Danas je bio čudan dan. Prvo sam bio u Hramu Svetog Save gde je od 9 do 11 veliki hor predivno pevao povodom 100 godina od smrti Mokranjca. Zatim sam bio na paradi ponosa koja je bila od 12 do 14. I na kraju protest ispred B92 od 21 do 22:30.

Danas se nalupetao ugledni privrednik u vezi sa predlogom poreske reforme, malo pre toga i profestorka fakulteta. A bilo je i drugih prodavača sumnje. Kod nas sve na pamet. Svi sve znaju. Niko ne računa i niko ništa ne proverava. A novine sve prenose.

Pošto volim elementarnu matematiku (znate ono sabiranje i množenje) pokazaću vam kako na primer porez na rad utiče na cenu struje. Isto može da se uradi i za grejanje.

U skupštini Srbije je počela rasprava o predlozima novog Zakona o privatizaciji i izmenama Zakona o stečaju. Ovi predlozi nemaju nikakve veze sa reformskim zakonima koji su bili u skupštinskoj proceduri u decembru mesecu. Ovi predlozi ništa suštinski ne menjaju. Oni predstavljaju podlogu za nastavak i završetak pljačke.

I SNS i DSS i SVM i Dveri tvrde da je došlo do izborne krađe. DS kaže da se radi o podmetanju.

Ovo ne može tek tako da prođe. Ili opozicija laže, ili je vlast pokrala izbore. Nema između. Zahtevam istinu. Zahtevam kaznu za one koji lažu. Dosta sa ludilom. Zahtevam novo prebrojavanje glasova.

Ovakve budalaštine odavno nisam čuo. To je takva uvreda za inteligenciju glasača da je zaista teško shvatljivo ko je u DS-u smislio da ovako treba. I da je predsednik svega u Srbiji prihvatio da ovo izgovori.

Glavni i u stvari jedini stvarni problem budućeg ministra privrede je budući premijer. Aleksandar Vučić. Svi ostali problemi su savladivi. Oni su naravno teški, traže veliki rad, znanje, odličan tim, vreme. Ali savladivi. Glavni problem nije. Jer on traži drugog premijera.

Ostalo je još malo vremena do izbora. Ušli smo u ovu trku vođeni principima i konkretnim programom, a ne istraživanjima javnog mnjenja. Posao koji je pred nama veliki i ozbiljan, ali ništa nije jače od ideje čije je vreme došlo. Ovu borbu moramo da iznesemo van standardnih okvira izborne kampanje, zajedno sa građanima kojima su reforme preko potrebne i čija podrška za te reforme je ključna. Naš program, konkretni zakoni, biće doneti zato što će iza njih stajati ne samo poslanici u skupštini nego i organizovani građani koji se za svoj interes bore političkim sredstvima.

Svaki zaposleni u Srbiji, njih 2.000.000 bi trebalo da traže od svojih poslodavaca da o svom trošku (trošku zaposlenog) deo njihovih prihoda usmere u jedan od dobrovoljnih penzionih fondova po izboru zaposlenog. Svaki zaposleni. Zašto? Zato što im se to isplati. Evo i kako i koliko.

Kakva vlada takvi i sindikati. Bez kompasa. Bez ideje. Bez osećaja da zakoni gravitacije važe i u ekonomiji. Sa čvrstom verom u besplatan ručak i teoriju da negde postoji džak sa parama, novcem koji im pripada, a koji im neko nepravedno ne da. Tako da je dovoljno da naprave dovoljno veliki rusvaj, i džak će se otvoriti.

Da li je neko od njih računao koliko bi to koštalo i ko to treba da plati? Da pokušamo. 

na žene da paze kako se oblače, jer to ih dovodi u opasnost izazivanjem drugih da se nasilno ponašaju.