Neodgovorno je.  U 2009-toj godini smo već u minusu više od milijardu evra. Privreda se davi pod poreskim teretom. Izgubili smo 200.000 radnih mesta. Imamo 1.850.000 zaposlenih i 1.650.000 penzionera. Više od pola zaposlenih radi za državu. Nemojte.

Premijer je odlučio da preko 2.000 hektara državnog zemljišta u opštini Kula koje trenutno zakupljuju individualna poljoprivredna domaćinstva po ceni od 400 € po hektaru da „Arapima" u zakup, mimo javnog tendera i zakona, po ceni od 250 € po hektaru. Odlučio je i da proda preko 3.700 hektara zemlje u Bačkoj koja je u vlasništvu 4 društvena poljoprivredna preduzeća u restrukturiranju po ceni od oko 6.000 € po hektaru. Mi smo istinska banana država. Na čelu te banana družine su premijer i njegov kabinet.

Odlika racionalnih ljudi je da znaju da se od istih mera ne mogu očekivati drugačiji rezultati. Vlada je usvojila jednu uredbu i uputila skupštini na usvajanje dva zakona koji će, kako kaže vlada, podstaći ekonomski rast, i zapošljavanje, a smanjiti sivu ekonomiju. Da li je racionalno očekivati da će se to zaista i desiti?

Deficit republičkog budžeta u prva tri meseca ove godine iznosi preko 600 miliona evra. Ako nastavimo ovim tempom, deficit će na kraju godine iznositi 2.5 milijardi evra.

Ovakve budalaštine odavno nisam čuo. To je takva uvreda za inteligenciju glasača da je zaista teško shvatljivo ko je u DS-u smislio da ovako treba. I da je predsednik svega u Srbiji prihvatio da ovo izgovori.

Beogradska filharmonija. Postavili nekog tamo mladog direktora razbarušene kose pre više od 8 godina na čelo raštimanog orkestra. Muzičarima se nije ni mililo da sviraju. Ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da sviram. I za čudo božije, mladi direktor nikoga nije otpustio. Samo postavio standarde i nametnuo ritam da uši otpadaju. Pa ko hoće hoće, ko neće, ne mora. I mnogi nisu hteli, pa su sami otišli. A neki su hteli pa su ostali. A novi koji su dolazili, znali su kakav je ritam i kako se strašno radi. I zamislite hteli da dođu. A pare male, nikakve. Oni opet došli. I čudo napravili. Beogradsku filharmoniju. Kakve sad ovo ima veze sa sudovima?

Izgubili smo neprocenjivo mnogo.

Pozivam blogere da danas ne objavljuju tekstove koji nisu o Verici Barać.

Pozivam državu da proglasi dan žalosti.

Dok ne ukinemo partijsko zapošljavanje i ne skinemo partijske kadrove sa kupljenim diplomama sa leđa poreskih obveznika. Dok ne ukinemo tajne štetne ugovore pisane u kabinetu. Dok ne uvedemo univerzalnu socijalnu zaštitu i zdravstvenu zaštitu za sve. Dok ne smanjimo namete na rad. Dok ne ukinemo medijski mrak i kabinetsko blato u tabloidima koje manipuliše građanima Srbije. Dok zauvek ne razmontiramo parazitski sistem koji ubija Srbiju, a na čijem čelu se sada nalazi Aleksandar Vučić. Dosta je bilo!

Autorski tekst za Politiku od 27.12.2013.god.

Svima su nam puna usta reformi. I velika većina građana kaže da nam trebaju reforme jer vide da ovako dalje ne može. Nešto očigledno ne valja. Ekonomska politika koju smo do sada vodili je očigledno pogrešna. Njeni rezultati su katastrofalno loši i po privredni rast i po zapošljavanje i po životni standard građana. I to tim uzročno-posledičnim redom.