Kuhinja i njena terasa u našem stanu su gledale na Dobrovoljačku ulicu. Ni trideset metara daleko. Preko nje sam prešao gotovo svaki dan prve polovine svog života barem dva puta. Često i deset puta. Do škole, do trafike, do samoposluge, do reke, u grad.

Pisanje oko Železare se do sada svelo na to zašto je vlada "kupila" železaru za 1$. Nekako mi se ne čini da je to pravo pitanje. Pravo pitanje je zašto su nam Amerikanci prodali železaru za 1$. Nama, građanima Srbije, poreskim obveznicima.

Nije valjalo prvi put. Ne valja ni sada. Pad cena nakretnina ne treba sprečavati. On je u interesu građana.

Uzimati od poreskih obveznika koji zarađuju minimalac i poklanjati ljudima koji zarađuju do 150.000 dinara mesečno je nemoralno. Nisu vaše pare.

Minimalna zarada u potpunosti oslobođena poreza i doprinosa. Zapošljavati ne sme da bude skupo. Samozapošljavanje isto tako.

Svim građanima zdravstveno osiguranje. I svim poljoprivrednicima zdravstveno osiguranje. Status zaposlenog nije potreban za zdravstveno osiguranje.

Svim građanima starijim od 65 godina starosna penzija. I svim poljoprivrednicima. Dovoljna za život. Za status penzionera nisu potrebne godine radnog staža. Potrebno je 65 godina života.

 Prosto je neverovatno kako dobro uspeva šibicarenje u politici u Srbiji. Sve po proverenom principu: mašem desnom, lupam ćuške levom. Naslušasmo se analitičara, preokrenute i nepreokrenute opozicije, politika Kosovo i EU je ovakva ili je onakva, treba da se preokrećemo ...

Treba da se usvoji budžet države za 2012.godinu. Najvažniji ekonomski događaj. Da li neko priča o budžetu? Ekonomija u rasulu. Zaposlenost u slobodnom padu. Da li je ovo uopšte tema?

Kao što je socijalizam doživeo potpun krah krajem osamdesetih godina prošlog veka, tako i koncept neregulisanog tržišta doživljava potpun kolaps pred našim očima. Njegov rezultat je bogaćenje malog broja ljudi na račun siromašenja ogromne većine. Društvo u kome većina siromaši je neodrživo.

Nemojte. Nije dobro. Ne treba nam nazad Služba Društvenog Knjigovodstva. Ni vreme koje ju je rodilo.

Problem nije u tome što mala i srednja preduzeća neće da plaćaju poreze i doprinose. Problem je u tome što nemaju.

Izgubili smo preko 250.000 zaposlenih u poslednje 3 godine. Duplo više po anketi o radnoj snazi koju koristi MMF. Država korumpirana do srži. Demokratska partokratija kao društveno uređenje. Sa 3 (i slovima: tri) nezavisne institucije sistema. Transparentna kao ugovor sa Fijatom. Duplo centralizovana. Bez suvisle ekonomske politike.

A glavna tema progresivne opozicije? Preokret politike na Kosovu kao najglavnije pitanje. A glavna tema medija? Isto to.

Gđa Isidora Sekulić ispričala nam je nekoliko promašenih života. Ne ispriča ih zato da bi kazala da je život sam po sebi promašaj, već da pokaže da su tih nekoliko života koje ona sagleda zaista promašeni, a oni koji promašiše, htedoše da žive srećno i korisno ne samo za sebe već i za druge ljude. A ipak se sve odvijalo onako kako se nije ni htelo, ni želelo; gorelo se, pa se i sagorelo, možda i bez ognjeva, možda čak i bez plamičaka - ali je na kraju ostao pepeo, samo pepeo.