Ja zaista ne mogu da verujem kome je u vladi povereno da radi reformu penzionog sistema. Sa svojim timom. Sa 2.5% glasova na prošlim izborima. Bez da je napustio granice bivše proširene domovine. Bez da govori i jedan strani jezik. Najveće opterećenje poreskih obveznika i budžeta. 4 milijarde evra tereta godišnje. Reforma od koje zavisi ekonomska budućnost Srbije i konkurentnost njene privrede ...

Reforma treba da pođe od toga da se od donošenja novog zakona napravi presek i podela na dve grupe: trenutni penzioneri i akumulirane godine staža onih koji još nisu u penziji u jednoj grupi i nove godine staža za sve građane koji još uvek rade. To je i pravedno, a i pride dovodi do eliminacije nepotrebnog potpredsednika iz odlučivanja o mojoj i vašoj budućnosti.

Baš je komplikovana ova priča oko kol'ko i kako na budžet a koliko ne na budžet, i ko će moći na budžet i da li ima para, i šta će jadni renomirani fakulteti i njihovi još renomiraniji profesori ako ovoliki ne mogu na budžet jer nemaju 60, a nemaju ni 42 ni 37. I zamislite studenti moraju cele godine da rade, baš kao neki đaci, a ne kao uskoro akademski građani pa se gospodski pojave samo na ispit, a profesori moraju da organizuju redovnu školicu, vode računa o prisutnosti, daju redovne testove i prate napredak, baš kao neki učitelji, a ne boemi profesori. A nismo se baš ni spremili na sve ovo. I šta sad? Bilo bi dobro da za početak znamo šta hoćemo. Ko mi? Mi, the društvo.

Babaroga kruži Srbijom. Digla se u raznim oblicima. Ako ne prihvatimo nepristojnu ponudu, sledi nam višegodišnji zastoj na putu ka dobijanju kandidature za članstvo u klubu. A to će onda biti najgore strašno.

Pre dve sedmice, Strongman je napisao tekst o svojoj komšinici i poreskim inspektorima. Danas su to preneli i mediji. Mene je bilo sramota. A nisam poreski inspektor.

Poslanik koji nam je doneo demokratiju i šutirao novinare, "govorio" o psima i političkim protivnicima, Mene je bilo sramota, a nisam poslanik.

"Sudije" Izvršile "izbor" sudija. Mene bi bilo sramota. A nisam vršio izbor. A onda izlaze u medije i brane neodbranjivo. Ja ne bih imao obraza.

Što sam ja najgori na svetu? Svima da se plati školarina za fakultet po izboru. Šta samo 20% najboljih u svakoj oblasti? Što ja da se takmičim kad je stresno. I što moram da dajam sve ispite u roku? Krivi su profesori što ne valjaju, i država, i zakon, i propala privatizacija, i tajkuni, i korupcija, i meni su obećali. Nisam valjda ja kriv što ne zadovoljavam uslove. Valjda je svima u interesu da se ja dugo i temeljito školujem, o trošku poreskih obveznika, u mom tempu, na temu po mom izboru.

U osnovi velikog broja krivičnih dela protiv privrede, koji su i najčešći oblik privrednog kriminala u Srbiji, je očigledno narušavanje jednog od osnovnih načela obligacionih odnosa: ekvivalencije davanja. Rezultat narušavanja ekvivalencije davanja je sticanje imovinske koristi za fizička i pravna lica, a na štetu nekog privrednog društva.

MUP Srbije je uhapsio službenika Fonda za razvoj i još šest osoba zbog malverzacija s kreditima Fonda za razvoj koji su bili namenjeni privrednicima.

Isto kao što je komunizam bio dobar u teoriji, ali na žalost propao u praksi (po zagovornicima zbog toga što čovek još uvek nije dostigao taj nivo svesti), isto važi za državne službenike koji investiraju novac poreskih obveznika u privredu. Zvuči super. Samo sistemski ne radi. Niti će ikada moći sistemski da radi.

Anglosaksonci kažu da u rečenici u kojoj postoji ali, možete komotno da ne pročitate onaj deo koji prethodi vezniku ali.
Svi ljudi treba da plaćaju svoje račune. Ako ne plaćate Infostan, to neko drugi mora da plati umesto vas. U prevodu, ostali građani. A to nije u redu.
Ali.
Ako neko preduzeće, državno ili ne, ne vodi računa o svojim potraživanjima, zakasni 10 godina sa naplatom dugovanja, a onda u masovnoj akciji maltretiranja građana pokuša da na strah i neznanje, ukratko prevaru, naplati deo duga, onda je to centralno pitanje. Ne ono pre ali.

Nešto je strašno pogrešno sa realnošću koju nam je izgradio korporativni svet u kome živimo i njemu podređena društva i njihove demokratije. Kao i toliko puta do sada, mladi ljudi to osećaju najbolje. Najdirektnije. Najiskrenije.

Autorski tekst za Politiku od 27.12.2013.god.

Svima su nam puna usta reformi. I velika većina građana kaže da nam trebaju reforme jer vide da ovako dalje ne može. Nešto očigledno ne valja. Ekonomska politika koju smo do sada vodili je očigledno pogrešna. Njeni rezultati su katastrofalno loši i po privredni rast i po zapošljavanje i po životni standard građana. I to tim uzročno-posledičnim redom.