kome je u vladi povereno da radi reformu penzionog sistema. Sa svojim timom. Sa 2.5% glasova na prošlim izborima. Bez da je napustio granice bivše proširene domovine. Bez da govori i jedan strani jezik. Najveće opterećenje poreskih obveznika i budžeta. 4 milijarde evra tereta godišnje. Reforma od koje zavisi ekonomska budućnost Srbije i konkurentnost njene privrede ...

Reforma treba da pođe od toga da se od donošenja novog zakona napravi presek i podela na dve grupe: trenutni penzioneri i akumulirane godine staža onih koji još nisu u penziji u jednoj grupi i nove godine staža za sve građane koji još uvek rade. To je i pravedno, a i pride dovodi do eliminacije nepotrebnog potpredsednika iz odlučivanja o mojoj i vašoj budućnosti.

U pripremi je zakon o zaštiti potrošača. Zaštiti slabijeg. Najljući protivnici zakona su turističke agencije sa Jutom na čelu i bankarski sistem sa Narodnom bankom Srbije na čelu. A izgleda pridužuju im se i trgovci. A bogami i javna preduzeća da ne kažem javni monopolisti. Bilo je 25 javnih rasprava. Interese potrošača zastupa ... Ispada EU direktive zastupaju interese potrošača. Njih 15. Mislim direktiva.

Da bismo dobili šansu da preživimo partokratiju, moramo se decentralizovati. Da bismo skinuli bezidejne i nepotrebne partijske kadrove sa leđa, koji održavaju status quo jer im odgovara i jer drugo ne znaju, moramo se decentralizovati. Da bismo napredovali kao društvo, moramo se decentralizovati. Da bismo živeli kao sav normalan svet, moramo se decentralizovati. Međutim pitanje nije samo da li, već i kako? Evo ovako.

Poreski sistem u Srbiji je regresivan, nepravedan, najveći teret svaljuje na siromašne i srednju klasu, pogoduje novobogate bizmismene, težak je za administriranje i pravi je i glavni kreator sive ekonomije.

Ovaj tekst je lišen novih ideja. Koristeći već izmišljenu toplu vodu koju sam na sopstvenoj koži osetio u nekim malo naprednijim društvima, opisaću kako bi poreski sistem u Srbiji mogao da izgleda.

Ko je još ovo mogao da predvidi?

Država uzela pare poreskim obveznicima i presipa ih u džepove alavih investitora preko džepova 3.000 "srećnih" građana mlađih od 45 godina, u sred krize pod firmom krova nad glavom i pomoći građevinskoj industriji.

Nigde nisam plaćao manji porez nego u Srbiji. To ne znači da nema država u svetu gde ne bih plaćao i manji ili nikakav porez. Samo tamo ne bih nikada živeo. Ali zato u poređenju sa Nemačkom, Kanadom i USA, Srbija je poreski raj. Za mene. Sa druge strane, one uboge građane koji zaradjuju 200 evra mesečno, država dere bez milosti. Takvi u navedenim zemljama ne bi plaćali nikakav porez. A kod nas oko 110 evra ili 55% na neto tj oko 45% na bruto. Tako da u proseku, naši porezi nisu najviši. A u detalju su za mog kolegu fizičkog radnika iz Vranja, toliko nerazumni i nepravedni da boli.

Dođoše na red i kamioni. FAP-ovi kamioni sa 15.000 evra popusta. Uz zamenu staro za novo 25.000 evra. Automobile subvencionišemo sa po 1.000 evra. Stanove subvencionišemo sa po 10.000 evra. Traktore subvencionišemo. Vojnu industriju, da ne kažem podmornice, subvencionišemo. Još su nam samo ostali avioni. Da li se kreatori ovih programa ikada zapitaju: kam gi nova vrednost? Na koju su bogatu žilu perpetuum mobile bogatstva nabasali, lutajući onako u mraku, i u njoj videli novu vrednost? I ako ovo treba da stvori novu vrednost za kamione, stanove, punto i traktore zašto ne i za sve ostalo? Zašto je dobro za traktore, a nije za hleb i mleko? Treba da patentiraju novu ekonomsku teoriju gde država subvencioniše sve pod naslovom: Kako subvencija stvara novu vrednost.

Nije u redu da 3.000 ljudi na poklon dobiju po 10.000 evra od svih 7.5 miliona građana Srbije, kako bi ih odmah prosleditli u džepove 10-tak banaka i investitora koji imaju ili hoće da grade precenjene stanove koje nema ko da kupi. I to ljudi sa primanjima daleko iznad proseka. Kako su oni postali prioritet? Njih 3010? A ko to treba da plati? I nezaposleni u Vranju, i penzioneri u Zaječaru i čistačice u Somboru i konobari u Bajinoj Bašti i tekstinl radnici u Novom Pazaru i vozači GSP-a u Beogradu i ... Svi oni sa primanjima ispod i oko proseka. Jer njih je najviše. A oni sa svojim primanjima ne mogu ni u snu da konkurišu za protočni poklon od 10.000 evra. Nikako mi nije jasno zašto bi ikome palo na pamet da poklanja ovolike pare i to od ovih ljudi ovako malom broju (3010) ljudi?