Evo već treći dan za redom stavljaju ruž na svinju, a svinja tvrdoglava pa je još uvek svinja. Prvo ministarka na RTS-u, pa glavni sudija na RTS-u, pa predsednik na RTS-u doduše stidljivo, pa evo večeras i glavni političar koji je očigledno žario i palio pri izboru sudija u Utisku nedelje. Imam samo jednu reč: strašno.

Mislio sam da sam bušizam ostavio u Americi i da u međuvremenu i tamo izumire. To potpuno odsustvo logike, razumevanja problema, savesnog postupanja, razumevanja potrebe za transparentnošću, suštine demokratije, checks and balances. Cilj je izgleda da prođe svinja. Sa malo ruža. Sve, sve, samo da ne bude transparentno. K'o zmija noge.

Ovaj izbor sudija je nešto najgore što se desilo u Srbiji otkako sam se vratio. Ne za sudije, već za nas građane, poreske obveznike. Evo i zašto. Treći put.

Intervju Pirotskim novinama, 17.07.2012.god.

1. Svi se slažu da je ekonomska situacija u Srbiji jako loša i da je privredni sistem pred kolapsom. Prema vašoj proceni koliko ima istine u svemu tome?

Objavljen je javni konkurs za direktora EPS-a. Rok za prijave ističe u sredu 03. jula. Do petka su se javila samo dva kandidata. Ministarka je najavila da će sve biografije biti javne i da će javnost znati ko se sve javio, kakvo je njihovo iskustvo i šta su ti ljudi predlagali da mogu da urade u tom preduzeću. Zašto se javilo toliko malo ljudi?

Kaže vic: nije babo grdio Muju što se kock'o, već što se vadio. Društvo i građani su, zaslugom našeg političkog sistema, taoci "vađenja" i opravdavanja pogrešne ekonomske politike.

 Online peticija protiv prodaje zemlje ispod žita.

Ode guverner. Iz ličnih razloga. Ko je lud da bude deo ovakve ekipe i nosi odgovornost svih perpetuum mobile projekata u poslednjih godinu dana iz kuhinje najstručnijeg od stručnih, koji su kuliminirali najnovijim subvencionisanjem potrošačkih i gotovinskih kredita. Potpuno su izgubili kompas.

Još da ode i ministarka finansija, pa da procvetamo. I ugasimo svetlo.

Izgleda da je navažniji projekat naše vlade da sipa novac u džepove banaka. Od subvencionisanih stambenih kredita, do subvencionisanih kredita za likvidnost (koji pomažu prezaduženim firmama raznih vrlih bizmismena

Naša privreda je hronično nelikvidna. Još od 1994.godine. Ovo je bilo najvažnije pitanje i najveći problem i  2001. godine, pre privatizacije, i na žalost, ovo je najveći problem i dan danas. Hroničan nedostatak obrtnog kapitala je kamen oko vrata privrede koji čini poslovanje gotovo nemogućim. Umesto da se bavimo ovim problemom, mi smo se bavili i dalje se bavimo svim drugim problemima. Verovanto ne samo zato što je ovaj problem težak, već i zato što se u nelikvidnoj privredi najlakše lovi u mutnom. A za to smo stručnjaci.

Ko je najveći izvor i generator nelikvidnosti? Država, javna preduzeća, ali i privatni monopolisti.

ljude, imovinu, društvo? Ima li šta gore u društvu od korumpiranog sudije? Ima li šta važnije od nezavisnog, stručnog, dostojnog sudstva?

Gore od kormpiranog policajca ili političara ili državnog službenika. Odbrana od njih je sud. A od korumpiranog suda?

Sredinom maja meseca sam bio na izvođenju Verdijeve Aide u Viminacijumu. Projekat su finansirali poreski obveznici. Koliko nas je to koštalo? Šta je naša kultura dobila tim izvođenjem? Šta smo drugo mogli da dobijemo za te pare?

Grupa od desetak zena iz Kuršumlije, koju je okupila sedamdesetogodišnja Dragica Milanović, već su postale konkurencija najboljim molerima u gradu.

Ovo su preduzetnici (eng. entrepreneurs). Po meni, to je suština priče. To što su žene, pa još u zrelim godinama, čini priču još lepšom. Ali joj ne menja suštinu. Za Srbiju je suština da iko razmišlja kao one, da uvide da postoji tržište za njihov proizvod, i to u naizgled zatvorenom tržištu na kome naizgled nema mesta za njih, a onda i počnu da rade na svom planu. I da rade i razmišljaju na duži rok.